НСПМ Анализе Год I, бр. 3

Садржај:

Ђорђе Вукадиновић

Добро смо прошли! ...............................................................5

Небојша Медојевић

Политичар од нужде у немогућој мисији ...........................13

Марио Брудар

Лична хроника учесника и посматрача .............................17

Ђорђе Вукадиновић

Јовановићев сукоб с прошлошћу – и Србијом ...................23

Саша Гајић

Продавање цигле .......................................................................................................29

Саша Гајић

Исповест опасног ума ...............................................................................................33

Марио Брудар

Сећања и записи једног либерала са Повлена ....................................................39

Подсетник ..................................................................................................................51

Резимеи / Резимеи на енглеском ...........................................................................65

Резимеи

Ђорђе Вукадиновић

Добро смо прошли!

Чланак је збирни осврт на мемоарску продукцију некадашњих челника ДОС-а: Милорада Исакова, Милана Ст. Протића, Душана Михајловића и Чедомира Јовановића. Читајући са каквом лакоћом ови Досови лидери данас описују шта су све иза леђа јавности говорили и радили, ауторов основни закључак гласи: Ј ош смо добро и прошли. Кратка али бурна историја ДОС-а, и његове револуционарне амбиције – највидљивије код Јовановића и Протића – да је у име "виших циљева" све допуштено, само је најновија локална потврда старих и једноставних истина: да се демократијом не сме поигравати, чак ни онда када нас успорава у нашим тежњама; и да се политички легитимитет у демократији не добија на основу револуционарне реторике или указом Брисела или Вашингтона, већ кроз јасне процедуре, отворене институције и толеранцијом према политичким противницима. Ништа од тога, нажалост, није красило досовску политичку елиту. Баш због ових великих, а изневерених нада, та елита ће Србима вероватно остати и у горем сећању, него што би био случај да није стартовала са толиким обећањима и очекивањима.

Кључне речи: политика у Србији, демократија, револуција, ДОС.

Небојша Медојевић

Полити чар од нужде у немогућој мисији

У чланку се даје приказ књиге Милета Исакова ПАРАДО(К)С . Ако се сложимо са максимом да народ има власт какву заслужује, онда се може рећи да чак ни Срби нису заслуживали онакву власт каква је била досовска. Миле Исаков је већ у трећем параграфу то признао. Отуда аутор овог приказа оцењује да је књига Милета Исакова поштена и искрена исповест једног доброг човека, морално одговорног и добронамерног интелектуалца и политичара од нужде. О ву књигу треба читати да би се схватило зашто је ДОС био немогућа мисија. Већина његових лидера хтела је в ласт како би решил а сопствене проблеме, задовољил а сопствене прохтеве, излечил а комплексе. А шта се , у међувремену, догодило са народом и са његовим проблемима, надама, очекивањима? «Ко га ј..., ваљда сми ми Власт» одговорио је , према Исакову, на ово питање један од досовских министара, Драган Веселинов. Министру Веселинову се много шта може замерити, Али му се свакако мора честитати да је у једној јединој, прегнантној реченици, умео да изрази тачну и верну максиму и логику великог дела оних који су владали Србијом како пре, тако и после 5. октобра.

Кључне речи: Миле Исаков, политика у Србији, демократија, револуција, ДОС

Марио Брудар

Лична хроника учесника и посматрача

Текст приказује књигу Милана Ст. Протића Изневерена револуција (Београд, 2005). В ећ сâм наслов књиге говори о два главна два ауторова става: да су петокотобарски догађаји 2000. године били револуција и, затим, да је та револуција изневерена од главних актера. По Протићу, Главни кривац за издају револуције био је Коштуница, а главни позитивни јунак књиге је сам аутор. И у овој књизи постоји један број података које српска јавност до сада није знала. Али већина њих сведочи о степену отуђености досовске елите од политичке и друштвене реалности Србије. Ипак, оно што доминира књигом је готово неукусна мера ауторовог егоцентризма, а њен најбољи део представљају лично интонирани, али добро писани портрети главних личности српске политичке сцене 90-тих година.

Кључне речи: Милан Ст. Протић, политика у Србији, демократија, револуција.

Ђорђе Вукадиновић

Јовановићев сукоб с прошлошћу – и Србијом

У необимној и необичној књизи у којој рекапитулира свој досадашњи политички учинак и истовремено објављује с којим се амбицијама и премисама спрема за други чин политичке каријере, Јовановић нуди реконструкцију догађаја из недавне прошлости која највише подсећа на комбинацију помало конфузног шпијунског трилера, те званичних саопштења полиције и владе из времена ванредног стања. Новина је можда само форма - Јовановић, наиме, пише као што говори и мисли - помало хаотично и површно, али заправо усресређено, вешто вођено и повремено духовито. Суштина Јовановићевог виђења српске политике у периоду досовске власти најбоље је изражена у наслову једног од поглавља ове књиге – "Сви против нас, ми против свих"! Ова опседнутост непријатељем који вреба са свих страна и уз коју, наравно, иде и специфичан осећај изабраности и уверености у сопствену мисију, који прогресивно јача што је “изабраник” усамљенији, била је, а по свој прилици и остаје, заштитни знак Јовановићеве политичке каријере.

Кљу чне речи: Чедомир Јовановић, демократија, Зоран Ђинђић, политика у Србији, ДОС, теорија завере

Саша Гајић

Продавање цигле

Текст представља приказ књиге Милоша Васића Атентат на Зорана . Иако Васи ћ почиње књигу обећањем да ће да се усредсреди само на познате чињенице, без упуштања у идеолошки примамљиве, а доказима непоткрепљ е н е хипотезе, он, по мишљењу аутора, ипак различите чињенице повезује једном полуфантастичном теоријом: да иза убиства Ђинђића стоји спрега «картела», ког чине моћне криминално-обавештајне структуре старога режима и конзервативне друштвене снаге (Коштуиница, Црква, Академија), са «црвеним оркестром» ког представља медијска машинерија (плаћени новинари, аналитичари, интелектуалци...). Та теорија јесте медијски атрактивна, јер оптужује добар део српске елите да је учесник или саучесник у злочину против Ђинђића, али је далеко од тога да буде историјски релевантна, будући да није поткрепљена са довољно чињеница. Отуда читаоцу једино преостаје да Васићу верује на реч, иако се стиче утисак да је практично све оне које доживљава као своје политичке противнике стрпао у поменути «картел» или «црвени оркестар».

Кључне речи: Зоран Дјиндјић, атентат, Милош Васић, политика у Србији, криминал у Србији

Саша Гајић

Исповест опасног ума

Текст приказује књигу Чеде Јовановића, Мој сукоб са прошлошћу (Београд, 2005). Књига није само аутобиграфско дело политичара-учесника недавних историјских догађаја. Она је и део политичког маркетинга, односно Јовановићеве личне промоције и политичке кампање којом покушава да се врати на српску политичку сцену. У том смислу, књига је интересантно сведочење о психолошком и идеолошком профилу аутора који је љубимац дела преостоничке друштвене елите. Аутор закључује како у књизи има доста емоција, доста страсти, али не и д овољно историјске објективности и трезвености. Ономе ко воли страственост, и коме је близак Јовановићев радикални политички ангажман - књига ће се свакако допасти. Али, озбиљним друштвеним научницима она једино може бити извор бизарних појединости о стању свести и односима који су владали унутар Демократске опозиције Србије непосредно пре и након 5. октобра 2000-те.

Кључне речи: Чедомир Јовановић, политика у Србији, демократија

Марио Брудар

Сећања и записи једног либерала са Повлена

Реч је о осврту на књигу Повленске магле и видици , Душана Михаиловића (Београд, 2005). У првом тому ове књиге, Михаиловић описује свој политички пут до 2000. године, а у другом време које је провео у Досовој власти као потпредседник владе и министар полиције. Књиге су обимне и пуне чињеница и докумената. Иако на многа занимљива питања Михаиловић није дао одговоре, иако аутор остаје у границама политичке идеологије “досизма”, књига ће свакако бити драгоцено помоћно средство друштвеним научницима у описивању онога што се у Србији дешавало пре и после 2000. године.

Кључне речи: Душан Михаиловић, политика у Србији, демократија, полиција.