Neosnovane tvrdnje, izmišljotine i izlivi mržnje dvojice akademika

Tekst povodom „Reagovanja na izjavu predsednika SANU Vladimira Kostića – palikuća ne može biti vatrogasac, kao što ni rušitelj zakonitosti ne može biti mirotvorac” Časlava Ocića i Danila Baste, objavljenog na sajtu „Nove srpske političke misli” 16. septembra 2020.

Na sednici Predsedništva Srpske akademije nauka i umetnosti, najvišeg organa SANU  između dve sednice Skupštine u kojem su zastupljeni predstavnici svih odeljenja SANU, koja je održana 11. juna 2020. godine, članovi Predsedništva SANU jednoglasno su usvojili zaključke koji se odnose na  istupanja akademika Časlava Ocića i akademika Danila Baste u javnosti. Budući da je tekst na sajtu Nove srpske političke misli gotovo identičnog naslova i sličnog sadržaja kao tekst koji je već ranije objavljen u drugom mediju, umesto novog reagovanja, dostavljamo Vam zaključke koji su tom prilikom usvojeni.   

Akademik Časlav Ocić uputio je predsedniku SANU akademiku Vladimiru S. Kostiću otvoreno pismo pod naslovom „Da li palikuća može da bude medijator u dijalogu o vatrogastvu?“ u kome navodi da on pokušava da se nametne kao posrednik u političkim sukobima u Srbiji i time uvuče SANU u vode politike.

Ovo pismo, pored navedenih (dopis akademika Danila Baste od 27.5.2020 – prim. aut.) , sadrži veliki broj ni na čemu zasnovanih tvrdnji i izmišljotina, od kojih ovde treba spomenuti samo najbestidnije, one koje ništa konkretno ne znače, a predstavljaju jasne izlive mržnje:

– „Opštoj i dubokoj krizi u koju, usled negativne politizacije (političarenja), komercijalizacije ('trgovine uticajem', donatorstvo, jačanje 'menadžerske' funkcije), blizikaštva (posebno nepotizma), klubašenja, sorošizacije, estradizacije i diletantizacije (naučni skupovi u SANU su sve više /i/ 'stručni', svaštarska proliferacija  predsedničkih 'lokucija') – sve dublje tone SANU…“;

– „Posebno/j/ pohlep/i/ i pokušaj/u/ lečenja raznih karijerističkih kompleksa (kao što su manija veličine, manija gonjenja, paranoja zbog novog mandata Vladavine, i tsl.“;

– „Šikaniranj/u/ Ocića i teror/u/ predsednika SANU nad njim kao glavnim (naravno izmišljenim) neprijateljem“;

– „Predsedniku SANU /koji/ (kukavički se zaklanjajući iza tradicionalnog  jednoglasja Izvršnog Odbora i Predsedništva, što je inače njegov omiljen način prebacivanj/a/ odgovornosti na neki kolektivni organ odlučivanja, službenicima zabranjuje da primaju Ocićeve dopise. Dopušta mu samo da dopise upućuje pučističkom sekretaru ODN (Čavoškom)“;

– „Lik/u/ i del/u/ (glavnog generatora, režisera i scenariste – očigledno Vladimira S. Kostića), takorekuć demiurga, recentnog sunovrata SANU.“

– Hotentotskom moralu koji „u interpretaciji i praksi Predsednika SANU… izgleda ovako 'Ja imam pravo da tebi ukinem slobodu okupljanja i mišljenja, a ti nemaš pravo da to uradiš meni'. Ili, kako je to lepo objasnio Pinoče: 'Za prijatelje – sve. Za neprijatelje – zakon'“;

– Predsedniku Kostiću koji „ne samo da ne trpi one koji ne misle kao on nego ih proganja, šikanira, onemogućava im rad i na razne načine ih teroriše. Pogotovo ako još ima razloga za osvetu kada taj teror ne daje rezultate, odnosno kad trpi neuspeh“.

Druga, pak, „otkrića“ Časlava Ocića naoko sadrže formu konkretnog, ali predstavljaju, u stvari, potpune izmišljotine i denuncijacije koje nisu bezazlene.

Tako, Ocić navodi da „na sednicama IO učestvuju strani državljani – koji nisu članovi SANU – čije želje IO SANU pretvara u odluke, a odmah potom te odluke i realizuje“. Da nije žalosno, bilo bi smešno.

Na sličan način Ocić pominje nabujalu trgovnu uticajem, „koja se posebno manifestuje prilikom izbora za nove članove“ i kršenje izborne procedure (u „nameštanju izbora u SANU“). Kako, međutim, ne navodi nijedan takav slučaj, očigledno očekuje da mu se veruje na reč.

Časlav Ocić potom govori o pretnji čistkama „ili bar u ovoj fazi finansijsk/om/ kažnjavanj/u/ – oduzimanjem akademijskog dodatka Ociću i Basti zbog nerada!“ Kako je akademijska nagrada utvrđena Zakonom, nju niko nikome ne može da oduzme čak i kada bi to hteo. Suvišno je naglašavati da je ova tema jedino spomenuta u provokativnim dopisima dvojice akademika.

Još neverovatnije zvuče reči o „nagovešta/ju/ još crnjih dana za autonomiju mišljenja i slobodu stvaralaštva u SANU“: Časlav Ocić veli „kako predsednik SANU s pravnicima razmatra mogućnost promena Statuta SANU koje bi njemu dale totalnu vlast, pre svega da izbacuje iz članstva SANU njemu nepoćudne članove, da ekskluzivno odlučuje o prijemu novih članova i tsl.“ Svakoj iole trezvenoj osobi jasno je šta je istina, a koji su motivi napada Ocića i njegovih sponzora na SANU više je nego očigledno.

Po Časlavu Ociću, „glavni razlog (i tajna) zabrani i drugih oblika zatiranja rada i rezultata rada pomenutih dvaju odbora (kojima deceniju i po rukovodi Ocić) leži u temi KOSOVSKOMETOHIJSKO PITANjE“. Ovom prilikom Časlav Ocić je namerno prećutao da je na inicijativu Vladimira S. Kostića obrazovan Akademijski odbor za srpsko pitanje, čijim sastancima Ocić, inače, redovno prisustvuje, a da će prvi naučni skup ovog Odbora 3. jula 2020. godine, pod naslovom „Secesija sa stanovišta unutrašnjeg i međunarodnog prava i njene političke posledice“,  biti najvećma posvećen Kosovu i Metohiji.

Posebnu nedoumicu izaziva tvrdnja Časlava Ocića da Vladimir S. Kostić, „iako u 67. godini života i s gotovo pola veka bavljenja naukom iza sebe, još nije uspeo da objavi naučnu monografiju čiji je on jedini autor“. To je takođe bestidna laž koju je lako utvrditi jednim pogledom na bibliografiju Vladimira S. Kostića. Pretpostavka je, valjda, da to ljudi neće posebno proveravati. A reč je o jednom od naših najproduktivnijih i najcitiranijih naučnika.

Iza svega se, kao lajtmotiv, pojavljuje zahtev o uspostavljanju nekadašnjeg stanja u Odeljenju društvenih nauka, iako je ono dvotrećinskom većinom još pre tri godine zamenilo sekretara, što je Predsedništvo potvrdilo (sa jednim uzdržanim glasom), a Skupština konačno prihvatila (sa tri uzdržana glasa). Svako dalje insistiranje na uspostavljanju „pravih“ pravnih tokova u Akademiji predstavlja puko zamajavanje i skretanje pažnje sa pokušaja, koji su najzad morali biti osujećeni, da se u Ocićevoj režiji organizuje na nepropisan način rad odbora kojima je predsedavao, kao i njegova samovlasna izdavačka delatnost i pokušaj neregularnog organizovanja naučnog skupa. Ispada da dugogodišnjeg člana Akademije treba ubeđivati da se Statut primenjuje, a ne preoblikuje po sopstvenom nahođenju i, pri tome, rizikovati da se dobije etiketa o nekakvom gušenju slobode (ideja?) u SANU.

Predsedništvo, odbacujući sa indignacijom ovakva istupanja, pogotovu zbog njihovog sinhronizovanog iskazivanja u javnosti i u samoj Akademiji, smatra da je SANU ovde suočena sa delom orkestrirane kampanje negiranja njenog rada i aktivnosti, koja je naročito vidljiva tokom poslednjih nekoliko godina

Navedeni galimatijas neistina, zamena teza, poluistina, neverovatnih tvrdnji koje ne mogu imati nikakvu vezu sa stvarnošću tražio bi od članova Predsedništva, prilikom neke detaljne analize njegovih pojedinačnih aspekata, da zađu u različite sudsko-pravne, medicinske, statutarne i mnoge druge sfere, što razotkrivanjem detalja ne bi bitno izmenilo sliku celine. A Predsedništvo se, pre svega, mora baviti celinom i opštim značenjem pojave sa kojom je suočeno. U tom smislu, delovanje dvojice kolega-akademika uklapa se u sve one napade na Akademiju i negativna mišljenja o njoj, što je obično rezultat nerazumevanja mesta i uloge SANU kao institucije od nacionalnog značaja. Ali se ovde ne može govoriti o takvom nerazumevanju kod onih koji su prilično dugo članovi te institucije. Zato Predsedništvo, odbacujući sa indignacijom ovakva istupanja, pogotovu zbog njihovog sinhronizovanog iskazivanja u javnosti i u samoj Akademiji, smatra da je SANU ovde suočena sa delom orkestrirane kampanje negiranja njenog rada i aktivnosti, koja je naročito vidljiva tokom poslednjih nekoliko godina. Ovaj stav trebalo bi da bude jasan kako široj javnosti, tako i članovima SANU.

Videti još: Časlav Ocić, Danilo Basta: Reagovanje na izjavu predsednika SANU Vladimira Kostića - palikuća ne može biti vatrogasac, kao što ni rušitelj zakonitosti ne može biti mirotvorac