Čemu je mesto u NSPM?

Svaki medij ima svoju specifičnu publiku. Ta publika ima određena očekivanja i želje u pogledu sadržaja koje taj medij objavljuje. Kada se ta očekivanja ne poklapaju sa onim što im medij pruža, publika ume i da negoduje. Čitaoci sajta NSPM svoje negodovanje tekstovima objavljenim na sajtu izražavaju u komentarima: „Može li NSPM ubuduće da ostane slobodan od ovakvih članaka?“ „Nije mi jasno kakvo je mesto ovog članaka na sajtu NSPM?“, „Nego, otkud ovaj tekst u NSPM?“ „Članku nije mesto u NSPM“ „Pa zar da NSPM objavi ovaj tekst“, „Šta će ovo ovde?“ „Mislim da je ovaj tekst duboko, veoma duboko ispod nivoa NSPM“ i slično. Ponekad, primedbe se odnose na puku pismenost i intelektualni nivo objavljenog teksta. Upadljivo često, primedbe su ideološke vrste. Komentatori vide problem u primerenosti tema „nečemu što se predstavlja kao časopis za političku teoriju i društvena istraživanja“, kao kada se recimo pojave tekstovi o „banalnim“ fenomenima kao što su folk-muzika ili tv-serije. Ili, prosto ne žele da na stranicama „svog“ medija vide stavove koji su u suprotnosti sa njihovim – na primer: kritiku na račun određenih svetskih sila, proevropske panegirike, feminističke poglede ili (da pomenemo jednu od najvrelijih tema za komentatore) podršku suparničkom taboru u polemici partizani – četnici.

Sudeći po tonu u kome su komentari često napisani, neki čitaoci očigledno smatraju da je NSPM „dužan“ da ta njihova očekivanja ispuni objavljivanjem samo onih tekstova sa kojima se oni slažu, sa kojima su „na liniji“. Pitanje koje se postavlja, jeste, zašto je tako i da li su čitaoci NSPM po tome jedinstveni?

Zapravo, čini se da je to odlika svake medijske publike. Iskustvo pokazuje da ljudi jednostavno više vole jednostrane medije nego one nepristrasne, pa mediji koji ne žele da se svrstavaju i trude se da vode uređivačku politiku koja će dati glas svim stranama, trpe kritiku od svoje publike, jer izneveravaju njena očekivanja u pogledu toga „čemu je mesto“ u njima. Gorka istina je da je popularnost medija po pravilu veća što je i njihova pristrasnost veća, dok objektivnost često predstavlja recept za propast.

O uspehu jednostranih medija i nerazumevanju publike na koje nailaze oni objektivniji svojevremeno je pisala i Željka Buturović: „razlog je, u osnovi, u prirodi ljudske potrebe za informacijama. Suprotno nekim ekstremno racionalističkim viđenjima čoveka, ljudi ne teže samo objektivnim informacijama već, u velikoj meri, i onima koje potvrđuju prethodno zauzete stavove“[1], Oni „u osnovi ne vole časopise koji će ih izlagati suprotnom mišljenju već žele one koji će im potvrđivati, i eventualno razrađivati, ono u šta već veruju“[2]. Rečnikom psihologije - svoje stavove skloni smo da doživljavamo kao svoj „posed“ koga se, kao i svakog poseda, teško odričemo, i nimalo nam ne prija da čujemo kako neko taj naš posed obezvređuje svojim argumentima. Braneći se od neprijatnih mišljenja koja prete da naš posed dovedu u pitanje, mi se branimo i od dodatnog rada na sticanju novog „poseda“.[3]

Zbog svega navedenog, malo je onih koji žele da u mediju koji prate vide previše stavova koji dovode u pitanje njihove, pa spontano dolazi do polarizacije medija, „u meri da enciklopedijski članci o novinama i televizijama uključuju i informacije o njihovoj političkoj orijentaciji“[4].

Loša posledica toga je da dolazi do tzv. „grupne polarizacije“[5] – prateći medij koji joj govori ono što ona želi da čuje, publika postaje uljuljkana u svoja uverenja, sve neutemeljenijih stavova i sve manje tolerantna prema suprotstavljenim gledištima, a javnost sve više polarizovana. Usled sigurne okruženosti istomišljenicima, ljudi vremenom postaju sve slabije upoznati sa argumentima „druge strane“, što opet znači i da su sve manje sposobni da ih pobijaju. Nedostatak polemičke atmosfere ne samo da dovodi do intelektualne učmalosti, već i smanjuje i motivisanost za znanjem. Najzad, šta je bolji povod da proverite svoje argumente, nego mogućnost da ćete morati da svoje stavove branite, ili da pobijate tuđe.

Zbog toga uredništvo NSPM, pri odabiru priloga za objavljivanje, ulaže napor kako bi se na stranicama sajta redovno mogli pročitati različiti i međusobno suprotstavljeni stavovi, uključujući ponekad i prenošenje onih za koje i sami smatramo da ne samo da „nisu na nivou NSPM“, već da su katkad i ispod „svakog nivoa“. Činimo to manje da bismo sajt učinili zanimljivijim, već zato što na taj način čitaoci dobijaju informaciju „iz prve ruke“ i stiču potpuniji uvid u aktuelna intelektualna i politička previranja. Takođe, nadamo se da ćemo tako isprovocirati javnu debatu o temama za koje smatramo da zaslužuju veću pažnju, bilo u pozitivnom, bilo u kritičkom smislu. Kao što i sami rado čitamo i stavove sa kojima se ne slažemo, samo delimično slažemo, ili o kojima naprosto ne znamo šta da mislimo, jer na taj način proveravamo i nadograđujemo sebe i nastojimo da se oslobodimo mogućih zabluda i zamki dogmatizma na koje niko nije imun, isto tako želimo da i našim čitaocima pružimo priliku za upoznavanje sa lepezom stavova o pojedinim kontroverznim temama i pitanjima.

Znajući da na taj način s jedne strane neminovno „izneveravamo očekivanja“ jednog dela čitalaštva i umanjujemo šansu da NSPM postane „medijski gigant“ ili klub ostrašćenih istomišljenika, zadovoljni smo što, kako neskromno verujemo, predstavljamo jedan od retkih medija u Srbiji koji ne pokušava da od svoje publike sakrije neprijatna i „nepopularna“ gledišta. (I verujemo da bi bilo dobro kada bi nas u takvoj orijentaciji sledili i drugi mediji.) Imamo utisak da delujući na taj način barem za koji stepen podižemo kvalitet debate u srpskoj javnosti. Nameravamo da tako i nastavimo.