Početna strana > Rubrike > Kulturna politika > Genealogija, plava krv i patka za novinare
Kulturna politika

Genealogija, plava krv i patka za novinare

PDF Štampa El. pošta
Vasilije Kleftakis   
ponedeljak, 18. januar 2010.

Jedna od prednosti osoba “plave krvi“, a pogotovo onih koje povrh titule baron/ica, grof/ica itd., imaju još i predikat NjKV (pa makar “samo“ Visočanstvo) je da, kada preminu, porodica i naslednici ne moraju baš obavezno da se izlažu još i troškovima za izdavanje čitulja, kao što je to slučaj kod običnih smrtnika. Kancelarija naslednika izda saopštenje za štampu, novinske agencije ga preuzmu, a štampa izda prigodan članak. Tako se desilo i nedavno kod nas. Ili...? Najstarije novine na Balkanu, “Politika“ je 12. ovog meseca (na osnovu informacije dobijene od Tanjuga) objavila sledeći članak povodom smrti jedne princeze Karađorđević:

Moram priznati da sam bio iznenađen, da baš ne kažem: zatečen. O njoj, njenom životu i delima (jer – po tom članku: “... pisala je istorijske knjige i biografske priče...“ ) nikada ništa nisam čuo, što je nesumnjivo bio moj veliki propust, pa se ovim trudim da ga nadoknadim – a ona još je od 2000. g. i živela u Beogradu! Lele! Odmah sam pogledao elektronske kataloge centralnih biblioteka u Beogradu, Parizu (tamo je pisala i objavljivala knjige?), Londonu i Vašingtonu. Nigde ništa – ni pod “Karađorđević“, ni pod “Jusupov“! Stvarno, kulturna sramota – a još neki ljudi pričaju da su to dobre biblioteke?!

Šta da se radi; na osnovu podataka o poreklu, potražićemo je u porodičnim stablima Karađorđevića i Jusupovih (jer, kako u članku piše, te podatke je saopštila kancelarija njenog unuka, grofa Kasa-Hunjadi). Dakle: po njima, pokojna princeza Marija Jelisaveta je kćer princeze Jelene Karađorđević i unuka princa Đorđa Karađorđevića. Sad – na stranu to što u Srbiji (bar zvanično) nije bilo titula princ /princeza, nego knez/kneginja/ kraljević (ali, moda je moda i trend je trend). Dobro, sada dalje: otac – Feliks Feliksovič Jusupov, umro 1945. godine. Ni na jednom od pristupačnih sajtova Doma, ili porodice Karađorđević, u porodičnom stablu nema princeze Marije Jelisavete. Nema ni njene majke, Jelene (kćeri princa Đorđa Karađorđevića – prema članku u “Politici“). Nema ni podataka o braku nekog iz porodice Karađorđević sa nekim od Jusupovih. Možda je po sredi neka greška u novinskom članku? Jedan moj prijatelj koji se razume u genealogiju i istoriju (ali želi da ostane anoniman) ponudio mi je pomoć. Zahvalno sam je prihvatio, a on se obratio pismom Dvoru u Beogradu s molbom za razjašnjenje nejasnoća u porodičnom stablu Karađorđevića (nažalost, uopšte se nisu udostojili da mu bilo šta odgovore – a to bi, čini se, ipak trebalo da ih se tiče). Obratio se i agenciji Tanjug sa molbom za dobijanje podataka na osnovu kojih su emitovali vest. Na sreću, Tanjug je bio komunikativniji od Dvora i ljubazno i brzo je dostavio te podatke. Iz njih proizlazi da je unuk pok. princeze (grof Kasa-Hunjadi) Tanjugu poslao dopis o njenoj smrti. Taj dopis je pisan na nekoj vrsti “pidžin-ingliša“[1]. Čudno da im to nije palo u oči. U dugom spisku ožalošćene porodice, unuk navodi između ostalih i njenu sestru: “Her Royal Highness Marina, Princess of The Netherlands“, kao i svoje ime, ali sasvim skromno: “Gabriel Constantin, Count of Kasa-Hunyady“. To je već nešto. Porodično stablo holandske dinastije Oranje Nasau (Oranje Nassau) je vrlo razgranato, ali, avaj, napori da se u njemu pronađe “pokojničina sestra“ – „Her Royal Highness Marina, Princess of The Netherlands“ nisu urodili plodom! Inače, po podacima sa pokojničinog sajta (o kome će malo kasnije biti reči), njena sestra, princeza Marina (1934-1993) navodi se kao supruga Njegove visosti Vilema, princa od Holandije. On zaista postoji, rođen je 1967, i u trenutku njene smrti bi imao 24 godine, a ona bi bila čak 4 godine starija od njegove majke(?!). Čim nje nema u porodičnom stablu, mora da je to bio neki tajni brak? Bivaju takve stvari, bivaju, u bogatim dinastičkim skrivenim tajnama....Ili... Najzad, na sreću, on – Gabriel Constantin Zvonimir Maria Italo Reza Graf von Kasa-Hunyady, čija Kancelarija je Tanjugu dostavila tragičnu vest, postoji kao ime na Internetu[2]. Njegovi podaci se nalaze u Wikibin-u(kako sami za sebe kažu – korpi za otpatke „Vikipedije“). U istoj kategoriji se nalaze i podaci o pok. princezi[3]. Ipak, ne treba gubiti nadu: u obaveštenju koje je moj prijatelj dobio od Tanjuga nalazi se još jedan link – direktno o samoj princezi[4], i to čak sa njenom fotografijom:

Istina, tu su tri dame – ali koja je od njih prava? I - da nije ona (bila?) nečiji avatar? Dobro pitanje za neki kviz o “plavoj krvi“. Da raspišemo nagradu?

Iz podataka koje je o pokojnici pružio grof Kasa-Hunjadi, kao i podataka na sajtovima, dobija se nešto jasnija (?) slika o precima princeze:

„Her father was HH Prince Felix Felixovich Youssoupov (son of HH Prince Felix Youssoupov and HH Princess Irina of Russia, the tsar's niece), and her mother was HRH Ileana Karageorgevich, Princess of Yugoslavia and Serbia (daughter of Crown Prince George of Yugoslavia and Radmila Radonjic)“

She grow up in Serbia, but after the II. World War the royal family was moved to London. The princess lived with her grandparents, Irina and Felix, because her father was died on 1945, and the mother, Princess Ileana was staying in Paris.

[Prevod (doslovni, sa greškama u jeziku):

„Njen otac je bio NjV princ Feliks Feliksovič Jusupov (sin NjV princa Feliksa Jusupova i NjV princeze Irine od Rusije, careve nećake), a majka je bila NjKV Ileana Karađorđević, princeza od Jugoslavije i Srbije (kći Prestolonaslednika Đorđa od Jugoslavije i Radmile Radonjić)“

Ona raste u Srbiji, ali posle II Svetskog rata kraljevska porodica je bila preseljena u London. Princeza je živela sa svojim babom i dedom, Irinom i Feliksom, jer njen otac je bio umret na 1945, a majka, princeza Ileana je boravila u Parizu.“]

Odatle bi, dakle, proizlazilo sledeće:

Deda i baba po majci:

- deda: Prestolonaslednik Kraljevine Jugoslavije, princ Đorđe Karađorđević (1)

- baba: Radmila Radonjić (2)

Deda i baba po ocu:

- deda: knez Feliks Jusupov (3)

- baba: kneginja Irina Romanov (4)

Roditelji:

- otac: knez Feliks Feliksovič Jusupov (5)

- majka: NjKV Ileana Karađorđević, princeza od Jugoslavije i Srbije (6)

Sada bi, najzad, sve trebalo da bude jasno (samo kada ne bi bilo još mutnije):

1. Kraljević Đorđe Karađorđević nije mogao biti prestolonaslednik Jugoslavije, jer se prestolonasleđa Srbije odrekao pre Velikog rata (1909) – kada Jugoslavija još nije ni postojala;

2. (Kneginja – po braku) Radmila Radonjić udala se  za kraljevića Đorđa posle Drugog svetskog rata (1947) i u braku nisu imali dece;

3. Knez Feliks Feliksovič Jusupov (1887-1967), jedan od ubica Raspućina, zaista je bio oženjen sa

4. Kneginjom Irinom Romanov, ali – imali su samo jedno dete (kćer). Sina nisu imali, tako da se

5. “Knez Feliks Feliksovič Jusupov“, mada je, po podacima datim Tanjugu, umro 1945 – nikada se nije ni rodio, bar prema raspoloživim podacima. Prema tome, lica navedena pod 3. i 4. nisu – i pored najbolje volje, mogla biti pokojničini baba i deda.

6. “NjKV Ileana Karađorđević, princeza od Jugoslavije i Srbije“, mati pokojničina nije mogla biti kćer lica navedenih pod 1. i 2, jer oni – po raspoloživim podacima, nisu uopšte imali dece.

Iz svega proizlazi da “preminula princeza Marija Jelisaveta Karađorđević Jusupov“, rođena u Beogradu(?), 1932. g. (?), uprkos sjajnim titulama kojima se kitila (navodimo na engleskom, bez prevoda):

* HH Princess Youssoupov
* HRH Princess of Serbia
* The Honourable Countess Haugwitz-Hardenberg-Rewentlow
* The Honourable Madame Belge
* HH Princess Mdvani
* The Honourable Lady Cunningham-Reid
* The Honourable Countess Daun
* HSH Countess Sumarokov-Elston

nikako nije mogla biti ni unuka, ni kćer lica koja se navode.

Istražujući ovo pitanje i pišući o njemu, nikako se nisam mogao osloboditi pomisli: na šta me sve ovo podseća? To me je dugo mučilo, i sad se setih: ne baš tako davno (sredinom 1990-ih godina) bilo je u javnosti dosta govora o nekom (sada pokojnom) “princu Dolgorukom-Nemanjiću-Lazareviću“, i novine su pisale o njemu. Na kraju je ispalo... ali, ne razbijajmo iluzije. Istorija se ponavlja.... a izgleda da će se još i ponavljati.

Sada, okrenimo list i počnimo da se malo ozbiljnije pitamo: Šta je ovo? Kome i zašto je trebalo da zapodene ovu zavrzlamu (vic, šalu, ili kad smo već kod engleskog: hoax)?

Bez obzira na njihove motive, da je ovo “patka“ – jeste, i to masna, ali ne “novinarska patka“, nego posebna varijanta: “patka za novinare“! Kako su se jedna novinska agencija (Tanjug) koja pretenduje na pouzdanost i ozbiljnost i “najstariji dnevni list na Balkanu“ (“Politika“) upecali na mamac takvog jadnog kvaliteta? E, to treba oni da znaju – a ako imaju volje, vremena i samokritičnosti, možda i da nam objasne?


[1] Iskvareni engleski jezik.