.jpg)
| Културна политика | |||
Комунизам ће победити |
 |
 |
 |
| субота, 30. август 2008. | |
 Интервју са словеначким филозофом Славојем Жижеком објављен недавно у лондонском "Гардијану"пише: Росана Гринстрит ("Гардијан") Са енглеског превела Ивана Петраш Када сте били најсрећнији? Неколико пута када сам се надао срећном тренутку или га се сећао – никада када би се дешавао. Чега се највише плашите? Да се пробудим после смрти – зато желим да будем спаљен одмах. Које је ваше најраније сећање? Моја нага мајка. Одвратно. Којој живој личности се највише дивите и зашто? Жан-Бертрану Аристиду, два пута свргаваном председнику Хаитија. Он је пример за оно што може да се уради за људе чак и у безнадежним ситуацијама. Коју своју особину највише осуђујете? Равнодушност према невољама других. Коју особину највише осуђујете код других? Спремност да ми понуде помоћ када ми није потребна или је не желим. Шта вас највише узнемирава? Када стојим наг пред женом пре вођења љубави. Која је најскупља ствар коју сте купили изузев непокретности? Ново немачко издање Хегелових сабраних дела. Која је најдрагоценија ствар коју поседујете? Види претходни одговор. Шта вас чини депресивним? Када видим глупе људе срећне. Шта вам се најмање допада у вашем изгледу? То што изгледам овако како изгледам. Која је ваша најчешћа несвесна навика? Смешно махање рукама док говорим. Шта бисте одабрали као костим за забаву? Ставио бих на лице маску са сопственим ликом; тако би људи мислили да то нисам ја већ неко прерушен у мене. Које је ваше најгрешније задовољство? Гледање жалосно патетичних филмова као што је Звук музике. Шта дугујете својим родитељима? Надам се ништа. Нисам утрошио ни минут оплакујући њихову смрт. Коме бисте прво рекли извини и зашто? Својим синовима, зато што нисам довољно добар отац. Како доживљавате љубав? Као велику несрећу, монструозног паразита, непрекидно стање узбуне које уништава сва ситна задовољства. Шта је или ко је љубав вашег живота? Филозофија. Потајно мислим да стварност постоји да бисмо о њој спекулисали. Који је ваш омиљени мирис? Природа у фази труљења, као труло дрвеће. Да ли сте икада рекли "волим те" а да то нисте мислили. Стално то радим. Када неког стварно волим, то показујем само прављењем грубих и неукусних примедби. Које личности највише презирете и зашто? Лекаре који асистирају при мучењу. Који је најгори посао који сте радили? Предавач. Мрзим студенте, они су (као и већина људи) углавном глупи и досадни. Шта је било ваше највеће разочарање? Оно што Ален Бадиу назива "мрачном несрећом" XX века: катастрофалан неуспех комунизма. Када бисте могли да измените своју прошлост, шта бисте променили? Своје рођење. Слажем се са Софоклом: највећа срећа је не родити се – али, виц се наставља, неколицини људи је то успело. Када бисте могли да се вратите кроз време, где бисте отишли? У Немачку почетком XИX века, да пратим Хегелова предавања. На који начин се опуштате? Слушајући Вагнера изнова и изнова. Колико често упражњавате секс? Зависи од тога шта подразумевате под сексом. Уколико је то уобичајена мастурбација са сталним партнером, трудим се да га уопште не буде. Када сте били најближе смрти? Када сам имао блажи срчани удар. Почео сам да мрзим своје тело: одбија да обавља своју дужност да ми слепо служи. Која околност би побољшала квалитет вашег живота? Избегавање сенилности. Шта сматрате својим највећим успехом? Поглавља у којима сам развио своје мишљење као добру интерпретацију Хегела. Која је најважнија лекција којој вас је живот научио? Живот је глуп, бесмислена ствар која вас ничему не учи. Откријте нам неку тајну. Комунизам ће победити. (пренето из недељника Време) |
Од истог аутора
- “Догодине у Јерусалиму”
- Зашто сам нападан због мог говора на Сајму књига у Франкфурту?
- Мрачна страна неутралности
- Лењин у Варшави или какав нам је социјализам потребан и могућ у 21. веку
- Комунизам је пао, али су сви проблеми остали
- Црвени су и даље на власти, прерушени у власнике и менаџере
- Берлускони у Техерану
- Ахмадинеџад је исламофашиста
- Лењинистичка слобода
- Поглед кроз чаробне наочари
- Класна борба у Вашингтону
- Крај “америчке ере”
- Крај “америчке ере”
- Демократија није света крава
Остали чланци у рубрици
- Представа „Књига о Милутину“ – катарза и излазак из мрака аутошовинизма
- Српска историографија је у слободном паду, али се назиру знаци обнове
- И после Латинке Латинка или о "самовиктимизацији и жртвеном наративу српског народа"
- Ко неће да живи у Христовом свету, живеће у Хомеровом или зашто је подела на "модерне" и "примитивне" кроз историју обично била увод у масовне злочине и дехуманизацију
- „Дан примирја“, или „Дан победе“ – култура сећања и заборављени потпис Живојина Мишића
- Посрнуће духоклонућа, или још једном о туђицама и неологизмима у српском језику
- "Гвоздени пук" српске меке моћи или коначни пораз аутошовинистичког југословенства
- Глобална култура издише, нема смисла да и ми потонемо с` њом
- Наопакост аутошовинизма
- "Богаташи северно од Ричмонда" – заборављена радничка класа у вихору америчког културног рата
Анкета
Република Српска: Стање и перспективе
