(Povodom teksta "Mali čovek, ili o fusnotama i barikadama")

Rastislav Dinić me, tako, optužuje da u fusnotama prikrivam baš ono što u glavnom tekstu i tvrdim. Doista neobičan način prikrivanja.

Ono što nam Antonić u tekstu „Poraz gej lobija“ nudi jeste stara i već puno puta prežvakana priča o zaveri izopačene, bogate i moćne manjine Iksova, uperenoj protiv siromašnog, ali vrednog, poštenog i moralnog „malog čoveka“.

(Povodom teksta „Analitičarski keš” )

Verovatno u funkciji zastrašivanja, u pismu LDP-a, uz moje ime, stoji i jedno zlokobno-preteće „još uvek kolumnista `Politike`”. Da, još uvek, pa šta? Da li time LDP možda opominje novo uredništvo?

(Povodom teksta „Pobedićemo Tadića” )

Moju izjavu Vučić je protumačio kao deo neke „političke zavere“ u kojoj učestvuje moja malenkost, čitav NSPM i neki politički centri moći iz vlasti i opozicije.

Komentar gospodina Branka Raduna da se Tomislav Nikolić u svom navodnom preobražaju rukovodio logikom „kad ne mogu da ih pobedim, hajde da im se pridružim” pokazuje svu malicioznost koju neko prema političkom neistomišljeniku može da pokaže.

U čemu je tajna uticaja Nove srpske političke misli? Pre svega u otvorenosti uređivačke politike, nastojanju da se postigne što veća objektivnost u analizi političkih događaja i političkih aktera.

Jer, ako profesor Vladimir Ilić iznosi tako očigledne neistine o Slađanu Nikoliću koje je lako proveriti, logično je postaviti pitanje iznosi li možda neistine i u svojim izveštajima o međunacionalnim incidentima u Srbiji.

Držeći se ideje univerzalizacije, stižemo do toga zašto levica nikada nije i ne sme da bude borba za partikularnost. Borba, ako ćemo tako, za ličnu, nacionalnu itd. slobodu, za bilo kakvu pojedinačnu slobodu.