Велики брат Јанковић

Упутство о новоговору

О њиховим потраживањима коначну реч треба да да Врховни суд, а Друштинац, који је и председник Подружнице инвалида рада у „Искра металу“, после два дана је извадио ексер из руке, уз најаву да ће се штрајк наставити. Инвалиди и хендикепирани су се до сада, како је рекао, обраћали премијеру Мирку Цветковићу, потпредседнику Владе Млађану Динкићу, министру за рад и социјалну политику Расиму Љајићу и министарки Снежани Маловић, али њихов случај још није решен. Коме се онда могу обратити за подршку, ако им министри не помажу? Можда некој невладиној организацији, или још боље омбдусману, односно заштитнику грађана, коме је, између осталог, и у опису посла да води рачуна о правима особа са ивалидитетом.[2] Овај државни службеник, како се то на његовом званичном сајту наводи, „наступа када друге институције затаје или им њихова правила и процедуре не омогућавају ефикасну помоћ за оштећене грађане“. Сходно томе, логично би било да се заштитник грађана у оквиру својих надлежности заузме за испитивање и решавање овог случаја и на њему ангажује бар део од око 60 запослених из своје канцеларије. На крају крајева, можда и штрајкачи нису у праву, а можда би требало да прекину штрајк кад су већ добили половину новца, и када је Министарство рада њихов случај узело у процедуру. Шта год је у питању, омбудсман би требао да реагује, макар саопштењем, као што то често ради на свом интернет сајту, јер су у питању поштовање права и питање дискриминације инвалида и хендикепираних. Међутим, заштитник грађана Саша Јанковић се по овом питању до сада није огласио, али се зато поводом третмана инвалида и осталих „угрожених група“ огласио на други начин, тј. „Упутством за стандардизовани недискриминативни говор говор и понашање“, које је недавно освануло на његовом сајту. Овај документ представља приручник за службену комуникацију која би по њему, елиминисала  „мизогинију, ејблбодизам[3] и хомофобију“, и омогућила да се доследно поштују правила „недискриминативног понашања и вербалног изражавања“ у односу на „жене, особе ЛГБТ оријентације“ и особе са инвалидитетом.

Забрањена топла браћа

Заштитик грађана је, дакле, саставио први српски службени приручник за политичко коректан говор и понашање. Расправе о политичкој коректности се у свету и Србији воде већ дуже време, уз критике да непрецизност овог појма пружа прилику за олако оптуживање и различите видове формалног и неформалног кажњавања политички некоректних, па је, можда и због тога, Јанковићево Упуство изричито и прецизно, док од свих институција и актера у јавном простору он „препоручује, иницира и  захтева“ поштовање тог документа. У првом делу, посвећеном заштити права жена, објашњава се да је „неопходно свуда и увек појмове који означавају називе положаја, професија, занимања, звања, титула, радних места жена, навести у женском граматичком роду, а да појам „госпођица“ треба потпуно елиминисати из свих видова професионалне комуникације, јер „имплицира да је брачни статус жене неопходан податак и у службеној комуникацији.“

Други и најопширнији део Упутства се односни на тзв. „ЛГБТ особе“, где се истиче да су „неприхватљиве праксе њихове изолације, увреда, дискриминације, чуђења, подсмеха или бојкота. По Упутству је недозвољено да се „особе различите сексуалне оријентације“ третирају као болесне, ненормалне, заразне, опасне, деструктивне, перверзне или  промискуитетне. Неприхватљиво је третирати их као да су они „сви исти“ и претпостављати да овакве особе не воле или не желе децу, породицу, брак или моногамно партнерство. Неприхватљиво је претпостављати да истополно оријентисане особе на било који начин угрожавају „нормалну“ породицу, омладину или основне друштвене вредности, као и оне да намећу другима свој животни стил када траже своја права и указују на насиље и дискриминацију коју трпе.

У огледу хомосексуалних особа, „Упутство“ је прилично детаљно и наводи да су неприхватљиви чак и коментари типа „ја немам ништа против „њих, али...“[4] а изричито се наводи да као увредљиви и деградирајући нису дозвољени ни појмови лезбијка (већ лезбејка), педер, перверзни, ненормални, сека перса, женски петко, лезбача, топли брат, мушкарача, сексуално девијантни, болесни.

Последње треће поглавље Упутства односни се на „особе са инвалидитетом“ (у које претпостављам спадају и штрајкачи „Искра метала“). Ту се каже да у погледу особа са инвалидитетом треба избегавати све што је „увредљиво, дискриминатвно, сажаљиво и омаловажавајуће“, те да стога не треба користити појмове попут „инвалиди, хендикепирани, особе са посебним потребама“. Не треба говорити „здрави и болесни“, не треба користити термин „сметње у развоју“, не треба користити ни термине које потичу од дијагноза, нити изразе „особа/дете са посебним потребама“. По упутству, према особама са инвалидитетом не треба изражавати сажаљење, а ни извештачено, претерано „дивљење“. Према Јанковићевим упутствима, увек треба користити изразе „особа са инвалидитетом“, „дете са сметњама у развоју“, а никако термине инвалид, ометено дете. Не треба говорити ни „особа у колицима“, „везан/прикована за колица“, већ користити израз „корисник/ца колица“. Не треба користити ни израз „паркинг за инвалиде“ већ „паркинг за возила особа са инвалидитетом“, и не треба рећи ни „инвалидне организације“ већ „организације особа са инвалидитетом“.

Чија је брига „Искра метал?“

„Упутство“ о недискриминативном говору које је издао заштитник грађана Саша Јанковић сачињено је изгледа са пуно пажње, али прве реакције нису биле позитивне. Поједини лингвисти су многе његове предлоге већ окарактерисали као глупост, док је чак и Предраг Аздејковић, председник Геј лезбијског инфо центра (ГЛИЦ) протестовао против забране речи „педер“ и саопштио да „упутство“ треба да се повуче и доради, „јер је у многим сегментима проблематично“.[5] Јанковић на критике до сада није одговорио, а на сву срећу његова овлашћења тренутно нису толика да би поводом непоштовања Упутства могао да изриче казне. Ипак, његово „препоручујем, инсистирам и захтевам“, сведочи да он ипак има механизме којима може да изврши одређен притисак на институције. За жаљење је зато, што са истом страшћу којом је почео да уводи политички коректни новоговор, није покренуо питање инвалида рада и хендикепираних особа из „Искра метала“, Срба и Муслимана из Новог Пазара који већ четири месеца штрајкују затворени у просторијама Удружења текстилних радника, на истом месту где је априла 2009. Зоран Булатовић, који је тада предводио штрајк текстилаца, одсекао себи прст.

Изгледа да је Нови Пазар сувише далеко да би заштитник грађана чуо за проблем „Искра метала“, као што је и он далеко од на пример, Неготинаца, од којих, према извештају медија, многи нису чули, нити знају за њега. Наиме, како је известио Б92, акција „Дани заштитника грађана“ у том граду завршила се фијаском због слабог интересовања грађана (и грађанки), а представници омбудсмана су из тог града отишли неколико сати пре завршетка акције, због чега су двоје Неготинаца који су желели да предају озбиљну притужбу на рад Лекарске коморе наишли на затворена врата.[6] С обзиром на овакав рад, 60 запослених у канцеларији омбудсмана, не чуди што су ивалиди рада и хендикепирани из Новог Пазара препуштени сами себи и што за четири месеца нису сазнали да у Београду постоји њихов „заштитник“. А да су чули, можда би отишли на његов сајт, скинули и прочитали „Упутство о недискриминативном говору и понашању“, и онда му јавили, да је Халко Друштинац, особа са инвалидитетом, запослен у организацији особа са инвалидитетом „Прва искра“, који протестује заједно са још 20 особа са инвалидитетом, због пасивног односа државе и неисплаћених личних доходака особама са инвалидитетом, забио себи ексер у руку. Можда би Јанковић тада реаговао, кад већ то до сада није учинио и можда би се заузео за хендикепиране штрајкаче, ако би они показали да умеју да буду политички коректни и поштују његову Уредбу. Али, с обзиром на искуство из Неготина, можда би и такав допис из „Искра метала“ остао без одзива, и можда је за раднике „Искра метала“ рада боље да од новца ишчупаног од државе купе још ексера. На крају крајева, зашто би се заштитник грађана потресао због тамо неких инвалида рада и хендикепираних из Новог Пазара у тренутку када на свој прозор качи заставу дугиних боја[7] и спроводи грандиозни пројекат новоговора за 21. век? Уосталом, зар у његовом „Упутству“ не пише да према особама са инвалидитетом не треба показивати сажаљење?