Полемике | |||
Полемика о „лажним Лаурама“, „лажној опозицији“ и (не)компетенцији |
петак, 21. април 2023. | |
Јелена Зорић: Прави и лажни опозиционари - Бити Лаура у српској политичкој и правосудној каљузи О правим српским тужитељкама, „Лажним Лаурама“ и томе шта повезује напредњаке Владимира Ђукановића и Светозара Вујачића са народњаком Владимиром Гајићем. Оне нису Лаура Ковеши. Зову се Бојана Савовић и Јасмина Пауновић. Тужитељке су у Вишем јавном тужилаштву у Београду. До недавно су радиле у Посебном одељењу за сузбијање корупције, а онда су, крајем фебруара пребачене у друго одељење. Подсетимо, премештајем су аутоматски “скинуте” и са предмета, на којима су радиле око годину и по, о малверзацијама и прању новца у ЕПС-у. И то истог дана када је ухапшено шест особа осумњичених да су оштетили то јавно предузеће за 7,5 милиона долара. Тужитељке Савовић и Пауновић су се јавно побуниле и то је незапамћен моменат у српском правосуђу. Нису преговарале о свом положају по правосудним, политичким или адвокатским кулоарима. Не, изашле су у јавност и тиме изазвале побуну српских тужилаца за њихову самосталност. Део медија их је прозвао "српске Лауре“. Мисли се на Лауру Ковеши прву европску главну тужитељку и бившу главну тужитељку румунске Националне дирекције за борбу против корупције – ДНА, због чије смене је 2018. год. десетине хиљада Румуна протествовало. Бојана и Јасмина нису Лауре, пошто никада нису имале ни упола моћи као тужитељка Ковеши, нити је Србија у Европској Унији попут Румуније, нити се Срби за своја права боре срчано попут Румуна. Како је недељник Време већ писао ДНА је годинама, осим подршке ЕУ, имала и јаку подршку румунских власти. Тако је Лаура са својим тимом дошла до резултата да је због њихових истрага ухапшено 60 високих званичника – два премијера, министри (један је из министарске фотеље директно спроведен у истражни затвор), државни секретари. Процесуирано је због мита и корупције 400 градоначелника и 100 чланова парламента, 800 директора јавних установа, више од 1000 полицајаца, на стотине бивших судија и тужилаца… С хапшењима је расла и подршка јавности.
С обзиром на све поменуте околности, Бојана и Јасмина су наше, српске и храбрије су од Лауре Ковеши, чим су се у овој правосудној и политичкој каљузи одважиле да дигну глас. Није изненађење да српске тужитељке немају подршку власти ни институција. Било је очекивано и да их нападају опскурна и гонго удружења. Иако застрашујуће, ипак не и изненађујуће било је и када је адвокат и народни посланик СНС-а Светозар Вујачић, који је радио и као Вулинов саветник док је био министар МУП, на трибини на Правном факултету пред десетинама људи тужитељки Бојани Савовић запретио: "Лоше ћеш проћи“. Очекивано је било и да их "Лажним Лаурама“ назива адвокат и народни посланик СНС-а Владимир Ђукановић, уједно и председник Скупштинског одбора за правосуђе. Иначе, за Ђукановића се спекулише да је баш он заједно са директором БИА Александром Вулином заслужан за именовање Ненада Стефановића за тужиоца ВЈТ-а у Београду. Оно што је за многе било изненађење је да је побуњене тужитељке, раме уз раме с Ђуком, "Лажним Лаурама“ назвао и адвокат и народни посланик Народне странке Владимир Гајић. Имао је посланик Гајић шта да образложи о тужитељкама, али је пропустио да понешто из сопствене новије биографије наведе и о себи. Опет изненађујуће, јер је реч о посланику који је склон да на друштвеним мрежама пребројава туђа опозициона крвна зрнца. Наиме, 18. марта на седници Одбора за правосуђе гласало се за истакнуте правнике, односно за кандидате који ће бити чланови Високог савета судства и Високог савета тужилаштва. Седницом је председавао Владимир Ђукановић члан СНС-а. Ипак, професора Правног факултета Николу Бодирогу, широј јавности познатог као потписника петиције из 2017. године за председничку кандидатуру Александра Вучића, за члана Високог савета судства није предложио нико од чланова владајуће већине, него баш опозиционар Гајић. Професор Бодирога, на том Одбору добио је неопходних 12 гласова. Поред посланика Народне странке, раме уз раме с Гајићем, за њега су гласали и адвокати Владимир Ђукановић и Светозар Вујачић, као и још девет чланова владајуће већине (СНС, СПС, СВМ и ПУПС). Затим, током избора кандидата за први избор чланова Високог савета тужилаштва које бира Народна скупштина, опозиционар Гајић као кандидата је предложио адвоката Предрага Ћетковића. Име тог адвоката широј јавности је слабо познато, али јесте канцеларија у којој ради, реч је о адвокатској канцеларији Алексић из Новога Сада. Подсетимо, према писању БИРН-а оснивач и руководећи партнер те канцеларије Немања Алексић својевремено је, због текста “Доктор за фалсификате: Зоран Гојковић злоупотребио печат свог колеге” наводно поднео кривичне пријаве против новинарки Балканске истраживачке мреже што је представљало, како се наводило у тексту: "наставак претњи изречених током разговора са новинарком“. И адвокат Ћетковић је добио потребних 12 гласова, а осим Гајића од опозиционара у томе су му помогли и Дејан Шулкић из ДСС-а. Заједно са посланицима власти Гајић и Шулкић гласали су и за кандидаткињу Јелену Глушицу, која ради у Безбедносно информативној агенцији – БИА. О томе да ли ће тужитељке које су се побуниле за своју самосталност Бојана Савовић и Јасмина Пауновић убудуће напредовати, односно о њиховим каријерама, убудуће ће одлучивати и истакнути правници које су заједно бирали напредњаци Ђукановић и Вујачић и са њима народњак Гајић. Зато, пре него се, од истих посланика, јавности сервира прича о "Лажним Лаурама“, можда би на дневном реду требало да се нађе тема о правим и лажним опозиционарима. 2. април 2023. године Реаговање адвоката Владимира Гајића: Лажне Лауре “Прави и лажни опозиционари: Бити Лаура у српској политичкој и правосудној каљузи”, www.време.цом, 2. април 2023; “Две тужитељке и дежурни бацачи камења”, Време бр. 1682, 30. март 2023. Текст Владимира Гајића објављујемо интегрално без уредничких интервенција, у складу са Законом о Јавном информисању. Најпре око “наших Лаура”. Новинарку Јелену Зорић је очигледно мотивисала моја објава на Твитеру након што је у медијима објављена слика две тужитељке са америчким амбасадором г. Хилом у којем сам констатовао да се ради о “лажним Лаурама”, као и о томе да је скандалозно како са њихове стране тако и од стране амбасадора САД да пружа јавну подршку тужиоцима у Србији, имајући у виду, на пример, правила Бечке конвенције на основу којих се амбасадори уздржавају од мешања у унутрашње послове државе домаћина. Још је пок. премијер Зоран Ђинђић говорио о том ружном обичају страних амбасадора у Србији који се веома често “понашају као вође политичких странака”. Сматрам да је колосална неистина да су две тужитељке/персоне драматис/ у јавности назване “нашим Лаурама” ако се има у виду огромна дискрапанца у значају бивше румунске, а сада европске тужитељке Лауре Ковеши и наших тужитељки. То је толико очигледно. Лаура Ковеши се доказала као борац за јавне интересе постигавши у свом раду незапамћене успехе у борби против корупције у Румунији, док су наше тужитељке први пут у каријери изашле у јавност поводом свог личног случаја који се односи на њихове личне каријере, које саме по себи јавност много не занимају. Зашто сам тако оштро окарактерисао “наше Лауре”? Па, пре свега због веома кредибилних информација које имам у вези предмета који је довео до есклације сукоба унутар Вишег јавног тужилаштва у Београду. Истина је следећа. Кривични поступак о којем је реч покренут је кривичном пријавом коју је ВЈТ Београд- Посебном одељењу за сузбијање корупције поднео ЕПС као оштећени. Разлог, плаћено извођење радова у милионском износу у еврима није извршено. Требало је утврдити само две ствари. Прва је – да ли је плаћено и друга је – да ли је изграђена пруга. За утврђивање ове две одлучне чињенице било је довољно неколико радних дана. После отприлике две године једна од две тужитељке је одбацила кривичну пријаву! ЕПС је као оштећени изјавио приговор, да би Апелационо тужилаштво приговор усвојило и уз обавезно упутство једној од “Лаура” вратило предмет уз налоге шта треба предузети.
Има оваквих случајева још. Тако је, на пример, у јавност доспела и афера Бауwесен, о којој је прошле седмице писао НИН. Централа фирме из Италије Италиана Цострузиони поднела је кривичну пријаву против директора ћерке фирме у Београду због проневере великих пара. Опет једна од “Лаура” одбацује пријаву без образложења. Адвокати Италијана подносе приговор. Апелациони тужилац усваја приговор, опет обавезујуће упутство да се истрага покрене. Својевремено је једна од “Лаура” хапсила и Марка Бастаћа, бившег председника Општине Стари град. Испоставило се само да би Бастаћу на тај начин било запрећено јер се усудио да доведе у питање данас очигледни политички двоугао између странке на власти и једне опозиционе странке. Да је Јелена Зорић новинар који са дужном новинарском пажњом прикупља информације, можда је могла пре него што објави свој малициозни ауторски текст да провери шта друга страна има да каже. Најзад, моја оцена о “нашим Лаурама” је мој вредносни суд и то на основу искуства од 32 године колико сам већ адвокат. Због фотографисања са амбасадором САД које има сврху да “запрети” свима редом и пошаље поруку под чијом су сада заштитом, ја мислим да ове две тужитељке треба разрешити. То је мој став. Шта мислим о нашем правосуђу говорио сам много пута у јавности, а последњи пут на седници Скупштине Србије када се расправљало о правосудним законима. Суштина је у томе да Србија никада није имала независно правосуђе, нити ће га у догледно време имати, а пре свега зато што независни суд није наш културни модел. Као што ни демократија није наш културни модел. Или слободна штампа, свеједно. То је питање просвете. У Србији се људи не школују да буду слободни грађани. То је тако. Када је у питању друга тема коментара Јелене Зорић у којем ме она де факто назива “лажним опозиционаром” због гласања у Одбору за правосуђе приликом утврђивања кандидата за избор тзв. угледних правника, чињенице стоје овако. Пре свега, ја сам један од најагилнијих критичара промене Устава, референдума и сета правосудних закона. Мислим да је ова чињеница опште позната. Данас сам сигуран као и пре више од годину дана да је кардинална грешка једног дела опозиције била одлука о бојкоту референдума. Противници уставне реформе победили су у свим великим градовима, односно свуда где је део опозиције имао контролу. Велико је питање уопште да ли је тај референдум стварно успео. Према усвојеним Амандманима на Устав Србије, као и према новим законима, Скупштина бира 4 истакнута правника у састав будућих судских и тужилачких управљачких тела. Надлежни одбор бира 8 кандидата од којих ће Скупштина изабрати по 4 за свако тело. Мој фаворит био је проф. др Слободан Орловић са државног Правног факултета у Новом саду. Нажалост, његова кандидатура је одбачена јер је пропустио преклузивни рок за подношење кандидатуре. Од преосталих кандидата са обе листе, једини којег лично познајем био је Војкан Симић. Нажалост, добио је само два гласа, од колеге Гавриловића из Демократске странке и од мене. За остале кандидате гласао сам према њиховој радној биографији и личној процени на основу сазнања која сам имао. Народну странку нисам консултовао јер сам слободан да гласам како ја хоћу на основу Устава и других закона, док истовремено Народна странка није комунистичка организација у којој о свему одлучује Политбиро. Гласао сам за све кандидате који су по професији адвокати. Такође и за два, у стручном погледу можда и најбоља кандидата. Један је др Ђорђевић, унук нашег чувеног професора права и могло би се рећи једини лумен међу свим кандидатима. Други је проф. др Никола Бодирога, професор државног (ово намерно истичем) Правног факултета у Београду и то једног од најзначајнијих предмета на факултету. Нисам му мерио политичка крвна зрнца, нити ме уопште интересовало каква политичка опредељења имају кандидати. Чини ми се да је ово елементарно у демократском друштву. За кога гласа проф. Бодирога на изборима његова је приватна ствар. Или новинарка мисли да није приватна и да треба гласати у складу са морално политичком подобношћу кандидата? У време расправе око уставних промена, тврдио сам да је можда и најгоре решење оно које се односи на прописани изузетак. Ако кандидати за истакнуте правнике не добију 2/3 већину у одбору или у парламенту, уместо њих ће одлучити Комисија. Комисија у којој су председник Народне скупштине др. Орлић, Председник Уставног суда судија Марковић, Врховног суда Јасмина Васовић, Загорка Доловац као Врховни јавни тужилац и Заштитник грађана Зоран Пашалић. Код Високог савета тужилаштва све је идентично. Овај састав Комисије већ је унапред одређен по старим законима, њихови мандати су у току до њиховог истека, а ради се о најпроверенијим кадровима овог режима. Зато сам сматрао да је ипак важно да добри или солидни кандидати добију потребну већину у скупштинском одбору, да Скупштина има бар некакву улогу у овом избору, јер ће у противном одлуку донети уместо Одбора напред наведена Комисија. Нисам се, дакле, бавио питањима као што су ко је из чије адвокатске канцеларије, нити бих се служио било каквим бољшевичким методама, да на пример дисквалификујем једног одличног правника као што је колега Ћетковић само зато што ради у “озлоглашеној” канцеларији “Алексић”. За кандидаткињу Јелену Глушац нисам сигуран да сам гласао као што тврди Јелена Зорић.
На крају, да кажем нешто и о квалификацији Јелене Зорић из наслова њеног текста да сам “лажни опозиционар”, којом ме части добитница Ордена од председника Републике Александра Вучића. Вероватно је да сам адвокат у Србији који је без премца по броју случајева у којима сам у протеклих више од 30 година бранио грађане који су страдали из политичких разлога или у вези са политиком, у кривичним, грађанским и прекршајним поступцима. Готово увек про боно, дакле, бесплатно, из свог личног задовољства. Међу њима биле су политичке и јавне личности, новинари, писци, студенти, а пре свега и у највећем броју обични анонимни грађани. Упркос томе што ми је то однело много времена од мог професионалног рада од којег живим и помажем своју породицу, на тај део своје каријере сам веома поносан. Нисам се опредељивао према томе ко су, одакле су, које су вере или нације, ко су им родитељи или за коју странку гласају. Бранио сам само људе који су се борили за слободу. Понекад сам помагао и истраживачко новинарство којем изгледа више није склона Јелена Зорић. Две велике афере доспеле су у јавност директно преко мене и мојих информација. Једна је афера “Крушик” и Александар Обрадовић којег сам лично открио, дакле, његов идентитет и шта му се догодило, да би причу у медије о Александру Обрадовићу пласирали новинари којима лично пуно верујем – Јелена Вељковић из БИРН-а и Вук Цвијић, новинар НИН-а. Друга је афера “Јовањица” о којој је на основу мојих информација прва и пре свих писала Јелена Вељковић, новинар БИРН-а, објавивши вест о хапшењу и детаљима случаја. Упркос многобројним покушајима да се између Александра Обрадовића и мене поставе препреке и клипови у точкове, наш однос између окривљеног и адвоката прерастао је у лично и ја се надам вечно пријатељство. Какву је улогу у томе имала баш Јелена Зорић, прескочићу овог пута. Аутор је народни посланик НС У Београду, 3. априла 2023. године Одговор тужитељке Пауновић адвокату Гајићу: Господине Гајићу, чије ви ставове заправо заступате? Реакција тужитељке Јасмине Пауновић на регаовање адвоката Вадимира Гајића на текстове новинарке Јелене Зорић Господине Гајићу, не бих да пропустим прилику и да Вам не дам адекватне одговоре на Ваше полуистините наводе (који су гори од сваке лажи), и не осврнем се на детаље ваших малициозних коментара! Само, док ово пишем, волела бих да знам коме се у ствари обраћам, адвокату или народном посланику или човеку “који има свој став” или пак, оном ко има став своје странке, или неке треће…?! С тога сматрам, мудрије је да претходно размислите о свом разрешењу, од неких наведених звања, како би сте лакше доносили смишљеније закључке.
Наше иступање у јавност требате да видете као бунт против неправде, против “изигравања” закона, симулације борбе против корупције, што све заједно представља најбољи вид исказивања родољубља. Јер, родољубље господине Гајићу, се не качи као беџ о ревер, о њему се не прича, родољубље се живи и за исто бори против оних којима су уста пуна патриотизма док рукама пуне џепове државним новцем. Борба за истину и успостављање враћања закона у редове тужилаштва и рад на предметима са коруптивним елементима је оно што ми најбоље умемо да радимо, а за то смо ускраћене. Тамо где млади људи, тек изашли из школских клупа жељни знања и рада у тужилаштву, своју енергију више усмеравају ка "проналажењу веза" до успеха у каријери него што се заиста посвећују послу, принцип негативне селекције који постоји довео је до тога, да се губи сваки ентузијазам за лично усавршавање и стицање знања, а многи сарадници тужилаштва су старије годиште, од својих принципала. Одлазе најбољи међу њима јер су управо они осујећени и обесхрабљени за даље напредовање. Ко ће, господине Гајићу, за неколико година да преузме одговорност, за кадровско урушавање, највећег Тужилаштва у региону?! На све то, добијеш усмени налог да мораш да поступиш супротно ономе што Закон “заповеда”. Гледамо, слушамо, не верујемо… и тада проговориш гласно и разбијеш тишину! Институција моја ћути, ћути Ваша, све је немо…да ли због незаинтересованости или због неприхватања решавања кључних проблема, али упорно ћуте!
Ту громогласну тишину “разбио” је званичан позив америчког амбасадора, његове екселенције Кристoфeра Хила, који “жели да упозна две храбре тужитељке и стисне им руку…!” Без дилеме, не кријући (а замислите да смо још и криле), уз сагласност нашег Удружења тужилаца Србије, које нам пружа безграничну подршку све време, одазивамо се овом позиву. Да ли Вам је познато, да је управо Амбасада САД, поред ОЕБС-а, финансијер већине наших професионалних обука и едукација, као и да је ова амбасада донатор свих службених аутомобила, датих на располагање за службене сврхе Тужилаштва?! А смета Вам и приговарате посети по позиву амбасадора…признаћете лицемерно! Према томе, отићићемо увек и свуда, ко жели да чује нашу борбу, истину у одбрани части и угледа, како нас појединачно, тако и наше професије у целини. Да будем искрена до краја, жеља ми је да то буду увек наше Институције. Помињете делове мог предмета, којим сам била задужена у Одељењу за сузбијање корупције и то, као неовлашћено лице, које на неовлашћен начин, уз помоћ прекорачења граница неког другог службеног лица, Вама доставља податке. Све наопако! Па зашто онда господине Гајићу не добисте комплетне списе предмета да се боље упознате са списима или Ви употребисте најнебитније делове, колико тек ради манипулације. Ко сте Ви да контролишете предмет у предистрази? Ко је тај ко Вам је неовлашћено (противзаконито) дао информације из предмета?
Што се предмета тиче, обрадили сте у свом тексту технички део предмета, нисте се осврнули на суштину, јер Вам то не одговара. Решење које је донето, је техничке природе а не и никако мериторне! Овакво Решење не може да буде сметња покретању даљег истражног поступка, уколико се дође до нових доказа и чињеница којима се утврђују битни елементи кривичног дела. Како су током 2020. године формирана два предмета, није било познато у том тренутку, јер су подносиоци кривичних пријава различити. Након достављеног полицијског Извештаја (Одељење за бробу против корупције МУП-а Србије), а по мом поднетом захтеву за потребна обавештења, информисана сам да се сви докази за наведена лица, све радње извршења кривичног дела које су наведене у овој пријави налазе на проверама, на релацији СБПОК-а и Тужилаштва за организовани криминал. Тада се долази до сазнања да су лица која су у овој пријави наведена већ саслушавана, те након добијања одговора од ТОК-а, којим се потврђују ови наводи, доносим Решење о одбачају кривичне пријаве, како се не би водила паралелно два идентична поступка (не бис ин идем)! Такво Решење је садржало и право на приговор, а што је пуномоћник искористио. Решење Апелационог јавног тужилаштва управо се и односило на то, да се стави још један Захтев за прикупљање потребних обавештења, како би се и писмено доставили од полиције такви подаци. Тако је и било, поступило се по налогу Апелационог јавног тужилаштва, којом приликом су се отворила нека нова чињенична стања, нови докази, а који су представљали наставак већ формираног предмета, које је у међувремену задужила колегиница Бојана Савовић. На основу свега наведеног, на крају би се могло закључити, да се ради о једном врло сложеном кривично-правном предмету са елементима финансијског криминала, као и више кривичних дела у стицају против привреде и дела против службене дужности. Елем, као што видите, Ваш закључак по питању овог предмета, не само да је манипулативан већ и малициозан, те с тога, остајем при већ поменутом предлогу са почетка овог текста, да претходно размислите о сопственом разрешењу једног од својих звања, пре него што размишљате о разрешењу Бојане и мене. А, на крају да не заборавим…у другој половини априла месеца ове године, колегиница Бојана и ја смо позване на пријем у још једну Амбасаду, па можете да нам се придружите…наравно, ако сте позвани! Све у најбољој намери. Ауторка је заменица тужиоца у беогадском Вишем јавном тужилаштву У Београду, 19. априла 2023. године Одговор Владимира Гајића тужитељки Пауновић Реакција на текст “Тужитељка Јасмина Пауновић: Господине Гајићу, чије ви ставове заправо заступате?” који је био реакацја на текст “Објашњење” који је био реакција на текстове “Прави и лажни опозиционари: Бити Лаура у српској политичкој и правосудној каљузи” и “Две тужитељке и дежурни бацачи камења” Адвокат Владимир М. Гајић Поштована госпођо Пауновић, У одговору који сте мени упутили преко недељника “Време” дана 19 априла 2023.године, Ви се адресирате заправо на мој одговор новинарки Јелени Зорић. Ја сам одговарао на њен текст, а не на Ваш. Али добро, ако сам добро разумео, Ви сада мени одговарате уместо новинарке. Сами сте у свом одговору изабрали две теме. Једна је правна анализа Ваше одлуке о одбачају кривичне пријаве против окривљених који су сада у притвору, а друга тема је омаловажавање мог става и мене лично. У обе ове теме Ваша позиција је инфериорна. Проблем је у томе што Ви ту инфериорност не видите, јер Вам медијска популарност мути свест о реалности. Из Вашег решења о одбачају од 27.10.2021. године може се закључити следеће : 1. Ви одбацујете кривичну пријаву "јер постоје околности које искључују кривично гоњење". Ово стоји у диспозитиву решења, а у образложењу Ви тврдите да је проблем у томе што и Тужилаштво за организовани криминал води своју истрагу у којој је саслушано исто лице чије сте саслушање и Ви тражили. Околност да је неко већ саслушан није околност која искључује кривично гоњење. Ово је елементарна ствар. Колегинице, Ви не знате шта су околности које искључују кривично гоњење и то се из ове Ваше одлуке јасно види. Апелациони тужилац Вам је очитао лекцију у својој одлуци којом је усвојио приговор подносиоца кривичне пријаве и дао Вам обавезно упутство да наставите рад. У том решењу дато Вам је образложење које су то околности које искључују кривично гоњење (смрт окривљеног, пресуђена ствар, да је наступила застарелост, да је дело обухваћено амнестијом итд). 2. Да овај професионални промашај није случајност показали сте својим укључењем у емисију “Утисак недеље”, када сте тврдили да сте Ви прошли безбедносну проверу за функцију у одељењу за борбу против корупције, а да Ваши конкуренти нису. На питање водитељке шта је то безбедносна провера, нисте умели да одговорите. Ради се о елементарним стварима. Ово су ствари за које је компетентан сваки заменик основног јавног тужилаштва, али не и Ви, јер сте као “Лаура” прескочили основно јавно тужилаштво и постали сте одмах заменик Окружног јавног тужилаштва, иако нисте савладали основни тужилачки занат. Овај недостатак више не можете да надокнадите и у сваком Вашем поступку испливава некомпетенција. Сликање за новине ту не помаже. Поготово не помажу гостовања на телевизијама, као на пример на ТВ Инсајдер где сте самој себи нанели колосалну штету објашњењем да сте кривичну пријаву одбацили да би оштећени могао да искористи правно средство. Други аргумент Вам је био да су у питању технички разлози. Међутим, ако погледате одредбу чл.284 ЗКП-а тамо се технички разлози за одбацивање пријаве не помињу. Из Вашег решења о одбачају види се да Вам је требало годину дана да издејствујете да полиција саслуша осумњиченог у својству грађанина.
Већ сам рекао у одговору Јелени Зорић који Вас је иритирао, да је за одлуку требало утврдити само две ствари. Да ли су радови изведени и да ли су плаћени.Ви нисте били способни да ово утврдите. Две “Лауре” је било мало за ове две чињенице, па су морали да Вам помажу и други заменици, што је изазвало ваше незадовољство. Најзад, око Вашег малициозног питања “Чије Ви ставове заступате господине Гајићу?” Искључиво своје драга госпођо, као и увек у протекле 33 године професионалног рада у адвокатури које су ми омогућиле једну велику предност, а то је да будем слободан. Ваш сукоб унутар тужилаштва ме лично не занима. Моју реакцију је испровоцирао онај слоган “Наше Лауре” јер Ви и Ваша колегиница са правом Лауром немате ни једну додирну тачку која би Вас по било којем примеру из Ваших каријера повезала са том чувеном румунском тужитељком. У Београду, 21. априла 2023. године (Време) |