Злостављање деце у режији Петра Луковића

Шта друго, сем менталног злостављања, очекивати у земљи у којој су ријалити фармер Екрем и његова силиконска ријалити пријатељица јунаци нашег доба? У земљи у којој бескрупулозни аутошовиниста регионално и локално опредијељен, а глобално острашћен, путем друштвених мрежа приземним ријечником шири самомржњу проглашавајући је јавним интересом, а да при томе преко ментално несхватљивих коалиција партиципира у власти, која опет чини све да незадрживо напредујемо уназад и која нас редовно слуђује својим тродимензионалним изјавама. Када тај и такав локални предсједник каже за себе да је насљедник култа Немањића и Светог Саве онда је то врхунац менталног злостављања.

Али да и од врхунца има врхунац, на то нас подсјећају увијек домишљате и ментално расположене Е – новине. Јер њихови посленици не само да генеришу ментално злостављање у Србији, него га и извозе преко Дрине с намјером да ментално дегенеришу и понизе Републику Српску и људе који у њој живе. Једна од последњих „посленица“ апостола слободоумља и више свијести шумском народу Републике Српске обраћа се, прије свих, најмлађим генерацијама уз циничну дозу разочарења да они нису никаква генерација, него дегенерација, покољење дегенерика. Пошто су Е – новине поново актуелизовале њима драгу тему о владици Пахомију и сексуалном злостављању малољетника, да се подсјетимо како то изгледа када Петар Луковић и уредништво тих новина ментално злоставља дјецу.

Е – новине су у јануару објавиле два текста ( „Тако мали, а већ четник“, „Дете-четник одговара Луковићу“) у којима се уз нешто мало лажне емпатије на најбесрамнији начин вријеђа, омаловажава и ментално злоставља четрнаестогодишњи Милован Малић из Приједора, због чега би, да се у држави Србији проводе закони, злостављачи требали да одговарају без обзира на подношење кривичне пријаве од стране оштећеног, јер када је у питању злостављање дјеце преко интернета има примјера када су и непријављени случајеви постали предмет истраге.

Зашто су починиоци дошли у ситуацију да ментално злостављају једно дијете? За све је крива „Књига о Дражиним четницима“, коју је Милован Малић написао. Књига о четницима била је повод да се огласи специјални тим Е – новина за откривање и изоловање геноцидних гена, након чега су увијек будни коментатори анализирајући откриће успоставили дијагнозу и предложили терапију.

Својеврсни детектор за откривање геноцидних намјера прекодринских Срба критичар рока и српског национализма Петар Луковић, који Републику Српску редовно назива такозваном, геноцидном, шумском и шумским рајхом, латио се електронског пера како би овом пригодом поручио нешто Приједору, Шумској, Чичи и малом Миловану. У форми упутства за малољетнике Луковић замјера дјетету Миловану његову „пубертетску опсесију ножем Драже Михаиловића“ називајући га ретардираним зато што се „смуца по четничким профилима, умјесто да чита неке паметне књиге и слуша интелигентну музику“. „Тако мали, а већ кретен“- закључује Луковић. Савјетодавни Луковић или не може, или не жели да пише без сексуалних конотација, па је тако дјечака назвао „асексуалним шумским дрветом, спремним да буде исјечено и за четнички ражањ испечено“. И на крају, Луковић злурадо поручује Миловану да и није заслужио ништа друго него да са ножем за појасом живи у Шумској.

Луковићеви сљедбеници, који коментаришу текстове на Е – новинама и за чије коментаре уредништво сноси одговорност, нимало не заостају за својим идолом.

За њих је Милован Малић одвратно дијете одвратних родитеља, штене које ће једнога дана постати предсједник. Један се зачућено пита како то да дјечак нема браду, јер је он мислио да се четнички накот рађа са брадом, шубаром и камом за пасом, уз жаљење што ће Милован морати да чека да му све то порасте. Четнолики мутант који је кренуо фашистичком странпутицом, 14-годишњи мастурбатор напаљен на четништво до самосвршавања којем ће се, ако је вјерник, осушити рука од силног „писања“, дијете кукуруза, зомби. Монотоно је набрајати безбројне морбидне конструкције и синтагме којима се описује један дјечак. Најзлобнији су они који дјечаку проричу будућност масовног убице у дјечијем вртићу и силовање 50-ак жена због чега ће завршити у Хашком трибуналу.

Социјално вјештији злостављачи сматрају да за несрећног дјечака постоји трачак наде и да му се може помоћи уз дуготрајну рехабилитацију. Ломброзова теорија „рођеног злочинца“ давно је одбачена као неоснована и неутемељена. Дјечак је посљедица накарадног породичног и друштвеног стања у мањем ентитету. Манипулација овим малољетником се наставља, а пошто надлежне институције не реагују, потребно је да то учине међународне институције. Да укину право старатељства и одузму дјете родитељима због запостављања.

Да ово није јединствен случај менталног злостављања дјеце од стране поменутих електронских новина показује и други примјер у којем је жртва братуначки основац Бојан Продановић, који је родољубивом пјесмом „Република Српска“ освојио прву награду на конкурсу расписаном у оквиру манифестације „Републици Српској за рођендан“. За дружину са Е – новина та је манифестација циркуска, а добитник награде из „злогласног“ Братунца мали, шумски родољуб. То што Бојан воли да чита руске класике и што га привлачи фолклор те земље, објашњава се шумским мозгом. За његову пјесму каже се да је геноцидом саткана, а Бојаново опредјељење за друштвене науке пропраћено је болдованом констатацијом да стиже шумски интелектуалац. Због завршних стихова Бојанове пјесме злостављачи траже дозволу да поврате.

Иако у Бојановој пјесми нема никакве мржње, већ само љубави према својој отаџбини, електронски коментатори не пропуштају прилику да се острве на младог пјесника. Називају га људским шљамом и злом које ће завршити у канализацији људског друштва. Идеалним кандидатом за САНУ. Забринуто констатују да се активирало шумско покољење. И да је патриотизам посљедње уточиште хуља.

Оптужује се шумска диктатура која шири духовни разврат међу дјецом, а малом се пјеснику умјесто Толстоја препоручује Буковски, уз закључак да има и затуцанијих мјеста од Сјеверне Кореје.

Шта рећи у закључку? О сексуалном злостављању дјеце путем друштвених мрежа доста је писано, рађене су бројне стручне анализе од стране релевантне јавности, а нова појава, ментално злостављање малољетника преко електронских новина, тек треба да буде обрађена.