Polemike | |||
„Eklatantan primer rasizma“ |
subota, 02. maj 2009. | |
U emisiji Ključ na RTS u petak, 24. aprila, četvoro sagovornika i urednik emisije raspravljali su o postupku dve nevladine organizacije da podnesu krivičnu prijavu protiv jednog srpskog pisca zbog rasizma, kako rekoše. Kao pokretač te prijave, u emisiji je sudelovala Biljana Kovačević Vučo (BKV), koja je više puta u toku emisije ponovila da je jedna rečenica Dobrice Ćosića iz jedne njegove knjige s nepovoljnim ocenama o Albancima „eklatantan primer rasizma“. Tvrdila je da je osnovno pitanje “Da li je prihvatljiv rasizam u Srbiji 2009. godine“, o kome će morati da odluči državni tužilac da li je to rasistička rečenica. Nevolja sa celim ovim galimatijasom je u tome što drugarica Kovačević, u ime svoga Komiteta (na koje je, izgleda, svikla od detinjstva), u toku emisije, a ni u medijima, koliko sam videla, koji su o tome već pisali, nije definisala osnovni pojam rasizam niti je objasnila zašto je to rasizam ako Dobrica Ćosić nepovoljno nešto izjavi o Albancima u jednoj rečenici. BKV, doduše, kaže da to nije samo jedna rečenica, već „esencija svega što je on govorio, radio i mislio“. Čak i „mislio“! (Da bi se oštrije distancirala od ovog pisca, BKV je sve vreme ime pisca izgovarala kao „Čosič“, kako se ne govori srpski, što je valjda u skladu s njenom nedavnom izjavom podgoričkim novinama da ona „nema ni zrna srpske krvi“. Uzgred, u tom intervjuu je, po svom adetu generalnog i univerzalnog arbitra, za pokojnog akademika Nikolu Miloševića presudila da je on bio „zao čovek“, čemu ne treba komentar, posebno ako se zna da mu nije bila dorasla kao sagovornik, već je jednom prilikom čak pobegla iz TV studija za vreme njihovog razgovora.) Iako je u toj emisiji BKV, nasmejana, doterana i mladolika, naglasila više puta da je ona „pravnica“, izgleda da ne smatra da bi bilo uputno da se obavesti o sudskoj praksi u „Evropi“ u sličnim prilikama. Kod nas su u novije vreme kao primeri „rasizma“ navođeni odnosi i prema Romima (koji su sebe oduvek zvali Cigani, u čemu nema ničeg uvredljivog, baš kao ni u etnonimu Šiptari, koji su god nas nazivani dugo i Arbanasima i Arnautima). Državni tužilac, ako odluči da se pored toliko ozbiljnih problema pozabavi i ovim Komitetom, moraće pitati ozbiljne stručnjake o ovim pitanjima, s obzirom da razni nevladini „komiteti“ u najmanju ruku nisu stručno pouzdani, čak i da izostavimo da često nisu ni dobronamerni. Poznato je da je Hitler u ime „arijevske“ čistote Germana progonio i Cigane, iako su Cigani upravo potomci pravih Arijevaca nastanjenih u Aziji. Cigani su indoevropskog porekla i jezika (po čemu se poreklo i određuje), baš kao i Albanci. Dakle, između ovih etničkih grupacija i Srba ne može biti „rasizma“. Da je to tako, svaki solidan pravnik može se lako uveriti iz evropske sudske prakse, jer su u Češkoj, na primer, odbačene krivične prijave za rasizam protiv Cigana, upravo sa navedenog razloga. O indoevropskoj grupi jezika i naroda, s istorijskim tragovima zabeleženim pre više od 4000 godina, na prostoru od Hindustana do Atlantika i od Skandinavije do Sredozemnog mora, svako se može lako obavestiti ako mu to nije struka, i videti da u indoevropske (ili indogermanske, kako se u Nemačkoj ranije govorilo, i u Hitlerovo vreme) jezike spadaju klasični jezici grčki, latinski i staroindijski (sanskrt), svi današnji romanski, germanski, slovenski (dakle i srpski), jermenski, albanski, izumrli hetitski i toharski, zatim keltski, trački, ilirski, staropersijski i još neki jezici. Indoevropskim jezicima se danas govori na svim kontinentima. Da se u našoj zemlji više pažnje poklanja nauci i naučnicima (stvarno, tj. finansijski, a ne samo deklarativno da je ovo „društvo znanja“), ne bi bile moguće ovakve samovolje raznih „komitetlija“, uznemirijuće i štetne u svakom pogledu. Da, reče pravnica, situacija je slična odnosu sa crncima i Indijancima u (Severnoj) Americi. Nije rekla gde je takvo pravo studirala. (Autor je redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu) |