Dušanić je u ranijim tekstovima mene etiketirao kao neoliberala, sa svim negativnim konotacijama i uvredama („podanički mentalitet“), a sada mu mali revanš ne prija. Savetujem mu da ne primenjuje jedan aršin na sebe, a drugi na druge.

Umesto statističkih podataka o stopama rasta BDP, mnogo relevantniji pokazatelj privredne aktivnosti mogao bi da bude, recimo, apsolutni broj zaposlenih (mada neoliberali više vole nominalnu stopu nezaposlenosti).

Nadamo se da će u sledećem nastavku svoje, bez sumnje, pravedne & pohvalne & Tamo Gde Treba sigurno uočene, borbe protivu NSPM-a g. Živkov za temu uzeti ipak nešto manje otužno od toga kako je i da li je reagovano na vest o nečijoj smrti.

Da li ovim uredništvo Danasa konačno uspostavlja novi kriterijum za pobedu u javnom dijalogu - da treba imati bogatiji repertoar psovki, jače glasne žice i veće pljuvačne žlezde? Jasno je svima, a pre svega čitaocima Danasa, kuda takav „dijalog“ vodi.

Što se tiče Vojvodine kao sastavnog dela susedne Mađarske, već u toj tvrdnji možete da primetite svu simptomatologiju gubitnika i strah od nastupajućih posledica. Centralna Srbija nije postala poligon NATO saveza niti je ijedna formacija stacionirna na njenoj teritoriji.

Ono što Vladušiću, ali i Vukadinoviću, prvenstveno smeta, jeste upravo ono što u svakodnevnom životu smatramo nužnim uslovom objektivnosti – mogućnost da sebe vidimo tuđim očima („očima stranca“). 

Pa ako Srđi Popoviću ne treba da se zamera što je branio Andriju Artukovića, neka ni on ne zamera prekodrinskim Srbima što su branili svoje kuće i svoje živote.

Može li opoziciona partija da krade, da prevari, da laže? Može samo u slučaju da prima novac iz inostranstva za svoje delovanje ( a to smo videli i vidimo) ili da mimo domaćih zakona pribavlja finansije.