Отворено писмо јавности поводом понашања Зорана Ћирјаковића, предавача на Факултету за медије и комуникације

Поштовани, обраћамо вам се као жене присутне у јавној сфери које су у дужем временском периоду изложене прогањању, насиљу на друштвеним мрежама и сексистичким увредама Зорана Ћирјаковића, предавача на Факултету за медије и комуникације.

Иако за то није постојао „посебан повод“ – није било личног или јавног сукоба међу нама – Ћирјаковић је у различитим тренуцима током претходне три године таргетирао сваку од нас вређајући нам достојанство сексистичким увредама, дискредитовањем нашег рада и способности, често на родној основи, и то на друштвеним мрежама, у текстовима које је објављивао на свом блогу, у медијима за које пише и током наступа у телевизијским емисијама. Настојао је да сазна информације из наших приватних живота да би их затим објављивао у својој злонамерној интерпретацији. Некима од нас је слао нежељене е-маил поруке, позивао аутор/ке емисија у којима је требало да гостујемо да нас „опозову“, правио профиле на друштвеним мрежама користећи наша имена и фотографије, практично се, на тај начин, лажно представљајући у име неких од нас.

И дан-данас, на свом блогу и (недавно деактивираном) Твитер налогу објављује наше фотографије стављајући их у подсмешљив или увредљив контекст, организујући онлајн хајке на нас. Појављивао се на догађајима на којима смо јавно наступале и покушавао да испровоцира нашу реакцију.

Зоран Ћирјаковић не штеди речи ни када су у питању мушкарци са којима се не слаже и чији рад и мишљење не одобрава, а аргументи које користи по правилу су ад хоминем, понижавајући и испод сваког пристојног нивоа полемике. Међутим, одсуство полемичког духа претаче се често у изравно вређање када су у питању његове неистомишљенице. С обзиром на тип и учесталост увредљивих изјава о свакој од нас, мишљења смо да је реч о стратешком застрашивању и злостављају жена у јавном простору.

Тужилаштво за високотехнолошки криминал је обавештено о појединим испадима Зорана Ћирјаковића, али никада није реаговало.

Ћирјаковић, понављамо, никада није имао никакав приватни или пословни сукоб ни са једном од нас. Неке међу нама познају га врло површно, а неке га нису среле никада у животу.

Ни ми се нисмо међусобно све познавале док нисмо постале његове мете. Упознале смо се када смо осетиле потребу да разменимо искуства. Тада смо закључиле да смо све у неком тренутку због његовог понашања биле заплашене, да смо се осећале јавно понижене, а неке од нас имају психолошке последице услед вишегодишњег узнемиравања, за шта постоје медицински докази.

Заједно, одлучиле смо да не затварамо очи у нади да ће ово виртуелно насиље проћи само од себе, чиме бисмо га нормализовале и учиниле прихватљивим.

Заједно, одлучиле смо да о томе проговоримо и да на тај начин упозоримо друге жене на могућност да и саме могу постати жртве виртуелног прогона и вербалног линча којем смо биле изложене.

Заједно, одлучиле смо да позовемо све жене у јавном простору које трпе овакве облике насиља да не ћуте и да га не игноришу.

Заједно, одлучиле смо да поручимо свим женама које ово трпе да нису саме. Свака од нас је мислила да је сама док о томе нисмо међусобно проговориле.

Зашто реагујемо баш сада? Пре неколико дана, Зорану Ћирјаковићу је на јавном догађају у присуству већег броја људи упућена једна једина вербална претња управо због серијског малтретирања једне од нас, и тај је инцидент у Ћирјаковићевој интерпретацији одмах нашао пут до медија (Вечерње новости, Сведок, Печат). Сасвим је разумно очекивати да ће овај насилник, неко ко се годинама непристојно, воајерски, недостојанствено, али и сасвим агресивно опходио према различитим особама у јавности – сада испасти жртва. Не треба да се заваравамо. То је типично, уџбеничко понашање, а говори много и о томе кога и због чега медији главног тока хоће и могу да подржавају. Зоран Ћирјаковић је особа која је за собом остављала овакве трагове – а то нису трагови жртве, већ насилника:

“Надам се да ће и ту смрадушу држати намерно у срушеној згради без зидова и прозора на нишану снајпера друге стране, да ће јој репетирати пушку док јој цев на челу, да ће јој пијани војници са чек поинта пуцати за југом који вози, па нек гута њен ривотрил то мизерно говно.”

Нећемо дозволити да медији направе жртву од некога ко се годинама иживљава над нама.

Позивамо вас да не учествујете у стварању атмосфере у којој је овакво опхођење према женама прихватљиво.

Јована Глигоријевић, помоћница главног уредника недељника „Време“

Адриана Захаријевић, виша научна сарадница Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду

Снежана Чонградин, новинарка листа “Данас”

Јелена Лалатовић, активисткиња и професорка језика и књижевности

Исидора Петровић, активисткиња Не да(ви)мо Београд

Дубравка Стојановић, редовна професора Одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду

(Данас)