четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Културна политика > Избори у САНУ 2021 – Намештања, процедуралне нерегуларности и негативна селекција
Културна политика

Избори у САНУ 2021 – Намештања, процедуралне нерегуларности и негативна селекција

PDF Штампа Ел. пошта
Данило Н. Баста, Часлав Оцић   
понедељак, 01. новембар 2021.

Дана 7. октобра 2021. академик Данило Н. Баста и ја упутили смо следећи допис:

„САНУ ЧЛАНОВИМА ИЗБОРНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

(с молбом да овај допис буде прочитан на Изборној конференцији 7. октобра 2021)

Предмет: Нерегуларност изборног процеса у Одељењу друштвених наука и предлог одлагања избора за нове чланове САНУ у ОДН док се те нерегуларности не отклоне

Дана 2. децембра 2020. године на скупу ОДН–а академик Чавошки пре почетка скупа (дакле, пре утврђивања дневног реда) изјавио је: „Осам кандидата је предложено за нове дописне чланове у ОДН, пет ће проћи на Одељењу, а три на изборној скупштини. Тако је договорено![1] Да гласамо!“ Оцић је предложио да се најпре одреде писци кратких прелиминарних реферата, а да се на основу мишљења о кандидатима о њима гласа на наредном скупу Одељења. Уз то је, заједно с академиком Данилом Бастом, предложио списак кандидата о којима би требало разговарати на Одељењу. Чавошки је одбио да предлоге Оцића и Басте стави на дневни ред[2].

Приступило се тајном гласању (чланови САНУ Варади и Лошонц гласали су јавно, преко ЗУМ–а). На том гласању је прошло пет кандидата (међу њима и професор Слободан Антонић, који је добио 5 гласова[3]) а нису неки „договорени“, тако да је академик Чавошки изјавио да ће он до средине јануара 2021. утврдити ко је прошао а ко није и да ће нас о томе обавестити.

На ово – без преседана – кршење изборне процедуре указивали смо дописима Одељењу, Извршном одбору и Председнику САНУ. Све наше дописе упућене ОДН–у академик Чавошки је одбио да стави на дневни ред[4]. Одлуке о томе су доношене тзв. демократском већином[5] (5 : 2).

О наше дописе оглушио се и Извршни одбор, тако да смо били присиљени и да се обратимо средствима јавног информисања. То, међутим, није зауставило академика Чавошког у истрајној намери да нас елиминише из изборног процеса тако да је на скупу ОДН–а 18. маја 2021. инсценирао прекид тог скупа на заказаном и његов наставак на непознатом месту.

Позивајући чланове („демократску“ већину) да му се придруже, он је, оставивши академике Басту и Оцића у сали Председништва, извршио по други пут пуч у Одељењу друштвених наука и тиме делегитимисао све одлуке ОДН–а које се тичу избора за дописне чланове САНУ у Одељењу друштвених наука. Он је то учинио понет „успехом“ претходне манипулације с изборима за нове чланове САНУ када није било никаквих званичних притужби на изборну процедуру. Овога пута му то неће поћи за руком, јер намеравамо да га збор нарушавања регуларности изборне процедуре тужимо суду. То чинимо невољно али мора једном да се стане на пут противправном и противстатутарном понашању академика Чавошког.

Предлажемо чалановима Изборне конференције и органима САНУ да размотре могућност одлагања изборне скупштине на неко време – до потпуног васпостављања регуларности изборне процедуре у САНУ.“

Тај допис смо (преко писарнице) пре почетка рада Изборне конференције колега Баста и ја упутили с молбом да „буде прочитан на Изборној конференцији 7. октобра 2021.“ Председник САНУ, који је председавао Конференцијом протумачио је овај допис као (закаснели) предлог допуне дневног реда (који уз то није ни потписан), успротивио се читању тог дописа. Предавши му потписану варијанту замолио сам за реч у оквиру расправе на коју је он управо неколико минута пре овог „спора“ позвао све присутне. Као мој прилог дискусији почео сам да читам предметни допис. После неколико минута Председник ме прекинуо са сугестијом да допис упутим Председништву САНУ и академику Антонију Ђорђевићу (председнику Комисије за праћење избора) и, наравно, Кости Чавошком 'секретару' ОДН–а[6].

То сам и учинио 19. октобра (у сагласности с академиком Данилом Бастом), уз следеће пропратно писмо[7]:

„САНУ

ИЗВРШНОМ ОДБОРУ ПРЕДСЕДНИШТВА САНУ

ПРЕДСЕДНИШТВУ САНУ

ПРЕДСЕДНИКУ ИЗБОРНЕ КОМИСИЈЕ

Члановима Одељења друштвених наука (као образложење посебне тачке за допуну дневног реда скупа ОДН–а планираног за 21. октобар 2021)

Средствима јавног информисања

 

Поштовани,

На Изборној конференцији САНУ 8. октобра о. г. у склопу дискусије јавио сам се за реч у намери да прочитам текст „Нерегуларност изборног процеса у Одељењу друштвених наука и предлог одлагања избора за нове чланове САНУ у ОДН док се те нерегуларности не отклоне“, дат у прилогу овог дописа.

Успео сам само да прочитам први пасус. Председник САНУ ме замолио да тај допис (чији сам аутор заједно с академиком Данилом Бастом) упутим председнику Комисије за праћење избора академику Антонију Ђорђевићу и Председништву САНУ.

Још 21. марта 2021. академик Баста и ја упутили смо академику Ђорђевићу (и Извршном одбору САНУ) следеће писмо:

„Поштовани,

у последњих неколико месеци неразборито, осионо и противправно понашање академика Косте Чавошког превршило је сваку меру и захтева хитно предузимање казнених мера у оквирима САНУ, како читав скандал не би ескалирао и постао предмет црних хроника у средствима информисања. А коначно и предмет судског поступка.

На скупу Одељења друштвених наука (ОДН) 2. децембра 2020. он је одбио да стави на дневни ред захтев академика Басте и Оцића за његову оставку, у писаној форми образложен и прочитан на поменутом скупу. Он је одбио сваки разговор на ту тему, јер себе сматра успешним секретаром који ће сам поднети оставку на то место ако у изборном циклусу 2021. ОДН добије мање од три нова члана. Он однекуд зна да ће та три члана бити изабрана тајним гласањем на изборној скупштини. На питање Оцића откуд њему такве пророчке способности, он је одговорио да је „тако договорено". Шта је договорено, ко и када је то договорио? питао је Оцић. Чавошки је рекао да је одлучено да ОДН кандидује седам (?) кандидата, од којих ће (на тајном гласању у ОДН) проћи пет, а на изборној скупштини три (опет тајним гласањем или можда вишекратним бројањем гласова, као на изборима 2018, када је Чавошки био члан изборне комисије, напомена Ч.О.). осим тога, Чавошки нас је обавестио да је „одлучено" да ОДН не прихвати ни једну кандидатуру „са стране", изузев кандидата Огранка у Новом Саду.

Стога Чавошки одбија да ОДН узме у било какво разматрање предлог кандидата који су поднели академици Баста и Оцић и који му је у писаној форми уручен на скупу од 2. децембра 2020. Међутим, већ на том састанку нису ствари кренуле како је „одлучено". Наиме, на делимично тајном, а делимично јавном гласању (академик Варади и дописни члан Лошонц су гласали јавно, електронским путем, и то за свих 7 кандидата) нису прошли сви планирани фаворити, тако да је Чавошки, збуњен резултатима гласања, изјавио да ће он лично средином јануара 2021. саопштити ко је „прошао" у следећи круг (!).

Приликом (тајног) гласања у другом кругу (1. фебруара 2021) пропала су два „жељена" кандидата (добили су свега два гласа). Чавошки је рекао да ће он накнадно да одлучи да и ове кандидате „врати", тј. укључи у магичну бројку од пет кандидата одељења. Оцић га је упозорио да то не чини и да ће обавестити председника Изборне комисије о његовом понашању којим угрожава не само регуларност изборног процеса већ и сâм изборни процес. Тај процес се и иначе одвија у условима недовољне транспарентности, лобирања и тсл., што чини оправданим све гласније захтеве у САНУ да се читав изборни процес одгоди до окончања ванредног стања наметнутог пандемијом.

Узгред, на скупу ОДН од 1. фебруара 2021. Чавошки је одбио све допуне дневног реда које су предложили академици Баста и Оцић. Дакако, није хтео ни да чује било шта о својој оставци. Захтев за оставку на овом скупу је (по други пут) прочитан и у писаној форми поново уручен члановима ОДН. За случај да се захтев од 1. децембра 2020. негде загубио.

На основу свега реченог, сматрамо да су се стекли услови да ИО П одмах покрене поступак за смењивање академика Косте Чавошког са места секретара ОДН–а.

Уколико ИО П стане у заштиту Чавошког и подржи његове злоупотребе положаја, бићемо принуђени да се ради одбране наших права и достојанства обратимо надлежном суду.“

Иако досад нисмо добили одговор на овај допис, прихватамо предлог председника САНУ да допис упућен Изборној конференцији пошаљемо и Председништву САНУ у нади да ће се Председништво састати пре Изборне скупштине која је планирана за почетак новембра 2021. Ако се донесе одлука о скором заседању Председништва, молили бисмо да и академицима Оцићу и Басти омогућите присуство тој седници.

Обавешатавам вас да је у Новостима од 18. маја 2021. изашао чланак у коме се, између осталог, говори и о проблему (не)регуларности изборног процеса у САНУ: „У одељењима САНУ приводи се крају изјашњавање о кандидатима: ПРЕЧИЦОМ ДО МЕСТА 'БЕСМРТНИКА“: Академик Оцић: Требало би проверити научни допринос и референце предложених особа.“ Овај чланак ПР САНУ служба дострибуирала је свим члановима Академије, укључујући ту и чланове Извршног одбора, Председништва и Комисије за праћење избора. Нисмо могли досад да региструјемо било какву реакцију органа САНУ на овај чланак.

Надамо се да ће после овог дописа уследити конструктивна и правовремена реакција органа САНУ којом би требало да се овај крупни проблем реши у оквирима САНУ. ...

Прилог: 1 (Нерегуларност изборног процеса у Одељењу друштвених наука и предлог одлагања избора за нове чланове САНУ у ОДН док се те нерегуларности не отклоне)“.

Хроника (не)реаговања органа САНУ на дописе академика Басте и Оцића упечатљиво илуструје кризу у коју је САНУ запала и која се из дана у дан продубљује. У тој црној хроници идентификују се узроци те кризе и њени водећи протагонисти. САНУ је највиша научна и уметничка установа у Републици. Она је опште добро које се на сваки начин мора сачувати. Стога и ове наше дописе треба схватити као позив за широку јавну расправу о будућности Академије, српске науке и уметности ... С обзиром на упорно одбијање органа САНУ да се таква расправа организује у оквиру САНУ, природно је да се овај позив у најбољој намери упућује широј јавности. 

С поштовањем

Данило Баста и Часлав Оцић, ред. чланови САНУ

У Београду, 1. новембра 2021.

 


[1] Академик Чавошки је тражио од академика Варадија да то потврди. Академик Варади то није демантовао. Његово ћутање протумачено је као знак одобравања и потврде изјаве Чавошког о неком тајном ДОГОВОРУ. Академик Тибор Варади и доп. члан Алпар Лошонц у раду ОДН учествовали су преко ZOOM–a.

[2] И тиме покушао да у самом старту искључи Оцића и Басту из изборног процеса, као што је то већ урадио у претходном изборном циклусу.

[3] На првом скупу ОДН–а (дакле, после месец дана) исти чланови ОДН нису дали ни један једини глас професору Антонићу. Два гласа које је он добио гласови су Басте и Оцића. Смешно образложење овакве „ревизије“ дао је академик Чавошки, али због угледа САНУ не желимо да га овом приликом наведемо.

[4] Тако смо, на пример, 17. маја 2021. упутили следеће писмо члановима ОДН–а:

 „Поштоване колеге,

Дневним редом седнице ОДН–а заказане за 18. мај 2021. предвиђено је гласање о кандидатима за дописне чланове Академије на основу написаних реферата о њима. Предлажемо да гласању претходи, као посебна тачка, расправа о рефератима, на истој седници или још боље на оној која би била заказана за неки од наредних мајских дана, како би сваки члан добио прилику да, ако их има, изнесе своје примедбе и запажања, чиме би реферати могли добити најбољу форму и садржину и као репрезентативни били упућени Изборној скупштини САНУ.

Раправа поводом реферата о кандидатима била би пандан ономе што је изборна конференција у односу на изборну скупштину на нивоу САНУ.

Зашто је, између осталог, потребна расправа о рефератима?

Пажљивим читањем свих десет реферата (од којих један има преко 12.000 страна) констатовали смо бројне грешке, на пример:

Погрешна класификација библиографских јединица (под самосталне научне монографије сврстани су и зборници радова, приручници итсл., најчешће без навођења броја страница тако да није могуће утврдити да ли је реч о научној монографији или о неком сепарату; реч је о делима кандидаткиња Мирјане Рашевић и Снежане Смедеревац, нап. Ч.О. и Д.Б.).

У неким случајевима остаје нејасно да ли су предлагачи били овлашћени да подносе предлог. Поред тога, бизаран је случај да предлог потписује лице у рангу научног сарадника (директорица Института за филозофију и друштвену теорију др Газела ПударДрашко) а да се тај предлог односи на редовног професора (проф. др Милена Шешић Драгићевић нап. Ч.О. и Д.Б.).

Писци реферата за све кандидате „са стране“, Александар Ђ. Костић и Павле Д. Петровић, истовремено су и чланови Изборне комисије (Костић је члан, његов је заменик Петровић). Да ли би то могло да се протумачи као сукоб интереса који би довео у питање регуларност изборног процеса?

Сматрамо да су извештаји о предлозима са стране (тзв. мишљења) мањкави утолико што не садрже јасно формулисан став о предложеним кандидатима. Уместо да су изразили своје мишљење о кандидатима, они захтевају од осталих чланова ОДН да они обаве тај њихов задатак: „Очекујемо да ће пре коначног изјашњавања чланови ОДН упоредити научне резултате овог кандидата са резултатима које су постигли други предложени кандидати.“

Расправу о рефератима, а самим тим и о кандидатима, предвиђа и изборна процедура. Стога би изостављање ове фазе у процедури значило њено грубо кршење. С обзиром на досадашња бројна противстатутарна и противзаконита кршења изборне процедуре у ОДН–у ово би могла да буде кап која прелива чашу и доводи у питање регуларност целокупних избора у САНУ.

Данило Н. Баста, ред. члан САНУ и

Часлав Оцић, ред. члан САНУ“

[5] Одлукама „демократске“ већине, иначе омиљене играчке ауторитарних и тоталиталних владара (попут Енвера Хоџе, Пола Пота и НиколајаЧаушескуа), фалсификовани су и записници ОДН–а. Због тога смо затражили и оставку записничара доп. члана Павла Петровића. Тај захтев је одбијен. Подразумева се: „демократском“ већином!

[6] У записнику са VII седнице Председништва САНУ одржане 19. октобра 2021. (тачка VII.1. Питања, предлози и информације, под којом се иначе ништа не одлучује, јер нема писаног материјала за одлучивање; овде, као што се види такав материјал постоји, али је Председништво одбило да га стави на одлучивање под посебном тачком дневног реда) – стоји: „Извршни одбор је на својој XXIX (електронској) седници констатовао да је током Конференције чланова САНУ (7.10. 2021) пристигао материјал (САНУ број 58/28 од 7.10.2021) којим се приговара на део процедуре за избор у чланство САНУ, а који је Председник САНУ предочио присутним члановима (Конференције) у начелу и тада их обавестио да ће се детаљније са садржајем текста упознати Председништво САНУ.“

(Горњи текст је у записнику ИО од 8. октобра 2021. део тачке 2. Информације Извршног одбора САНУ – зато се каже констатовао – тј. ИО није донео никакву одлуку нити заузео било какав став у вези с материјалом који су чланови ИО 'констатовали'. Још мање је „сугерисао“ Председништву неку одлуку, односно заузимање прецизног, правно утемељеног, става; нап. Ч. О.)

„Председништво САНУ се упознало са Дописом 58/28 од 7.10.2021. године, сагледало наводе из дописа и донело одлуку да сугерише академицима Д. Басти и Ч. Оцићу да нађу начине за своје колегијално укључење у рад Одељења друштвених наука САНУ. (!!!!????)

[7] Из записника са седнице VII Председништва САНУ одржане 19. октобра 2021. види се да то писмо уопште није узето у разматрање. Оно је, једноставно, игнорисано.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер