Otvoreno pismo direktoru RTS-a

Generalnom direktoru RTS-a.

Predsedniku upravnog odbora RTS-a

Republičkoj radiodifuznoj agenciji

Poštovani gospodine,

Ovim otvorenim pismom, dostavljenom većini relevantnih institucija i medija u Srbiji, želim da iskažem svoje ogorčenje načinom informisanja na javnom servisu RTS koji Vi vodite. Pošto sam redovan pretplatnik takozvane TV pretplate kojom moja sredstva (zajedno sa sredstvima miliona drugih građana Srbije) treba da obezbede nepristrasno, objektivno i pravovremeno informisanje građana ove zemlje, imam pravo da ukažem na neobjašnjive dezinformacije, poluistine, medijsku privatizaciju i ignorisanje nekih bitnih vesti i informacija vrlo važnih za politički, nacionalni i ekonomski razvoj ove zemlje i društva.

Dana 9. jula 2010. godine u drugom dnevniku RTS-a prikazan je gotovo petominutni izveštaj o privatnoj poseti predsednika Republike selu Smrječevo u opštini Plužine u Crnoj Gori, gde je posetio svoje rođake. (link na sajtu RTS-a gde se vest može proveriti: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1121/Video/735978/Tadić+među+Tadićima.html).

Nemam ništa protiv privatne posete gospodina predsednika. Šta više, drago mi je kada neko zna gde su mu koreni i ko su mu rođaci. Možda se pitam ko je tu posetu platio, da li sam predsednik iz svog džepa ili je let helikopterom plaćen novcem poreskih obveznika Srbije. Ali sam siguran da privatna poseta bilo koga, makar to bio i predsednik Republike nije i ne može da bude vest od nacionalnog značaja udarnog dnevnika javnog servisa RTS-a.

Dana 9. jula u večernjem terminu, na prvom programu RTS-a je prikazana emisija Srebrenička polja smrti, koja je verovatno trebala objektivno da sagleda neprijatnu temu zločina u Srebrenici. Na moje veliko razočarenje, i pored želje da pronađem iole objektivnu stranu ovog prikaza, naišao sam samo na jednostranu sliku događaja bez objektivne analize, sa puno paušalnih jednostranih ocena. Emisija, koja je trebalo da zaista pokaže i prikaže šta se dešavalo pre, u vreme, i posle zločina u Srebvrenici, svela se na puko lamentiranje nad žrtvama, i satanizovanje Srba. Ni jedne objektivne analize događaja, brojki, naučnih pokazatelja, sumnji. Ako je cilj emisije bio da se na osnovu paušalnih ocena, brojki bez dokaza, bez ozbiljne analize ljudi koji se bave objektivno Srebrenicom u Kanadi, Holandiji, pa čak i Americi, natovari krivica jednoj strani, jednom narodu, onda ja u tome ne želim i neću da učestvujem. Bar neću to da plaćam.

Dana 12. jula 2010. godine, kao prva vest drugog dnevnika bila je komemoracija u Srebrenici. Nemam ništa protiv toga što je to izabrano kao vest dana (kriterijumi važnosti nekog događaja su uvek bili relativna stvar), ali komentar spikera, da je toga dana streljano preko 8 hiljada nevinih žrtava je najprostija laž. Nemam nameru da brojim žrtve. Jedna nevino streljana osoba (bilo koje nacije) jeste tragedija. Ali laž i manipulacija žrtvama je najprizemnija degradacija žrtava. Zna se da nisu svi streljani. Zna se da je veliki broj stradao u proboju. Zna se da je 8000, preterena i nikad dokazana brojka. Zna se da i u trenutnom spisku od preko 3000 ima i živih osoba. Ima i osoba poginulih na drugim frontovima. Ima osoba umrlih daleko pre nego što se i desila tragedija u Srebrenici. Ovo sve jasno dokumentuju nezavisni naučni istraživači širom sveta iz Holandije, Engleske, Amerike... Zašto onda laži na javnom servisu, i to za moje pare. 

Ovo su samo 3 najupečatljivije neistine, dezinformacije i neadekvatne informacije javnog servisa u poslednjih nekoliko dana.

Navešću i nekoliko prikrivanja, neprikazivanja ili ignorisanja glavnih vesti u Srbiji i regionu koji nikada nisu imali odgovarajući prikaz ili adekvatnu analizu, a tiču se svih građana Srbije jer zato plaćaju navodnu pretplatu.

Srpska porodica je pre par dana brutalno napadnuta u Vodicama u Hrvatskoj, dok je na poziv vlade R. Srbije i predsednika Srbije, i obećanja o sigurnosti, otputovala da tamo provede svoj odmor. Napominjem da je ovo poslednji od 5 prijavljenih napada na srpske turiste u Hrvatskoj u protekle 3 nedelje, što očigledno nije više izolovani incident (kako to žele da prikažu hrvatske vlasti). Ovakva vest nije ni jednom pomenuta u nekom od dnevnika RTS-a, verovato u cilju zataškavanja neprijatnih stvari. Ko i zašto cenzuriše objavljivanje ovakvih vesti na javnom servisu. Kome ide u prilog činjenica da naivni i dezinformisani ljudi u najboljoj želji ne budu opomenuti da tamo kuda idu nije baš najsigurnije i da se neprijatnosti mogu dogoditi. Zašto nikada nije bilo nikakve analize ovakvih događaja. Kome to idu u prilog razbijene glave, psovke i novi leševi (srpski, naravno)?

U poslednjih mesec dana, nekoliko visokih funkcionera vlade Nemačke, među kojima i kancelarka Angela Merkel, jasno su stavili do znanja da osim Hrvatske, daljih proširenja Evropske unije neće biti. Ova izjava i mnoge slične izjave evropskih predstavnika u vezi proširenja i novih uslova Srbiji za eventualno priključenje EU a u vezi sa Kosovom,  nikada nisu imali odjeka na javnom servisu. Tačnije nikada nisu ni prikazani javnosti putem javnog servisa, da ne pominjem neku eventualnu analizu situacije povodom ovih izjava. Ovakvo prikrivanje istine i informacija u direktnoj je suprotnosti sa načelom javnog servisa. Kome i zašto je u interesu prikrivanje ovakvih informacija, i odustvo prave novinarske analize i kritičkog pristupa teško je shvatljivo.

Svakog meseca, od oktobra 2009. godine, javni servis doslovno prenosi izjavu aktuelnog premijera Mirka Cvetkovića kako Srbija po svim pokazateljima samo što nije izašla iz krize. Ja razumem želju i volju premijera da svoj rad prikaže boljim nego što stvarno jeste. Razumem i osećaj nelagodnosti da aktuelna ekonomska kriza koja je pogodila sve zemlje sveta nije mimoišla ni nas i da je u mnogome poremetila političke i ekonomske planove aktuelne vlade. Razumem i volju da u ovim crnim vremenima malo svetlosti podiže optimizam. Ali ne razumem upornost i poniznost javnog servisa da ne radi svoj posao i posle desete takve izjave ne analizira stvarno stanje ekonomije i privrede ove zemlje. Da li se posao javnog servisa svodi na to da nam prenese šta političari kažu? Da li je posao javnog servisa da učestvuje u konstantnom obmanjivanju javnosti? Postoje li novinarske analize, upoređivanja, ekonomska analiza stručne javnosti (ovde mislim na najeminentniju naučnu političko-ekonomsku instituciju u SANU, a ne na razne dopisne i prilepljene asistente MEGATREND univerziteta od kojih ne može da prođe ni jedan ekonomski deo u dnevniku) koji će jasno reći da li smo na pragu Grčke, bez obzira na premijerove želje.

Poštovani gospodine generalni direktore, 

Na osnovu zakona ja sam dužan da plaćam redovno takozvanu TV pretplatu za javni servis Srbije.

Na osnovu isto tako važećeg zakona Vaša institucija je dužna da građanima Srbije obezbedi tačnu, pravovremenu, necenzurisanu, važnu, aktuelnu vest iz zemlje i inostranstva.

Uvidom u elektronske zapise, utvrdićete da sam ja redovno i pravovremeno izvršavao svoju obavezu.

Iz gore navedenih dokaza uvidećete (ako hoćete) da Vaša institucija nije poštovala zakon i meni nije obezbedila uslugu koju je obećala, već sam ja bio primoran da informacije od važnosti pribavim drugim sredstvima (internet, kablovski kanali...) 

Stoga Vas ovim otvorenim pismom obaveštavam da više neću plaćati pretplatu, jer ne želim da budem dezinformisan, obmanut i dezorjentisan. Ovim putem takođe izjavljujem da neću protiv Vaše institucije podnositi sudsku naknadu troškova usled neispunjenih obaveza jer nemam vremena za bacanje. Obavezujem se da iz memorije svog TV prijemnika izbrišem sve kanale Vaše cenjene televizije (prvi program, drugi program, digitalni program itd...). Prihvatam čak da Vaši tehničari izvrše ukidanje signala Vaše TV stanice koji se distribuira posredstvom mog kablovskog provajdera (što je tehnički moguće i izvodljivo).

Ovim putem, naravno, ne pozivam na bojkot Vaše televizije, i eventualno (ne daj Bože) masovno neplaćanje TV pretplate, jer svako ima pravo da bira da li hoće, želi i voli da bude obmanjivan, lagan i maltretiran za svoje pare.

Naravno Vama i Vašim pravnicima ostaje pravo da me tužite zbog neplaćanja takozvane pretplate, ali Vas upozoravam da postupak neće biti kratak i završiće se pred Evropskim sudom za ljudska prava. Na osnovu očiglednih dokaza Vašeg nečinjenja i mog redovnog plaćanja ne bih voleo da budem primoran da finansijsku situaciju Vaše kuće učinim još težom.

Vaš, sada već bivši, pretplatnik                                                          u Beogradu 14. jula 2010. godine 

mr Miloš D. Jovanović