У већем делу медијске јавности али и у (културној) политици Владе ради се на поткопавању достојанства и самопоштовања. Групације интелектуалаца које не маре за националне политичке интересе нити за самопоштовање добијају јавни простор и државне награде.

Колико су далеко од истине, припадници Иницијативе младих за људска права су близу новцу донатора, који су према овој организацији врло издашни. Према једном извору, Иницијатива је 2007. имала годишњи промет од 850.000 евра.

Масован и достојанствен испраћај патријарха Павла, Статут Војводине и политичке контроверзе које су га пратиле, стављање Србије на белу шенген листу,  подношење кандидатуре Србије за ЕУ и посета Дмитрија Медведева најважнији су догађаји 2009. у избору Нове српске политичке мисли.

Оно што је видљиво је да је чистка била нарочито оштра међу кривичарима и у тужилаштву, дакле, онима који се баве класичним криминалом. То нам говори да нова проевропска власт жели да контролише криминалну политику. Жели да им они буду послушнији но досад и да им не сметају.

Од када је Коштуници продат рог уместо свеће којим је, на часну реч, доказивана његова нестраначка позиција, Ђелић бележи лични успех за успехом. У својој каријери, мерено зеленим новчаницама, Божидар је врло егзактан.

Медији и судство су стубови сваке демократије. Ако се они сломе, наша имовина, посао који радимо, деца коју волимо, наша слобода, па чак и наши животи, постају лак плен људи са новцем и везама. 

Фашизам није ни једноставна, банална, нити друштвено неутемељена појава. Слом у Волстриту прошлог октобра, рецесија, неизбежно поређење са 1929. и са последицама Велике депресије отварају низ тешких питања.

Нама не требају нови избори да би бирали старе лопове, нама је потребан нови – праведнији систем. Није битно да ли ће се тај систем звати демократија, комунизам или социјална држава. Имена су неважна, јер су у име демократије и комунизма чињени неки од највећих злочина човечанства.

Oвим Законом начињен је једносмеран пут новца од грађана ка буџету по веома високој цени. Грађани имају казне и обавезе, а немају права и слободе. При том и даље ће бити несрећа и судара, јер пооштравање казнене политике може довести до тортуре, али не може решити проблем.

Главни проблем је то што државни секретар Марко Караџић најгрубље вређа и клевеће ДСС, као и њене чланове, симпатизере и бираче, дакле, вређа грађане Србије. То што износи тако очигледне неистине,  не умањује његову одговорност.