Polemike | |||
Niz kolateralnih koristi |
utorak, 02. mart 2010. | |
Povodom teksta Rešada Plojovića „Spomenici islamske kulture iz ugla beogradske politike“
Među nama rečeno, gospodine Rešade ef. Plojoviću, muftijo beogradsko-novosadski, izneli ste u svome dopisu toliko besmislica i malicioznosti da to gotovo u potpunosti onemogućava ozbiljan dijalog. Međutim, zbog građana Srbije islamske vere i čitalaca Edicije „Upoznajte Srbiju”, neophodno je da ukažem na nekoliko važnih stvari koje prećutkujete. Opštepoznato je, gospodine muftijo, da otomanska imperija nije na Balkan prodrla ognjem i mačem nego smiljem i bosiljem. Zna se da su Srbi i drugi slovenski narodi na Balkanu u islam prelazili drage volje, ozareni prijateljskim ubeđivanjem i Rečju Prorokovom, te da nije bilo zuluma, nabijanja na kolac, danka u krvi, seče knezova, paljenja i pljačkanja hrišćanskih svetinja, silovanja i obeščašćivanja. Ćele kula u Nišu je, dabome, poznati spomenik pravoslavne kulture. Svako dete školskog uzrasta zna da su se „od kraja XIV do početka XX veka”, kada je „Balkan oblikovala nadmoćna islamska kultura i civilizacija”, tornjevi pravoslavnih crkava dizali visoko u nebo i zvona se radosno oglašavala svakog jutra. Nema nikakve sumnje u to da je sultan gradio Pećku patrijaršiju, još stariju i ljepšu, i da je prethodno on nije palio i rušio. Jeftina je beogradska propaganda da je Sinan-pašina džamija u Prizrenu sagrađena od materijala srušenog bisernog manastira Sveti Arhangeli, zadužbine cara Dušana, pošto ceo Mešihat zna da je bilo obrnuto. Savršeno je jasno da je u Beogradu tog vremena bilo 350 džamija, a u onih preostalih nekoliko objekata, po svoj prilici, behu tamnice i riznice. Svakom konzumentu vaših publikacija i sajtova poznato je da su ljudi islamske vere danas u Srbiji žrtve sistematskog policijskog progona, da se zbog toga masovno iseljavaju, žive u katakombama i mole se šapatom. Lako ćemo se složiti i o pogubnosti „beogradske politike” za građane Srbije, pa i one islamske vere, uključujući tu i politiku obojice muslimanskih lidera iz Novog Pazara, koji su istaknuti ministri u Vladi Srbije Ali, gospodine muftijo beogradsko-novosadski, Ediciju „Upoznajte Srbiju” čita ozbiljan i obrazovan svet, sa kojim se ne može komunicirati na nivou islamističkih pamfleta i vehabijske filozofije istorije. Svaki priseban i neostrašćen čovek odmah vidi da Vama, predstavniku jednog krila podeljene Islamske zajednice, u dobronamernoj i korisnoj sveščici „Spomenici islamske kulture u Srbiji” smeta zapravo samo jedno: što se u njoj pojavljuju i predstavnici onog drugog krila. Sedam stubaca ste potegli, upleli u to i „perfidni vrh” (Srbije, valjda), i Srebrenicu, i hanove, i tekije, i pršutu, i opanak, i šajkaču, i RTS, i autore italijanskog dokumentarnog filma „Beskonačni rat”, samo da biste se obračunali sa drugim krilom podeljene Islamske zajednice u Srbiji, i za sve to optužili, razume se, Srbe. Ja sam hteo, gospodine muftijo, da u maloj seriji o manjinskim zajednicama u Srbiji napravimo i sveščicu o islamskoj kulturnoj baštini. Lepu, svima razumljivu, pozitivnu, kao što su bile i sveske o jevrejskoj i katoličkoj baštini. Da bar naznačimo, iznad svih vaših podela i prizemnih prepucavanja, nešto od onih vrednosti islamske kulturne baštine koje su nesporne svima vama i reprezentativne. Pri tom, uveravam Vas, podjednako su mi daleko i „srbizacija islama” i islamizacija Srbije. U takav koncept nisu se mešali ni gospoda Bujošević i Vujović, kamoli nekakav mistifikovani „vrh”. Da bismo sve to uradili što bolje, istoga dana (3. januara) zvaničnim obraćanjem zamolili smo za saradnju i Mešihat Islamske zajednice u Srbiji (sedište u Novom Pazaru) i Rijaset Islamske zajednice Srbije (sedište u Beogradu). Predstavnici Rijaseta IZS dostavili su građu kojom su raspolagali i ona je delom korišćena u publikaciji, što je uredno potpisano. Predstavnici Mešihata iz Novog Pazara obavestili su nas da će oni sarađivati, ali samo pod jednim uslovom: da se ne obraćamo nikome drugom, da koristimo isključivo njihove izvore i da gumicom izbrišemo drugi deo podeljene Islamske zajednice. Lično sam pokušao da im objasnim da mi ne želimo ničim da se mešamo u podele u Islamskoj zajednici Srbije ni ma čime da im doprinosimo, da islamsku baštinu u ovoj zemlji gledamo kao celinu, da je predmet našeg interesovanja sasvim drukčiji, da će se naša publikacija baviti nespornim kulturnim vrednostima koje su iznad prolaznih interesa i sukoba, da mi nismo vlasni ma kome da dajemo ili oduzimamo legitimitet. Uzalud. Nije nam omogućen pristup bibliotekama i arhivama Mešihata, nije nam dopušteno profesionalno snimanje islamskih obreda i običaja pod okriljem te organizacije (što je prvi takav slučaj u 39 svezaka Edicije „Upoznajte Srbiju”). Zato su naši reporteri one novopazarske džamije koje zovete neokupiranim fotografisali samo spolja i izdaleka. Zato nas Vi, u napadu koji nam je još tada najavljen, pitate zašto u svesci nema onoga što niste dopustili da tu bude. Pokušali smo, gospodine muftijo, da u svesku uvrstimo nešto iz dostupnih elektronskih baza podataka Mešihata. Na vašem oficijelnom sajtu, u prvom pasusu jednog od vaših „istorijskih pregleda” („Sandžak i sandžački muslimani”, www.islamskazajednica.org), saznali smo da se, doslovno, „teritorija Sandžaka graniči na sjeveru sa Srbijom, sjevero-zapadu sa teritorijama Bosne i Hercegovine, na jugo-zapadu sa Crnom Gorom, na jugu sa Albanijom i na jugo-istoku sa Kosovom”. Na takvoj platformi, po kojoj se Srbija graniči sa sopstvenim delovima, ni ja ni „Srbija – Nacionalna revija” nećemo sarađivati ni sa kim, ni pod kakvim uslovima. Takva platforma vrlo rečito pokazuje da Vi i oni u čije ime govorite niste u sporu sa Edicijom „Upoznajte Srbiju”, nego sa Srbijom samom. U svakoj pristojnoj i uređenoj zemlji, na takvoj platformi preostala bi vam jedino saradnja sa javnim tužiocem. Što se tiče korišćenja ilustracija iz famozne džamije u Pljevljima, upućujem čitaoca na samu svesku. Tamo je sve jasno obrazloženo. Kakvo prisvajanje, kakvo prekrajanje granica, kakvi bakrači! Ja nisam obučen za davanje bespredmetnih i inflacijom pojedenih izvinjenja, ni za ograđivanje od sopstvenih saradnika, pa ću tu jadnu deonicu sa zadovoljstvom preskočiti. Najzad, povodom dopisa gospodina Rešada ef. Plojovića, muftije beogradsko-novosadskog, potkrala se još jedna kolateralna korist. Sada, kad je odštampana i poslednja sveska Edicije „Upoznajte Srbiju” koja će biti poklanjana uz „Politiku”, saznajemo da „Politika” sa tim skoro da nije imala nikakve vez Neka bude i neka se zna. (Autor je urednik Edicije „Upoznajte Srbiju”) |