И деца могу бити геј

Геј активиста и један од организатора Прајда Бобан Стојановић упутио је отворено писмо функционеру Демократске странке Србије Небојши Бакарцу, а поводом ставова које је Бакарец изнео у неким медијима о изложби "Наше квир детињство" у организацији Омладинске групе Хелсиншког одбора у Београду.

Поштовани господине Бакарец,

Обраћам Вам се поводом низа Ваших реакција о изложби „Моје квири детињство“ коју је организовала Омладинска група Хелсиншког одбора у Београду. Пишем Вам као мушкарац мушкарцу, али са тенденцијом да Вас јавно упознам са неким основним стварима које би сте морали да познајете пре него реагујете или напишете новински чланак који обилује грешкама.

Узимајући у обзир Вашу позадину, пре свега политичку а онда и идеолошку, сасвим је јасан мотив из кога сте написали текст у магазину „Печат“ а у коме изражавате неслагање са чињеницом да деца могу бити геј.

Ако бих се сложио са Вама, онда деца не могу бити ни хетеросексуална, зар не? Када нека особа прерасте узраст детета и каже да је геј, онда морате да знате да то није научена ствар, јер се деца управо уче да буду хетеро а не хомосексуална. Колико у Вашој најближој околини познајете истополних парова са децом, колико сте реклама на ТВ видели са геј паровима и у ком се цртаћу појављује дечко Паје Патка?

Такође, ако кажете да је у питању болест, моје је питање: Зашто сте тако агресивни према болесној деци? Али, не могу да поставим то питање, јер није у питању болест. Званична медицина то каже, а ако се томе супротставите морали би да ревидирате целу међународну класификацију болести.

Уколико кажете (а кажете), да је све то део пропаганде, узвратићу Вам истом мером – Вас сигурно плаћа Русија да водите пропаганду против грађана и грађанки Србије који припадају ЛГБТ заједници само са циљем да ми одемо одавде и да Србија нестане. Глупо, зар не?

Такође, на рачун Вашег брзоплетог текста и инцидента који је настао током изложбе „Моје квир детињство“ желео бих да Вам предочим неколико цртица из мог личног (геј) детињства.

Рођен сам у хетеросексуалној породици, родитељи су ми Срби, имају српска имена и славе православну славу (Свети цар Константин и царица Јелена). Бабе су ми биле вернице, уредно родиле по двоје деце. Једини разлог због чега сам јединац је здравље моје мајке и тешко подношење трудноће, ако Вас занима.

У оном тренутку у коме су деца око мене спознавала да су хетеросексуална, ја сам спознао да то нисам. Дечаци су ми се одувек више допадали, али ме то никада нико није питао. Поласком у први разред и првим великим сазревањем, био сам неизмерно срећан што је један дечак из предшколског дошао у моје одељење. Био је баш леп и фин. Касније су ми се допадали још неки дечаци из разреда. Као што сва деца имала симпатије, тако сам и ја. И не само ја, већ и свака особа која је касније схватила да су љубавна осећања према другим људима сасвим легитимна ствар, без обзира да ли су геј или стрејт. Љубав је љубав.

Међутим, због људи попут Вас ми се осећамо лошим, грешним, болесним, извитопереним. Због људи попут Вас ми смо несрећни, посрамљени, одричу нас се породице и пријатељи.

Господине Бакарец, због људи попут Вас нека млада особа ће себи одузети живот јер јој Ви, крајње неодговорно, кажете да она не постоји, да није могућа. Управо зато што сте отац, кажем Вам – срам Вас било. Стидите се Ваше немогућности да у политичком животу постојите ван контекста мржње према младим људима које додатно маргинализујете. Немојте само рећи да сте спасили неке младе животе. Јесте, и свака Вам част на томе. Али, спасити један живот не даје Вам право да уништите два.

Желео бих, господине Бакарец, да Вам се (са благом иронијом), захвалим и на доприносу видљивости изложбе „Моје квир детињство“, јер би без Ваших испада овај храбри и искрени потез групе дивних младих људи из моје и Ваше Србије, био мање видљив.

Господине Бакарец, морате да знате још једну ствар: мржњом не добијате ништа. Можда Вам улети по неки ситни политички поен, али то не траје дуго.

Дубоко верујем да ће једног дана можда Ваш син, можда Ваши унуци или неко у блиској породици или породичном окружењу доћи и рећи да воли особу истог пола. Знам да у Вама лежи једно добро биће, па верујем да нећете реаговати негативно, већ знам да ћете се повући. Када почнете да ћутите о овом теми, знаћу да у Вама имам савезника јер ћете знати колико је тешко када Вам неко вољен бива окружен мржњом.

Са надом да ћемо једни у другима препознавати само оно најбоље.

Срдачно,

Бобан Стојановић

Шта је Бакарец написао?

Реагујући на саопштење Хелсиншког одбора, у којем се наводи да је Небојша Бакарец поцепао плакат изложбе "Наше квир детињство" у "Пароброду", он је у тексту у "Печату" демантовао да је то урадио.

Бакарец у тексту изложбу назива "Наше изопачено детињство", а Параду поноса "Парадом срамоте". Пишући о богатом прогаму Прајда, он пише да је "намерно цитирао програм да бисте видели размере бахатости и разбацивања новцем". "Очигледно је да су све платили страни покровитељи или су самозвана удружења педера, лезбијки и осталих, толико богата – али и то му исто дође – новац потиче из иностранства. Хоћу да кажем да се јасно види да су ЕУ и САД уложили знатна средства у саму Параду – Недељу срама и јасно је да су сваке године та средства све већа, као и политичка подршка, притисци и уцене. Морамо много да се забринемо. Нисмо ни свесни колико. Наравно, поставља се питање ко контролише те токове новца, да ли се плаћа порез итд?", пише Бакарец.

Он на крају текста пише да је "од права хомосексуалаца важније је право на опстанак, важније је право на заштиту малолетника и уопште младих нараштаја, а они су првенствена циљна група хомосексуалних пропагандиста и манипулатора".

"При томе млади нараштаји- малолетници не поседују већину заштитних и спознајних механизама- јер нису зреле и формиране личности. И сам Устав сматра да је од тих права важнија, на пример, безбедност Републике Србије", написао је Бакарец.