Отворено писмо директору РТС-а

Генералном директору РТС-а.

Председнику управног одбора РТС-а

Републичкој радиодифузној агенцији

Поштовани господине,

Овим отвореним писмом, достављеном већини релевантних институција и медија у Србији, желим да искажем своје огорчење начином информисања на јавном сервису РТС који Ви водите. Пошто сам редован претплатник такозване ТВ претплате којом моја средства (заједно са средствима милиона других грађана Србије) треба да обезбеде непристрасно, објективно и правовремено информисање грађана ове земље, имам право да укажем на необјашњиве дезинформације, полуистине, медијску приватизацију и игнорисање неких битних вести и информација врло важних за политички, национални и економски развој ове земље и друштва.

Дана 9. јула 2010. године у другом дневнику РТС-а приказан је готово петоминутни извештај о приватној посети председника Републике селу Смрјечево у општини Плужине у Црној Гори, где је посетио своје рођаке. (линк на сајту РТС-а где се вест може проверити: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1121/Видео/735978/Тадић+међу+Тадићима.html).

Немам ништа против приватне посете господина председника. Шта више, драго ми је када неко зна где су му корени и ко су му рођаци. Можда се питам ко је ту посету платио, да ли сам председник из свог џепа или је лет хеликоптером плаћен новцем пореских обвезника Србије. Али сам сигуран да приватна посета било кога, макар то био и председник Републике није и не може да буде вест од националног значаја ударног дневника јавног сервиса РТС-а.

Дана 9. јула у вечерњем термину, на првом програму РТС-а је приказана емисија Сребреничка поља смрти, која је вероватно требала објективно да сагледа непријатну тему злочина у Сребреници. На моје велико разочарење, и поред жеље да пронађем иоле објективну страну овог приказа, наишао сам само на једнострану слику догађаја без објективне анализе, са пуно паушалних једностраних оцена. Емисија, која је требало да заиста покаже и прикаже шта се дешавало пре, у време, и после злочина у Сребвреници, свела се на пуко ламентирање над жртвама, и сатанизовање Срба. Ни једне објективне анализе догађаја, бројки, научних показатеља, сумњи. Ако је циљ емисије био да се на основу паушалних оцена, бројки без доказа, без озбиљне анализе људи који се баве објективно Сребреницом у Канади, Холандији, па чак и Америци, натовари кривица једној страни, једном народу, онда ја у томе не желим и нећу да учествујем. Бар нећу то да плаћам.

Дана 12. јула 2010. године, као прва вест другог дневника била је комеморација у Сребреници. Немам ништа против тога што је то изабрано као вест дана (критеријуми важности неког догађаја су увек били релативна ствар), али коментар спикера, да је тога дана стрељано преко 8 хиљада невиних жртава је најпростија лаж. Немам намеру да бројим жртве. Једна невино стрељана особа (било које нације) јесте трагедија. Али лаж и манипулација жртвама је најприземнија деградација жртава. Зна се да нису сви стрељани. Зна се да је велики број страдао у пробоју. Зна се да је 8000, претерена и никад доказана бројка. Зна се да и у тренутном списку од преко 3000 има и живих особа. Има и особа погинулих на другим фронтовима. Има особа умрлих далеко пре него што се и десила трагедија у Сребреници. Ово све јасно документују независни научни истраживачи широм света из Холандије, Енглеске, Америке... Зашто онда лажи на јавном сервису, и то за моје паре. 

Ово су само 3 наjупечатљивије неистине, дезинформације и неадекватне информације јавног сервиса у последњих неколико дана.

Навешћу и неколико прикривања, неприказивања или игнорисања главних вести у Србији и региону који никада нису имали одговарајући приказ или адекватну анализу, а тичу се свих грађана Србије јер зато плаћају наводну претплату.

Српска породица је пре пар дана брутално нападнута у Водицама у Хрватској, док је на позив владе Р. Србије и председника Србије, и обећања о сигурности, отпутовала да тамо проведе свој одмор. Напомињем да је ово последњи од 5 пријављених напада на српске туристе у Хрватској у протекле 3 недеље, што очигледно није више изоловани инцидент (како то желе да прикажу хрватске власти). Оваква вест није ни једном поменута у неком од дневника РТС-а, веровато у циљу заташкавања непријатних ствари. Ко и зашто цензурише објављивање оваквих вести на јавном сервису. Коме иде у прилог чињеница да наивни и дезинформисани људи у најбољој жељи не буду опоменути да тамо куда иду није баш најсигурније и да се непријатности могу догодити. Зашто никада није било никакве анализе оваквих догађаја. Коме то иду у прилог разбијене главе, псовке и нови лешеви (српски, наравно)?

У последњих месец дана, неколико високих функционера владе Немачке, међу којима и канцеларка Ангела Меркел, јасно су ставили до знања да осим Хрватске, даљих проширења Европске уније неће бити. Ова изјава и многе сличне изјаве европских представника у вези проширења и нових услова Србији за евентуално прикључење ЕУ а у вези са Косовом,  никада нису имали одјека на јавном сервису. Тачније никада нису ни приказани јавности путем јавног сервиса, да не помињем неку евентуалну анализу ситуације поводом ових изјава. Овакво прикривање истине и информација у директној је супротности са начелом јавног сервиса. Коме и зашто је у интересу прикривање оваквих информација, и одуство праве новинарске анализе и критичког приступа тешко је схватљиво.

Сваког месеца, од октобра 2009. године, јавни сервис дословно преноси изјаву актуелног премијера Мирка Цветковића како Србија по свим показатељима само што није изашла из кризе. Ја разумем жељу и вољу премијера да свој рад прикаже бољим него што стварно јесте. Разумем и осећај нелагодности да актуелна економска криза која је погодила све земље света није мимоишла ни нас и да је у многоме пореметила политичке и економске планове актуелне владе. Разумем и вољу да у овим црним временима мало светлости подиже оптимизам. Али не разумем упорност и понизност јавног сервиса да не ради свој посао и после десете такве изјаве не анализира стварно стање економије и привреде ове земље. Да ли се посао јавног сервиса своди на то да нам пренесе шта политичари кажу? Да ли је посао јавног сервиса да учествује у константном обмањивању јавности? Постоје ли новинарске анализе, упоређивања, економска анализа стручне јавности (овде мислим на најеминентнију научну политичко-економску институцију у САНУ, а не на разне дописне и прилепљене асистенте МЕГАТРЕНД универзитета од којих не може да прође ни један економски део у дневнику) који ће јасно рећи да ли смо на прагу Грчке, без обзира на премијерове жеље.

Поштовани господине генерални директоре, 

На основу закона ја сам дужан да плаћам редовно такозвану ТВ претплату за јавни сервис Србије.

На основу исто тако важећег закона Ваша институција је дужна да грађанима Србије обезбеди тачну, правовремену, нецензурисану, важну, актуелну вест из земље и иностранства.

Увидом у електронске записе, утврдићете да сам ја редовно и правовремено извршавао своју обавезу.

Из горе наведених доказа увидећете (ако хоћете) да Ваша институција није поштовала закон и мени није обезбедила услугу коју је обећала, већ сам ја био приморан да информације од важности прибавим другим средствима (интернет, кабловски канали...) 

Стога Вас овим отвореним писмом обавештавам да више нећу плаћати претплату, јер не желим да будем дезинформисан, обманут и дезорјентисан. Овим путем такође изјављујем да нећу против Ваше институције подносити судску накнаду трошкова услед неиспуњених обавеза јер немам времена за бацање. Обавезујем се да из меморије свог ТВ пријемника избришем све канале Ваше цењене телевизије (први програм, други програм, дигитални програм итд...). Прихватам чак да Ваши техничари изврше укидање сигнала Ваше ТВ станице који се дистрибуира посредством мог кабловског провајдера (што је технички могуће и изводљиво).

Овим путем, наравно, не позивам на бојкот Ваше телевизије, и евентуално (не дај Боже) масовно неплаћање ТВ претплате, јер свако има право да бира да ли хоће, жели и воли да буде обмањиван, лаган и малтретиран за своје паре.

Наравно Вама и Вашим правницима остаје право да ме тужите због неплаћања такозване претплате, али Вас упозоравам да поступак неће бити кратак и завршиће се пред Европским судом за људска права. На основу очигледних доказа Вашег нечињења и мог редовног плаћања не бих волео да будем приморан да финансијску ситуацију Ваше куће учиним још тежом.

Ваш, сада већ бивши, претплатник                                                          у Београду 14. јула 2010. године 

мр Милош Д. Јовановић