Компрадори су, у 19. веку, били Кинези који су помагали страним трговцима у освајању и експлоатацији кинеског тржишта. Али, злу репутацију компрадори су стекли првенствено зато што је главни артикал који су Кинезима препродавали био – опијум.

Дакле, потребна је истинска вера а не рационално промишљање. Потребна је послушност и покорност. Уколико будемо истрајни у политици покоравања, наши и непријатељски циљеви ће се поклопити. Тиме неизоставно доказујемо да смо најискренији верници.

Чињеница да се током двоипомесечне јавне расправе о бошњачкој декларацији нико од предлагача уопште није ни бавио српским жртвама, нити је уложио труд да о њима припреми текст било какве врсте, сада је јасно испливала на видело.

Jасно је да се иза резолуције – која је предложена под фирмом председника Тадића – налази у ствари неко други и да је, самим тим, то мера која служи туђем интересу. Она може да буде само у функцији политике оних који су је наручили или наредили.

Између Београда и Бошњака стоји геноцид, тврди муфтија? Богами, стоји неколико геноцида, ако ћемо искрено. А велико је питање да ли се овај наводни сребренички, једини за чију се осуду муфтија залаже може мерити са заборављеним и омаловажаваним претходницима.

У саопштењу којим коначно потврђују да неће градити тениске терене у Крагујевцу Ђоковићи наводе да су на то приморани политичким притисцима. Ту опет долазимо на терен који је због будућности спорта и деце требало избећи.

У поново пробуђеном патриотском заносу, мало ко се пита колико су "Новости" заиста српске и народне, каква је улога немачког ВАЦ-а у закулисним радњама, ко тренутно контролише и ко је прави власник  "Новости". С обзиром да је битка за "Новости" на почетку, вероватно је да ће на видело изаћи још прљавог веша.

Лидери ЕУ треба да одговоре на питање, шта је за њих важније: пуновредна сарадња са Србијом као водећом балканском државом, или бесконачно удовољавање захтевима косовских Албанаца? Све до сада је ЕУ очигледно давала предност Приштини, али постаје све теже седети на две столице

Правдање напада на ненаоружану колону ЈНА 1992. и убијање њених припадника, фатално подрива тезу да је масовно убијање ненаоружаних припадника бошњачких формација у јулу 1995. представљало „геноцид“ или злочин планетарних димензија.

Било би интересантно повући паралелу са недавно одржаним парламентарним изборима у Ираку где је поткупљивање гласача постало пракса. Поставља се питање колико смо ми близу нашем облику „иракократије“.