Eфикасност приватне својине у некој земљи зависи од кредибилитета и стабилности правног система те земље. Држава као што је Србија, у којој политичари и влада управљају привредом, волунтаристички расподељују ресурсе, злоупотребљавају социјалне концесије клијентелистичким групама и фаворизују фирме с државним власништвом, тешко да гради капитализам

Сви који данас говоре о државним предузећима полазе од чињенице да су она по дефиницији неуспешна. Заборављају да то нису предузећа већ страначке установе. Небитно да ли је у питању ЕПС који води човек који нема никаква знања потребна за то или београдска Арена коју води Горан Грбовић, човек који је завршио кошаркашку каријеру пре 25 година и од тада нема дан рада уписан у радну књижицу (то ме подсећа на још једног таквог).

 У друштвима као што је Србија државна својина и прерасподела ресурса клијентелистичким групама увек ће бити милозвучна популистичка песма у ушима оног дела становништва који и даље од владе (државе) очекују радна места, веће плате и бољи живот. Они знају да је то утопија, али и даље верују. 

  Наша редакција и други класични медији добили су синоћ саопштење министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зоране Михајловић које је заправо адресирано на Tango six портал и наш јучерашњи чланак „Држава Србија званично потврдила – аеродром „Контантин Велики“ ограничен на милион путника све до тренутка кад „Никола Тесла“ не буде досегао 12 милиона путника“.

Фирме повезане са директором Фондације Нови Сад 2021. добијају уносне послове док европски експерти критикују уметничку димензију пројекта Нови Сад - Европска престоница културе

Кутлешић свакако заслужује да постане дописни члан Академије наука и уметности Косова за свој ''правни'' допринос ''теорији'' која треба да убеди српску јавност да је независност и финансирање Косова добро за  Србију 

Изјава уваженог академика Љубомира Симовића да када би нам Запад и вратио Косово ми не бисмо знали шта ћемо са њим, сугерише пре свега грађанима Србије да Косово и Метохија нама више нису потребни.

Морам да признам да сам као грађанин Београда и Србије разочаран “одговором” градског менаџера Горана Весића на моје аргументоване критике његове “визије” развоја града, као и његовом “реакцијом” на моје предлоге, који су у складу са историјском и провереном улогом Београда.

Овде се може повући јасна линија разграничења између нас, грађана Србије, којима је стало до развоја и запослености и њих, партијских великодостојника, којима је само важно да се повећава  број становника Београда. Они би да свим грађанима Србије оставе само једну могућност - досељавање у Београд. 

Поседујем фирму у Београду, порези на њене приходе се плаћају у Србији, бавим се оним чиме сам се бавио и пре, извозом у Африку и Азију, и нажалост, фирме које ме ангажују, барем до сада, су из иностранства.