Polemike | |||
Realnost, želja ili neobaveštenost |
četvrtak, 01. jul 2010. | |
Povodom teksta Stefana Karganovića “Početak razdruživanja” Sa znatiželjom sam pročitao članak pod naslovom ,,Početak razdruživanja'' koji me je naveo da odgovorim na tekst posmatrajući čitavu stvar iz sasvim drugačijeg ugla i pozivajući se na sasvim drugačije argumente. Sam naslov sugeriše zaključak koji se kasnije u tekstu može jasnije nazreti: Sjedinjene Američke Države su pred raspadom (razdruživanjem) a Medvedev je tamo došao da održi opelo toj državi. Izabrao je Kaliforniju kao prvu stanicu posete a ne Vašington ili Sakramento, glavni grad ove američke države. Osim toga, Kalifornija je u žalosnom ekonomskom stanju- pred katastrofom, na samoj ivici bankrotstva. U tekstu se dalje kaže kako je su se države Amerike formalno pridružile savezu ali time nisu žrtvovale svoj suverenitet. Zaključuje se da su sve formalne pretpostavke za razdruživanje prisutne. Takođe, imam utisak da autor daje preveliki akcenat na ulogu i uticaj ruske dijaspore na zapadnoj obali SAD koja zaista nije mala (prema ruskim izvorima između 500 i 600 hiljada). Pre svega, koliko sam obavešten, ruski predsednik je išao prvo u San Francisko ne zbog ,,katastrofalnog položaja'' privrede te države i da bi joj finansijski pomogao, već zbog posete Silikonskoj dolini stotinak kilometara od grada u kojoj se nalazi američki tehnološki cenatar, jedan od najpoznatijhih (ako ne i najpoznatiji) centara takve vrste u svetu. Rusija gradi jednu sličnu instituciju i želi da koristi američka iskustva koja su u toj oblasti daleko ispred ruskih. Poseta se, dakle, nije odvijala po prognozi ruskog profesora Panarina koji predviđa skori krah Sjedinjenih Američkih Država i na koga se u svom tekstu poziva autor članka, već po čistoj pragmatičnoj logici. Profesora i dekana Fakulteta međunarodnih odnosa Diplomatske akademije u Moskvi, gospodina Panarina, znam lično i veoma cenim njegovu profesionalnost, obaveštenost, znanje, sposobnost i stručnost. To, što meni lično neke njegove procene izgledaju nerealne nije bitno. One, međutim, izgledaju nerealne i mnogim mnogo kompetentnijim ličnostima i analitičarima, ne smo u svetu nego i u Moskvi. Profesor Panarin je svoju teoriju o mogućem raspadu SAD prvi put izneo 1998. godine, kada su se one nalazile na vrhuncu moći. Pozvao se na mnogobrojne unutrašnje probleme i shvatio da Amerika može da zapadne u obziljnu krizu. To je, po njegovoj računici, moglo da se desi već 2010 godine. Kao dopisnik jugoslovenskih medija iz Moskve, bio sam veoma iznenađen ovakvom analizom i ustručavao sam se da je koristim u informativnim emisijama, jer mi je, s obzirom na događaje kod nas, izgledala provokativna. Panarin je predvideo i ,,mapu'' raspada koju bih u najkraćem parafrazirao: -Kalifornija bi postala zasebna republika, mogla bi da uđe u sastav Kine ili da potpadne pod njen uticaj. -Stvorila bi se Severnoamerička republika pod uticajem Kanade. - Istočna obala SAD kao samostalna država ušla bi u Evropsku uniju. - Teksas će se zbližiti sa Meksikom. - Aljaska bi ponovo ušla u sastav Rusije. - Havaji će se priključiti Kini ili Japanu. Po mišljenju Panarina, prvi uzrok raspada SAD je moralno-tehnološka kiriza i stalan talas nasilja. Američko društvo zasniva se na krajnje strogoj kontroli, većoj nego u svoje vreme SSSR.Veoma je izražena i socijalna zategnutost između raznih etničkih grupa. Značajan uzrok krize je finansijsko-ekonomski. Dalje slede- pravna dezintegracija i niz drugih nedaća s kojima se ne sukobljava ni jedna zemlja u svetu. Panarin smatra da je Obama- američki Gorbačov, da govori ,,neadekvatne stvari''. Čak je i Bi-Bi-Si primetio da je Gorbačov pozvao Obamu na ,,perestrojku'', ali kurs Gorbačova završio se raspadom SSSR-a. Gorbačovu je bilo potrebno pet godina da razbije Sovjetski Savez, a u Americi će to ići mnogo brže. Mnogo opširnije obrazloženje teze Panarin izneo sam i u svojoj najnovijoj knjizi ,,Novinarstvo i politika'' koja ovih dana treba da izađe iz štmpe. Zvanična Moskva nije reagovala na hipotezu profesora Panarina, ali mi je pala u oči analiza vrsnog poznavaoca svetskih prilika, direktora Instituta za SAD i Kanadu Sergeja Rogova. On kaže da su teze Panarina ,,astrologija, a ne nauka''. SAD se zaista nalaze u ozbiljnoj sistemskoj krizi, kaže Rogov. To je vezano krahom koju je pretrprela neoliberalna ekonomija, model koji u Americi zovu Reganomikom. Ta činjenica, plus prenapregnutost američke armije zbog ratova u Iraku i Avganistanu. To je krah ideje jednopolarnog sveta sa SAD kao jedinom velesilom. I ta će kriza dovesti do ozbiljnih promena u SAD. Zbog toga nije slučajno što se za predsednika pojavio čovek kao što je Obama, pred kojim stoji zadatak da prilagodi američku strategiju realnostima savremenog sveta i sprovede vrlo ozbiljne ekonomske reforme. I mi već vidimo da počinje sprovođenje novog ekonomskog programa, vidimo promene u odnosima sa Rusijom i Obaminu želju da sa nama postigne dogovor o ključnim pitanjima međunarodne bezbednosti. U tim uslovima, rasuđivanje o krahu dolara, raspadu SAD novom američkom građanskom ratu- to nije naučna analiza nego trka za senzacijama. Postoji naučna analiza i postoji ,,ideološki naboj''- propaganda i samoreklama. Kao što se kaže, postoji astronomija a postoji i astrologija- zaključuje Sergej Rogov. A ja bih sa svoje strane podsetio na detalj iz nesrećnih devedesetih godina na našim prostorima. Možda poređenje nije sasvim adekvatno, ali nekih sličnosti ipak ima. Tada su pojedini nazovi političari kod nas (,,astrolozi'', a ne ,,astronomi'', što bi rekao Rogov) govorili kako se stvara antiamerički trougao Rusija- Kina- Indija kome ćemo i mi pristupiti i niko nam neće moći nista. Ili, kako ćemo već danas- sutra ući u zajednicu država Rusije i Belorusije i kako nam opet niko ništa neće moći. Prognoze su, razume se, bile naopake, nerealne, u funkciji kratkovide dnevne politike. Čini mi se da se na takvim osnovama zasniva i prognoza o skorom raspadu SAD i ,,početku razdruživanja''. Medvedev, dakle, nije išao u SAD da drži opelo Sjedinjenim Američkim Državama. Takva teza je ne samo nerealna nego i smešna. On je tamo imao mnogo ozbiljniji, realniji, državnički posao i zadatak. Veoma daleko od astroloških, propagandnih, i samoreklamnih kvalifikacija i komponenata. |