Свеколико одустајање у стратегијама, развојним пројектима, бесомучно задуживање будућности и стављање дужничке омче Србији око врата сведочи о моралу садашње власти. Зато су избори решење.

Уз уважавање аргумената који су наведени у сврху одбране најновијих спољнополитичких потеза МИП-а, ти потези су, уз извесне ограде, ипак умнији од оних који су се повлачили у периоду од 1989. до 2000. и од 2000. па све до 2007. године. 

Неке сличности између онога што је говорио Недић и што данас говори Друга Србија заиста су упадљиве. "Ми смо зрно песка у узбурканом светском мору", упозоравао је Милан Недић Србе, "немој да се мешамо у туђе ствари, гледајмо своје интересе". Политика, треба да буде "најкрући израз стварности и разума".

Јовановићев дискурс је револуционаран и искључив, а његова партија изузетно подсећа на бољшевике из времена образовања руског парламентаризма. Односи власт-опозиција нерелевантни су, докле год се држава усмерава ка „светлим хоризонтима“.

Ако је Тадић направио радикалан заокрет ка Москви и Пекингу, а по свој прилици јесте, колико нас кошта што такав заокрет није направио пре годину и по дана, када му је кључни партнер у власти била ДСС, неупоредиво кориснија за контакте са Москвом и Пекингом него Чанак, Динкић, Кркобабић и Угљанин?

Јасно је да Соња Бисерко не испуњава основни услов за добијање награде јер се она и не залаже за слободу и једнакост свих људи, будући да се права Срба и њихове жртве не третирају једнако као права и жртве других народа.

Подизање споменика „турској војсци“ на Везирцу било би провокација, можда чак и увреда Републике Турске, секуларне, модерне земље, чије је битно обележје то што је одбацила државно-правни континуитет отоманског царства.

Очигледно је да председник Републике покреће решавање питања која нису у његовој непосредној надлежности. Влада и њен председник више функционишу као део Народне канцеларије председника Републике, него као највиша извршна власт.

Из Коштуничине политичке и личне судбине две врсте поука се могу извући. Прву би требало да извуче сам Коштуница. Ово је последњи час да покуша да политички спасе себе, странку и национални пројекат "трећег пута".

Наша приватизација је испунила свој круг, од слављеничке приватизације „Сартида“ до понижавајућих понуда за Београдски сајам. Понижење и осећај губитништва остали су као белези на попришту наше "успешне" приватизације.