Ovdašnji političari, koji u balkanskoj kasabi obavljaju prljave poslove, stalno dobijaju pohvale od raznih Havijera Solana, Olija Renova i sličnih mutanata postmoderne politike Zapada, i opijaju se, uz svest o ličnoj koristi, vizijama Evrope.

Surova je istina da demokratska Srbija nema bolji status na zapadu od Miloševićeve. Samo se političke ucene iznose sa više licemerja. Uvek će se naći neko „razuman“ ko smatra da je bolje ponuđeno prihvatiti, nego inatom rizikovati i to malo ponuđenog.

Mi ne možemo ozdraviti kao nacija ako savesno ne progovorimo i o svojim zabludama i zločinima koje smo činili. Ako svi ćutimo, svi smo krivci. Zločin postaje normalan. Predajemo se ravnodušnosti i nihilizmu.

Kada se već desila radikalska "fisija", svi Nikolićevi koraci bili su usmereni ka pažljivom opipavanju pulsa onih koji u Srbiji "vedre i oblače", i pružaju ili uskraćuju "ferman" za formiranje izvršne vlasti.

Sistem ideološko-medijskih manipulacija počiva na sledeće četiri jednačine, koje će biti predmet naše „matematičke“ analize, kad već sve druge dosadašnje argumentovane rasprave nisu dale rezultata.

Zašto je veći deo onoga što se govori u Drugoj Srbiji, osobito trenutno, jedan ogroman ad hominem argument koji treba da spreči da se neki plodan razgovor povede?

Treba imati u vidu i sledeće: nesumnjivi politički potencijal SNS da dovede u pitanje popularnost radikala nije garantija da će ova stranka lako i brzo doći u poziciju da političku scenu u Srbiji učini bipolarnom.

Za Zapad veći od finansijskog problem je – problem moralni. I zalud bi Gospod oprostio Zapadu dugove njegove, kad to društvo ovakvo kakvo je – ne može da prašta. Kapitalizam se, kao što je uočio nobelovac Muhamed Junuz, “degenerisao u kasino”.