Pohvala prostaštvu

Od vremena intenzivnih medijskih kampanja protiv Zorana Đinđića i njegove vlade (od septembra 2001. do marta 2003) na srpskoj političkoj sceni je prisutno udvaranje primitivizmu i prostaštvu kao izrazu iskonskog narodnog bića. Kada to čine političari, računajući na simpatije i podršku određenih društvenih grupa, to je nekako razumljivo. Kada to rade ljudi koji pripadaju sloju tzv. elitnih intelektualaca, analitičara i naučnika, onda to izaziva izvesnu nedoumicu: da li je reč o gnevu protiv „zvanične“ istine ili o pokazivanju na čijoj je strani „elita“.

Tekst Đorđa Vukadinovića, glavnog urednika „Nove srpske političke misli“, u kojem Vukadinović piše zašto je deo publike na fudbalskoj utakmici Srbija–Francuska zviždao „Marseljezi“ nije nikakvo racionalno objašnjenje već strasno navijanje za zviždanje kao specifični oblik društvene relaksacije. „Naravno“, piše Vukadinović, „da ti zvižduci nisu nikakav lek ili rešenje, ali svakako jesu neka vrsta ventila. A ventili, kao što znamo, služe upravo tome da spreče da se nešto izduva – i da ne eksplodira.“ Šta bi tačno moglo da eksplodira, i gde, Vukadinović ne objašnjava.

Vukadinović je izneo tvrdnju da su osim „zapada“ (gde sedi bogatija i relaksiranija publika) „Marseljezi“ zviždali svi ostali, i da nisu u pitanju nikakvi primitivci već normalni i pristojni građani „koji su vrlo dobro znali šta čine i zašto“. Ovakva tvrdnja je sama po sebi besmislena jer Đorđe Vukadinović pretpostavlja da su razlozi za zvižduke oni koje on ima u svojoj glavi (pogrešna francuska politika prema Srbiji). Pre „Marseljeze“, što je Vukadinoviću kao čoveku koji ide na utakmice sigurno poznato, zviždalo se himni svake reprezentacije, pa i onima koje nemaju nikakve veze sa bombardovanjem Srbije i Kosovom. Da li je i u tom slučaju reč o ventilu? Ili se publika samo uvežbavala za veće događaje.

Vukadinović je očigledno ogorčen na srpske političare koji su se uoči utakmice obraćali javnosti s pozivom da se „Marseljezi“ ne sme zviždati. Pa šta je u tom pozivu i kampanji loše i pogubno za srpski narod i njegovo mesto u svetu? Možda je trebalo ćutati i onda se, kao, iznenaditi na ponašanje publike. Ili pravdati primitivizam potrebom za ventilom? To što neko poziva ljude da ne budu prostaci i da budu pristojni, to je za Vukadinovića udvorištvo. A zar nije najveće od svih udvorištava, pa i pravo poltronstvo, upravo ono što radi Đorđe Vukadinović. Navijači, gledajte: na vašoj je strani vrhunski intelektualac Đorđe Vukadinović. On shvata ono što političari i vlast ne razumeju – vama je neophodna akcija kojom ćete sve stvari staviti na svoje mesto. Ako sutra pored zvižduka nešto polomite ili razbijete koju glavu, i to će biti na mestu. Jer, nepravdi i frustracija je tako mnogo da morate što češće da reagujete.

(Autor je direktor Ebart medijske dokumentacije)