Афере прислушкивања од „Мачве“, „Кактуса“ и „Шумадије“ до Небојше Стефановића и Дијане Хркаловић – биће „тресла се гора, родио се миш“

Драган Тодоровић, екс председник Одбора за безбедност  Скупштине Србије о актуелним аферама, као и својевременим тајним прислушкивањима, о акцијама СДБ „Мачва“, „Кактус“, „Шумадија“, у којој је прислушкивано 40-так људи, политичара, полицајаца, новинара, адвоката

Др Небојша Стефановић, бивши министар полиције и актуелни министар Војске, притисснут са свих страна после "плебисцита" Напредњака од Димитровграда до Хоргоша поднео је оставку ма место шефа београдских напредњака!

Расплет и подизање оптужница против Веље Невоље и мафијашке групе око њега све је ближи...Данас смо сведоци мучних догађања којим је ова мафијашка група, ако је веровати оном што се презентира српској јавности као резултат истраге, тачно, а таблоиди тврде да је све то тачно и најављују вишедеценијске казне затвора Беливуку и "ортацима"...Истовремено, бар у јавности, све је мање познато докле се стигло са истрагом око наводног прислушкивања председника Србије Александра Вучића, да ли су умешани високи државни функционери, ранији министар полиције др Небојша Стефановић, Дијана Хркаловић, Ребић и други функционери, који су још увек високо позиционирани у хијерархији власти?!

Некадашња прислушкивање највиших државних функционера (Зорана Ђинђића, Војислава Коштунице, Томислава Николића...) утисак је, бачена су у запећак, па се добронамерни људи у Србији, с правом прибојавају да ће и прислушкивање Александра Вучића, протоком времена прећи у заборав?!

- У Србији данас не постоји политичар који се једног момента није сусретао с већим криминалцем. Али то не значи да је и он криминалац, било је прво што нам је рекао Драган Тодоровић, екс председник Одбора за безбедност  Скупштине Србије о актуелном и незаконитом прислушкивању председника Србије, али је и подсетио о тајним прислушкивањима у акцијама СДБ „Мачва“, „Кактус“, „Шумадија“, у којој је прислушкивано 40-так људи, политичара, полицајаца, новинара, адвоката..!

Да ли ће се утврдити ко је прислушкивао Александра Вучића?

Драган Тодоровић: Претпостављам да не постоји дилема да се АВ прислушкивао (и прислушкује?!), али постоји да ли је непосредно или посредно прислушкиван. Убеђен сам да га прислушкују стране обавештајне службе као уосталом што прислушкују скоро све председнике широм Света, сем изузетака Русије, Кине, Ирана, можда Израела и Енглеске. Сетимо се само афере везано за Ангелу Меркел када је откривено да је прислушкује ЦИА али је врло брзо та афера заташкана, да би данас опет испливало да је Американци посредством Данске "стављају на мере". Ако се прислушкује канцелар Немачке има ли дилеме шта је са осталим владајућим структурама у Свету.

Да се вратимо на прислушкивање Александра Вучића...

Драган Тодоровић: Чињеница да досада нико није навео једну врло важну ствар која је врло битна за ову аферу. Да ли је Александар Вучић прислушкиван директно или посредно?! Ако је прислушкиван директно то је већ озбиљно кривично дело и одговорни за то морају одговарати по закону. То подразумева да одговорност треба да крене од особе која је издала налог за прислушкивање као и од особе која је добила налог а није обавестила више инстанце све до министра. И ту је ствар потпуно јасна. С обзиром да до сада није покренут било какав поступак против било кога из МУП-а сем прозивања неких лица по новинама, бојим се да је упитању нешто друго.

Чега се прибојавате?

Драган Тодоровић: Претпостављам да је Вучић посредно прислушкиван у разговору са безбедоносно интересантним лицима из криминалног миљеа за које постоји налог за прислушкивање. У том случају не постоји одговорност оних који су радили свој посао. И по мени у том грму лежи зец.

Тај "зец" је изгледа повелики?

Драган Тодоровић: Ако је то тако, то је изузетно велики проблем. Тај материјал има огроман уцењивачки потенцијал од појединаца до страних служби на председника Србије. Сетимо се само Душка Кнежевића и објављивања материјала који су потпуно дискредитовали ДПС и Мила Ђукановића што је довело до тога да изгубе изборе.

Да ли је то "поседовање" снимака права опасност по власт?

Драган Тодоровић: Забрињавајуће је да неколико лица поседује те снимке и да им је то (засад?!) сигурна заштита од било каквих репресија и прогона. Само пар тих разговора у време избора, ако је то тачно, значио би крај СНС-а и Александра Вучића. Зато сам убеђен да ће та афера да се заврши као и остале, Јовањица, Крушик итд., полако ће се препустити забораву. Живи били па видели.

Каква је улога и судбина Дијане Хркаловић?

Драган Тодоровић: Немам никаквих непосредних сазнања о улози Дијане Хркаловић сем новинских чланака у којима су изношене неке чињенице о њеном утицају у МУП-у, иако формално није имала високу позицију, што говори о томе да је неко много виши стајао иза ње и да је она служила да преноси налоге унутар службе, а свима је било јасно да су то налози са врха, односно министра. То на неки начин прави озбиљан проблем због тога што је избегнута службена процедура и што вероватно нема писаних трагова тако да ће сву одговорност, уколико се покрене било каква истрага, сносити они који су извршавали налоге јер су били свесни да су ти налози стигли директно од министра.

Будите мало прецизнији?

Драган Тодоровић: Сигуран сам да не постоји налог за прислушкивање Александра Вучића и да Дијана Хркаловић није у томе учествовала већ да је њена улога првенствено везана за посредно прислушкиване разговоре из криминалног миљеа и очигледно је да су у тим разговорима снимљени и разговори у којима је учествовао Вучић и неки од чланова његове породице. Сигуран сам да је Хркаловић о томе обавестила министра и да та акција није прекинута него се наставила све док неко није обавестио Александра Вучића о томе. И ту нема ништа незаконито она је потпуно безбедна као и сви оперативци који су се бавили тим пословима. Тако да ће се све завршити по оној народној - "Тресла се гора, родио се миш".

Александар Вучић је у интервјуима наговестио да сматра да тадашњи министар полиције, данас Војске - Небојша Стефановић нема везе са криминалом у афери прислушкивања?!

Драган Тодоровић: Питам се ко је овде луд? Ако је прислушкивање било противзаконито, питам се шта је са истрагом. Ко су осумњичени? Зашто Информер, Телеграф и остали нису објавили записнике са саслушања осумњичених што је њихова уобичајена пракса у нашој стварности. И чуди ме да Пинк већ није изрекао пресуду актерима ове афере.

Чини Вам се да је то била пригодна изјава?

Драган Тодоровић: У најмању руку то је смешна изнуђена изјава. Први човек МУП-а нема везе са афером прислушкивања?! Па да ли је то могуће? МУП је поред војске и финансија најважније министарство треба само погледати надлежности МУП-а па да видите колико је ова изјава смешна. Да и под претпоставком да Небојша Стефановић није ништа знао - он има моралну одговорност што се то десило и у складу са тиме морао је да повуче одређене консеквенце.

Ако се испостави да је био необавештен?

Драган Тодоровић: Ако је то све тачно онда је Небојша Стефановић на месту првог човека МУП-а био потпуно неспособан, а онда је именован за војног министра. Па стварно ко је овде луд, или још боље ко нас прави лудим?

Шта из тога закључујете?

Драган Тодоровић: Једино могу да закључим да су снимци врло озбиљни и да је у питању ситуација равнотеже страха јер очигледно је да те снимке поред Александра Вучића има још неколико лица, и да су Вучићу  потпуно везане руке.

Група Веље Невоље је у затвору, али медији, чини се, све мање пишу о њој?

Драган Тодоровић: То ме ни најмање не чуди, шта више за очекивати је да се то што пре заборави и да се покрије неким другим аферама како би се заборавио Веља и његова група.

Па то баш не изгледа нормално?

Драган Тодоровић: Али и у невољи има једна добра једна ствар. Ако анализирамо дешавања око хапшења ове групе виде се огромне разлике. У ефикасности хапшења и привођења припадника Вељине групе, осумњичених из полиције као и свих који су били у некој вези са овом групом.

Шта је ту "добро"?

Драган Тодоровић: ...А у афери прислушкивања нико. Само новински натписи! Оно што карактерише афере Јовањица, Крушик, прислушкивање и Вељина група је чињеница да се помињу људи из самог врха државе као и високи функционери. Али све се завршава на много нижем нивоу, бар нема информација да је у истрази откривена веза са тим врхом очигледно је да постоји рампа која спречава било какву истрагу на том нивоу и практично имамо закон Омерте на делу.

А оно што "није добро?"

Драган Тодоровић: Велика је невоља што постоје и материјални докази у виду слика Александра Вучића са Вељом на многим догађајима и очигледно то није случајност.

Зар нисте рекли да се политичари одувек сусрећу и с криминалцима, али да то није доказ да су они криминалци?!

Драган Тодоровић: Е, ако би којим случајем поред слика додали и тон то не би била невоља него политички цунами.

Чему да се надају грађани поред витамина?

Драган Тодоровић: Само оној народној: "Не липши магарче до зелене траве".

Ви сте својевремено по службеној дужности суочавали са бројним аферама прислушкивања? И, много тога нисте успели да истерате на чистац?

Драган Тодоровић: Код нас, у Србији, уз постојеће вековне теорије завере – како нас цео свет мрзи, постоје и оне приземније, али и стварније: прислушкивање, праћење, тајно снимање, као најчешћи начини праћења људи и завиривања у њихове тајне. А, добро послужи, кад зафали, и за политички притисак, или што да не, и за уцену...Када је 2012. откривена наводна „афера Дачић-Миша Америка“, на 130 дискова, која се захуктавала, а коју је та отворио доскора свемоћни координатор безбедоносних служби у кабинету Бориса Тадића, сад почивши Миодраг Мики Ракић у једном малолитражном недељнику, па је потом та прича помпезно лансирана, према речима бившег ко-министра, данас адвоката Божидара Прелевића, и тада и сада - у „службеном гласнику“, познатијем као „Информер“, сетили смо се једне по обиму много веће афере и тајног праћења и прислушкивања око 40 људи. А све лепо упакованих у три случаја тајне акције СДБ: „Мачва“, „Кактус“ и „Шумадија“ из 2001. године.

Наш саговорник Драган Тодоровић, у то време председник Одбора за безбедност Скупштине Србије, залуд је, рекосмо, покушао да уђе у мрачне тајне неформалних центара моћи, док зарад „постављања“ незгодних питања није смењен, уз формално образложење – да је Одбор наводно користио за промоцију своје тадашње странке – СРС.

Драган Тодоровић, и не само он, уверен је био, а и данас је - да би се раскринкавањем поменутих акција („МАЧВА“, “КАКТУС“ и „ШУМАДИЈА“) праћења и прислушкивања људи (међу којима је под надзором био и Милан Веруовић, шеф обезбеђења Зорана Ђинђића, као и многи други: криминалци, адвокати, новинари,  политичари, па и неки људи из самог врха полиције?!) могла да се утврди и позадина монструозног убиства председника Владе Србије др Зорана Ђинђића, али је и тада, као и данас – то све ад акта, по нечијој вољи...

Садашње власти сигурно не, иако се громогласно, истина и успешно, бори против корупције и организованог криминала, засад као да нема интереса да развеје вео тајни и мутних ствари око убиства Зорана Ђинђића!?

Ви сте били председник Одбора за безбедност, више пута сте отварали ту тему,  стављали је на дневни ред, али никад није ни одшкринута, а камоли расветљена?

Драган Тодоровић: Никада и неће осим ако се не изврши велики притисак озбиљне јавности, који би присили те, очито моћнике, да попусте и да се јавности пружи одговор – по чијем су налогу праћени људи, ко је добијао те податке, ко их је анализирао, али и ко – користио!

Зашто верујете да „никад неће“?

Драган Тодоровић: Та тема може да се доведе до краја само уколико они који држе све конце и власт над службама безбедности у Србији – хоће!

Па, хоће ли?

Драган Тодоровић: Одмах бих ту ставио велики знак питања. Јер, све што се овде покушавало, да бисмо добили чисту ситуацију или да дођемо у ситуацију да се све ради по закону је – пропадало. А у ствари све је својевремено урађено у једном смеру - да се наше службе безбедности ставе под контролу страних служби безбедности и да буду само сервис страних обавештајних служби. Зато не верујем да ће у Србији у неко догледно време ситуација да се измени, бар кад је у питању рад служби безбедности. Овде је од 2001. године урађено исто што је урађено и у многим источно-европским земљама. Стране службе „купиле су све што вреди“, остатак домаћих тајних служби је потпуно дезинтегрисан, и све су, практично, само сервиси страних обавештајних служби.

Хоћете да кажете да су наше тајне службе биле обичан сервис страних обавештајних служби?

Драган Тодоровић: Да! Наравно, не могу да вам дам чврсте доказе и чињенице, и да докажем да је то тако. Али, пошто знам како све функционише од 2001. у овој држави, немам дилему да је – тако. Ако сте Ви у Генералштабу, у канцеларијском простору на преко 100 м квадратна имали припаднике НАТО пакта, па још ни кирију нису плаћали, шта онда рећи?! Ако се сећате 2001. када су Американци послали одређени број инструктора, војних стручњака за наменску производњу – да обиђу све наше фабрике оружја и наменске производње – а ја сам тадашњој савезној влади поставио питање да ми одговори – на којој је то седници одлучено да се то дозволи? Никада ми није одговорено, ни данас одговор немам, а ту се ради о најтежем кривичном делу – велеиздаји.

Иначе, овде не можете да урадите ни оно што изгледа најнормалније. За ствари које су противзаконите и које су почињене од  највиших државних органа, или појединаца у њима, ни одговор не можете да добијете. И долазите у безизлазну ситуацију да беспомоћно гледате како се газе закони, крши Устав, чине најтежа кривична дела, и да то не подлеже никаквој одговорности, па чак и не постоји могућност – да се та одговорност процесуира...

Кад кажете „неко“, шта подразумевате под тим. Управо је  неколико месеци у "Ваше време", у медијима писано о прислушкивању председника Србије Томислава Николића, па председника СНС и првог потпредседника Александра Вучића (које је сад поново у жижи), а изгледало је тада било могуће да и Влада да падне, због тајног праћења и снимања наводних контаката тадашњег премијера Србије Ивице Дачића с припадницима „Шарићевог нарко клана“? У медијима је кренуло: Дачићев шеф кабинета контактирао са Шарићевим кланом, па Дачић се састајао са Мишом Бананом, наводним припадником „клана Шарић, па 130 дискова, па транскрипти...

Драган Тодоровић:  Мислим да постоји више нивоа у томе ко шпијунира државу! Највиши ниво је врх ове државе и он диригује. Али, тренутни актери те афере у било које време само су пиони, и ту су само да би помогли онима којима је то важно, а у том часу Дачић је био интересантан.

Зашто?

Драган Тодоровић: Био је експониран у разговорима и тешким преговорима око судбине Косова и „негде“ је процењено да није довољно „компатибилан“ и да га треба још више ослабити.

Појасните...

Драган Тодоровић: Дачића је требало максимално ослабити и довести га у позицију да можете евентуално да имате против њега и да то што имате – изађете с тим у јавност. Па онда користите другог играча коме дате те податке који их сад користи, и такав начин игре је овде, у Србији, на сцени нон-стоп! Али, истине ради, морам да кажем, у високој српској политици не постоји човек, функционер, који није једног момента сарађивао с криминалцима! Чак и већина људи из врха и ове власти у одређеном моменту били су у контактима са виђенијим и великим криминалцима. Али, то само по себи, не значи да су и они криминалци. Међутим, бојим се да је само питање часа – ко ће кад добити коју информацију и покушати да је искористи.

Хоћете рећи да је то природа политике?

Драган Тодоровић: Не, није то природа политике, већ је била политика ДОС-ове политике. ДОС је на власт дошао уз помоћ криминалаца. Узмите на пример Ненада Чанка и његовог пријатеља за кога је јавно рекао да неће да га се одрекне. И шта је било, ништа!

Мислите на Опаћића?

Драган Тодоровић: Нећу да помињем имена, само помињем имена активних политичара. Узмите Коштуницу и његове везе с некима који су му обезбеђивали митинге, узмите Зорана Ђинђића и његове везе са Земунским кланом...Па, све је потпуно јасно...Или ону изјаву: „Руке ми крваве, а савест чиста“...

И Вас и Вашу тадашњу странку, којој је био центар баш у Земуну, помињали су за неке везе са Земунским кланом?

Драган Тодоровић: Све што је било везано за СРС и „земунски клан“ одавно је освануло у медијима. Било је и покушаја да се неке ствари процесуирају. Морам да Вас подсетим да је против Војислава Шешеља била покренута истрага и да је то завршено одустајањем јавног тужиоца, после саслушања Војислава у Хагу. По том питању је стављена апсолутна тачка. Затим су и мене оплели, то је урадио заштићени сведок, Багзи, да сам ја наводно остављен као човек за везу са Земунским кланом. Рекао сам, то што прича Багзи је тачно, али моја веза је била директна, преко Коштунице и Тадића! Више ме нико и нигде није помињао. Често су оптуживали и Небојшу Човића, па шта...

Које су то силе које то све могу да наложе и да ураде, јер кад раде то највишим државним функционерима, шта могу обичним грађанима?

Драган Тодоровић: Није просто објаснити које су то силе. Постоје, пре би се рекло,  „Центри моћи“ ван државе и постоје њихове филијале унутар државе. Постоје центри моћи, тајни, и у самој држави, али који имају много мање могућности – које су везане уз поједине службе...Јер нико од њих не може увек да добије оно што тражи, и да то што добије буде сто одсто тачно. То се најбоље види од 2001. године, када је ДОС дошао на власт, када, ипак, суштински нису успели да баш до темеља разбију полицију и службе безбедности...

Добро, али имао се утисак да су на удару тих специјалних мера, прислушкиваних, контролисаних, праћених, „пресретнутих“ најчешће билу људи који су на власти, па чак и на највишим функцијама!? Како „они“, ако они већ нису по функцији и сами центри моћи?! Како је могуће да од њих неко буде већи и јачи центар моћи, рецимо од председника државе, или министра полиције, премијера?

Драган Тодоровић: Председник Србије у овој констелацији има посредан(!) утицај и да утиче, али и могућност да добија информације. Из неког разлога код нас, али буквално је то – нарочито од 2001. наовамо, да се све дели као – плен! Значи, имао си 18 странака, колач се делио на 18 делова и свако заграби колико је снажан. Тада се добије власт као акционарско друштво...

Поменули смо последње примере праћења и прислушкивања Дачића, Николића, Вучића, али у доба када сте ви били председник Одбора за безбедност била је такође једна велика афера, под шифрованим именом: „Мачва“, „Кактус“ и „Шумадија“...

Драган Тодоровић: Овде, кад говоримо о аферама „Мачва“, „Кактус“, „Шумадија“ имамо елементарне примере злоупотребе власти од некога ко је то омогућио, заправо наредио и, уз све то, ниједна власт није учинила ништа да се та афера истера на чистину. И, оно што је за мене посебно интересантно је да би рашчишћавање акција СДБ „Мачва“, „Кактус“, „Шумадија“ довела до многих чињеница које би, вероватно, у великој мери расветлиле позадину убиства Зорана Ђинђића, а можда и допрла до директног наручиоца ликвидације председника Владе Србије. Расветлило би многе улоге људи који су у томе учествовали, објективно, тешко бисмо дошли до наручиоца и налогодавца, али бисмо му се примакли, то је сигурно. Као и до мотива – зашто је убијен Зоран Ђинђић?! Посебно сам изненађен, откад је, од 2001. да тако кажем, њихова власт била на сцени - да ни они нису били заинтересовани да отворе случај, тим пре што се неки од њих што директно, што посредно оптужују да су иницијатори убиства Зорана Ђинђића. Једноставно, постављам питање – зашто су незаинтересовани?! Одговора, у сваком случају има више!

Којих?

Драган Тодоровић: Један може да буде да нису заинтересовани, али у то, ако већ истражујете криминал – зашто не истражују и најтеже кривично дело, много теже од сваке пљачке државе – убиство председника Владе Србије. И одмах дођете и до логичног одговора: неко то не дозвољава!

Ко?

Драган Тодоровић: Али, ако неко не дозвољава, онда је логично питати: због чега? И ко је тај „неко“ ко не дозвољава? Где је тај – неко? Да ли је у овој држави? Или ван ове државе?! У којој је држави? Јер, логично је, да није у нашој, јер смо ми овде власт? Али, ако знамо да није у нашој, онда, у којој је? И који је мотив те државе да се убије председник Владе Србије?

Било је тада у Скупштини покушаја да се отвори расправа о тајним акцијама „Мачва“, „Кактус“,“ Шумадија“?

Драган Тодоровић: Скоро годину дана сам у Одбору за безбедност покушавао да сазнам. Био сам председник, а онда сам смењен под изговором да Одбор користим за страначку промоцију (СРС), а у ствари сметала су им питања која сам постављао и отварао. Покушао сам као надлежни одбор да добијем одговоре везане за акцију Службе у борби против криминала, али и да видимо улогу Службе у свему томе! Између осталог, иако то није тема овог разговора, покретао сам питање у вези приватизације Луке „Београд“, „Ц“ маркета, “Вечерњих Новости“...где смо имали необориве доказе да се ради о криминалу!

Шта сте покушавали око тајне акције тајне службе да урадите?

Драган Тодоровић: Тада сам као председник Одбора од Врховног суда Србије затражио да доставе – да ли је СДБ 2001. од суда затражио дозволу да се нека одређена лица прате? (По закону да бисте спровели акцију праћења било које особе – потребна је дозвола Врховног суда!)

И?

Драган Тодоровић: Добио сам одговор да никада Врховни суд није добио захтев, а још мање да је дао одобрење да се ти људи прате!

Ко је био на списку?

Драган Тодоровић: На списку праћених, не знам тачно, било је 40-так људи који су у ове три акције праћени. Нека имена су изашла у јавност: неки адвокати, неки новинари, и неки људи из најближег окружења Зорана Ђинђића...Да, добро сте обавештени, Милан Веруовић (шеф обезбеђења Зорана Ђинђића, примедба редакције). Ја помињем само имена која су већ експонирана у јавности, јер и даље на документима стоји ембарго – државна тајна! И зато пазим да не прекршим закон и да не дођем под удар тог закона! Мада, данас гледано, у пробраним медијима „севају“ документа која су сигурно заштићена државном тајном, али нико ништа не предузима. Али, то је тема за Вас, не и за мене.

Рекосте, конгломерат разноразних људи, струке, професије и друштвеног миљеа нашао се на удару три тајне акције: „Мачва“, „Кактус“ и „Шуумадија“?

Драган Тодоровић: У ове три операције и с толико великим бројем праћених људи, просто је невероватно – какав је то скуп људи. Било је политичара, новинара, адвоката, криминалаца, полицајаца, бивших, тадашњих. И ту се логично поставља питање: какви су били разлози праћења тако разнородних група и чиме су ти људи били међусобно повезани? Шта је њихово везивно ткиво? Која је то нит? Јер, морао је да постоји неки разлог да се крене у ту тајну, али масовну акцију?

Дакле, пошто Врховни суд није дао налог и дозволу – ко је дао? Не верујемо да је то БИА сама на своју руку радила?

Драган Тодоровић: У то не улазим и нисам успео да утврдим. Неки су помињали тадашњег министра полиције...

Душана Михајловића?

Драган Тодоровић: Па, добро, Ви сте га поменули...рецимо у сваком случају од некога би морало да се крене. Или од тадашњег шефа ДБ...Било их је више, имена ме не интересују...Прво би морало да се истражи по хијерархији: ко је уопште могао да нареди? Не бих да улазим у шпекулације...Друга ствар: сви ти подаци који су сакупљани морали су некоме да буду достављани? Коме? На основу резултата, праве се анализе! Ко их је радио? И на крају, најважније: коме су коначни резултати достављани?! Јер, ту је било не могу баш да кажем центара, али више људи који су могли да буду корисници ових информација. И, ту морамо да застанемо и да се запитамо: ко су ти људи?

Зашто то казујете?

Драган Тодоровић: Из једног простог разлога – поменули смо да је између осталих био праћен и Милан Веруовић. С њим сам, између осталог, у више наврата разговарао. Сећате се „рашомонијаде“, два метка, три метка...Гледао сам обдукциони налаз тела покојног Зорана и тамо су ствари толико фрапантне и у много чему се не слажу с оним што је на суду узето као доказ! Још увек, ево већ је много година прошло, а није рашчишћено ни откуд ТВ камера на егзекуцији...

Шта хоћете да истакнете?

Драган Тодоровић: Да би се извршио атентат, поготово на ВИП особе, фактор времена је најбитнији, од тога нема важнијег. А, ако ви пратите и прислушкујете човека који је са Ђинђићем 24 сата дневно, онда је јасно да пратите Ђинђића 24 сата?! Значи, у сваком тренутку се знало кретање премијера, знало се где је и кад је ту, где је. За ово што Вам говорим и данас постоје сведоци. Живи су, хвала Богу, бројни оперативци који су обрађивали акције „Мачва“, „Кактус“ и „Шумадија“ и убеђен сам да би већина њих, ако би се данас отворила и покренула истрага, а они ослободили чувања државне тајне, да би били много ближе истини, јер би људи проговорили.

Својевремено сте то покретали са скупштинске говорнице?

Драган Тодоровић: Јесам, али знате шта је био основни проблем. Тада смо тражили да добијемо увид у документа за ове три акције. Истина, имали смо бојазан да нећемо добити баш све...Али, добро, и то нешто што бисмо добили, боље је од ништа, што имамо и данас. И знате, ко није желео да гласа да можемо у „глувој соби“ БИА да добијемо увид и да одређеним људима поставимо питање око ове три тајне акције, неодобрене од Врховног суда?

Ко?

Драган Тодоровић: Демократска странка! То сам, својевремено, и јавно рекао са скупштинске говорнице. И тад, а и сад је јасно, да некоме из ДС није одговарало да се приближимо правој истини о убиству Зорана Ђинђића!

Да се вратимо на „Мачву“, „Кактус“ и „Шумадију“?

Драган Тодоровић: Посебно је интересантно да је те 2004. на власт дошла ДСС, дошао је Војислав Коштуница, кога и данас, мало-мало, па прозивају по медијима око убиства Зорана Ђинђића. И он је могао да нареди да се истражи овај случај, али није...Власт се опет променила, дошли су Демократе и Борис Тадић. И, ништа? Ни они нису били заинтересовани да сазнају који су мотиви, и ко је, заправо наложио убиство њиховог лидера Зорана Ђинђића...

Борба против организованог криминала и тада је била у пуном јеку: затвори су се пунили, чинило се, недодирљивима?

Драган Тодоровић: Искрен да будем очекивао сам да ће убиство Зорана Ђинђића добити приоритет. Верујте ми, то убиство сматрам највећим могућим злочином. Шта би још требало да се догоди? А успут, имате на располагању све ове чињенице о којима говоримо – да се злочин истражи и примакнемо коначном решењу?

Шта Вам то казује?

Драган Тодоровић: Бојим се да неко јако моћан жели да све око убиства Зорана Ђинђића за вјек вјекова остане овако како је сада – мутно.

Ви, као да сте убеђени да би отварање истраге о тајној акцији „Мачва“, „Кактус“, „Шумадија“ помогло разрешењу мистерије убиства Зорана Ђинђића?

Драган Тодоровић: Да. Уколико би се искрено радило и постојала политичка воља да се на истрази истраје. Убеђен сам да би, уколико се истрага отвори, људи који су били у акцији – рекли све што знају и ту би се направио велики помак. Уз то мислим да је мотив да се отварањем овог случаја притисне јавност. Јер, искрено, без отварања овог случаја, а могу да нагађам зашто се не отвара, иако сам уверен да у овој постојећој власти нема људи умешаних у убиство Ђинђића, па ми је тим више нејасно – зашто се истрага не отвори. Зашто влада мук и ћутање. И зашто се, ево већ деценију, разним перфидним методама вода скреће на другу воденицу...

Чини се да мислите да ако се не отвори случај „Мачва“, „Кактус“, „Шумадија“ и отворе питања око убиства премијера, да је и ова, ма како велика изгледала, борба против криминала, само гребање по површини?

Драган Тодоровић: За мене је то питање свих питања!

Да ли је то разлог да се „чувени досијеи“ који се често помињу не дају јавности на увид?

Драган Тодоровић: То, прво није тачно! Они који највише јавно кукају да се ти досијеи отворе, то раде само из једног разлога...

Којег?!

Драган Тодоровић: Желе само да сазнају да ли Служба зна све оно шта су они радили и за кога су радили. Само то њих интересује...

Извините, али главни заговорник отварања досијеа је СПО, „убише“ се сваки дан да се ти досијеи отворе?

Драган Тодоровић: Ви мене добро не слушате! Морате истовремено да поставите и питање мотива – зашто СПО инсистира?! Ја лично никада нисам имао ни жељу, ни вољу, а поштено ни разлога, да завирим у свој досије. А био сам у могућности. Није ме занимало! Што? Из једноставног разлога, све што сам радио и радим може да „уђе“ у новине, у медије, и баш ме брига да ли је то негде евидентирано. И друго, никада нисам радио ништа против интереса државе, а многи јесу. Не занима ме да ли ме неко прислушкује, ни да ли ме прати или ме пратио. Ако то неко жели да сазна, ту мора и да постоје неки други мотиви. Посебно ако су били „доушници“, а они су најпрљавији сој људи на свету.

Ви се сећате афере о „Сократу“, „Аристотелу“ и тако неким филозофима, где је јавност упозната и где је изашло на увид да су поједини високи функционери ДОС-а били доушници и жбирови. Е, такви људи инсистирају на отварању досијеа. Људи, који нису пронашли начин да се искажу, па су се доказивали – цинкарењем пријатеља, комшија, сарадника...А управо такви су у жижи интересовања страних служби, да би домаће разорили до темеља. Уз то, кад отворите досијеа, ви суштински отварате и мрежу која је годинама стварана. То се десило у многим земљама, с посебно тешким последицама у Источној Немачкој. А, оно што је посебно важно, то је да је  Русија, ни данас, а питање је да ли ће икада – успети да реконструише своју мрежу коју су имали до пада Берлинског зида. Тако та прича о досијеима и отварању досијеа служи само да би се добило оправдање – подршка јавности, јер то као народ жели да зна, а заправо је покушај да се Служба стави под контролу...Али, кад погледате с друге стране примере где је евидентно да је та Служба, заправо појединци у њој, радила против закона, а да се ништа није учинило, онда је потпуно јасно да је то са отварањем досијеа обична фарса.

(Разговарао Владан Динић, главни уредник недељника „Сведок“)