.jpg)
| Политички живот | |||
‘Ајмо, ‘ајде, сви у ЕУ! |
 |
 |
 |
| среда, 01. октобар 2008. | |
|
“Неправда, неправда!”, завриштао је Божидар Ђелић након одлуке министара ЕУ да се не одмрзне трговински споразум са Србијом! Негативна одлука образложена је тврдим и непопустљивим ставом наших холандских пријатеља и солидарних им Белгијанаца, који и даље, након хапшења и изручења др Дабића, “терају мак на конац” и инсистирају, упркос похвалама Сержа Брамерца, на потпуној сарадњи са Трибуналом у Хагу. Толико смо се трудили, грађанима по кампањама обећавали и објашњавали, све од себе и са себе дали... и опет ништа! Неправда? Може бити, али није! Наиме, ово историјско НЕ Европе Србији, није и не може бити никаква неправда, штавише оно је управо показатељ начина и чврстине одбране правих Европских Вредности! Холанђани стамено и непоколебљиво траже само једно: потпуну сарадњу са Хагом. И то је заиста прави европски став – без калкулације, без компромиса, а зарад чистог образа и Европских Стандарда – сарадња је сарадња тек када се и последњи оптуженик нађе иза браве. Четрдесет четири од четрдесет шест, ‘ајте молим вас, или сви или нико, односно, ништа! Дакле, сарадња је потпуна или није сарадња. Какав је то сарадник који калкулише обавезама? Нема половичног сарадника, а то и тајне службе већ одавно знају и на нашим просторима. Утолико, ако имаш ичег Европског у себи, онда мораш бити чврст и поуздан сарадник! И не само то. Мораш бити спреман на разна изненађења и искушења. Тако не треба престрого судити холандском министру спољњем, Максу Ферхагену, који на питање да ли је Младић Р. услов за одмрзавање наше безалтернативне будућности, одговара са “Прво га ухапсите, па ћу вам рећи да ли је то услов!”. Није то цинизам и демонстрација моћи, како се неком недобронамерном може на први поглед учинити, већ оно Европско у њима проговара на најбољи начин. И то би требало да нам буде смер и путкоказ, “мапа европског пута”, да се послужимо Ђелићевим речима. Наиме, морамо се потрудити, што је управо и скривена порука европских Холанђана, да погледамо још дубље и пронађемо оно европско, у ствари, оно најевропскије у нама и да га изнесемо на светлост европског дана. Већ је опште место позната теза о Балкану као несвесном или Другом Европе. Е, ако је то тачно, онда ово Друго Европе мора бити европскије од саме Европе. Јер, стари смо ми зналци, нема успешног брака заснованог на разлици. Исто се истом радује! Зарад тог светог европског брака, потребно је бити већи папа од папе, већи европљанин од европљана и безусловно прихватити све услове. Не сме и не може бити условљавања око услова! Штавише, уколико је потребно, а несумњиво да јесте, треба сами себи да поставимо нове услове, сами себе да ограничимо, препречимо, заскочимо, јер свака граница, препрека јесте увежбавање и челичење на Европском Путу. Потребно је дати и оно што се не тражи, антиципирати европске жеље, сагледати шта им још недостаје, а да и не знају да им недостаје... Све у свему, ићи у сусрет Европским Очекивањима и поставити непремостиве тешкоће које ћемо само ми умети да решимо. Рецимо, могли бисмо, у најбољој Европској Вери, не само да изручимо преосталу двојицу бегунаца од Европске Правде, већ можемо да пошаљемо све Не-европљане директно у ЕУ. Све оне аналитичаре, критичаре, сумњичавце, спадала и затезала, све оне који не гласају за и којима ССП није на срцу, оличене у лику и делу В. Коштунице, можемо да потрпамо у један аутобус, па ако не у Хаг (тамо је један већ на преваспитавању и терапија даје евро-резултате, ако је судити по транскриптима са председничких колегијума – извор Тома Николић), онда бар послати на једномесечну туру по главним градовима ЕУ. Зашто би само студенти имали ту привилегију да их дочекује и на пут шаље Урсула (не Андрес, ако се неко понадао, већ Пласник), и да се са истог врате Евро Просветљени. Отишли, возили се Интерраил-ом, спавали по хостелима и парковима, видели својим очима и по повратку, не само да правоверно кличу “Морамо у Европу!”, већ се питају шта је до њих, шта они могу да ураде за наш Светли Европски Пут! Е то је дух, то је морално-политичка свест која се тражи! Дакле, све евроскептике, смутљивце, кочничаре, олигархе-монополисте, Неверне Томе, одмах изручити Европи на терапију! А ако је неко којим случајем луд и неће да путује без виза и са биометријским пасошем, као подваријанта, демократски, следи му учлањење у НВО сектор! Разлога за очај нема. Ми ћемо, свакако, у натезању са собом и Европом, односно са Европом у нама, бити на постољу победника. У то нема сумње. Ко сумња тај нема ништа европско у себи! А, осим тога, наши европски пријатељи, рођаци, браћа, таште, ујаци, снајке, кумови и понеки пашеног, чланови шире европске породице народа и народности, имају и предлог шта чинити док се историјско НЕ, услед убрзања времена и догађаја не истопи до децембра. Наиме, по предлогу Оли Рена, Србија, е да би још једном истакла и потврдила своју зацементирану евро-страду, може да приступи ЈЕДНОСТРАНОЈ примени трговинског споразума. Збиља генијално! Шта чини дуготрајно удисање европског ваздуха! Како се нисмо тога досетили! Па могли смо и да не потписујемо ништа, а да примењујемо одредбе уговора, чим је након петог октобра дошла на власт демократија. Штавише, читав шести октобар смо могли провести у једностраној примени споразума и не бисмо изгубили драгоцено време, а осим тога, не би се запатило оволико десничара, националиста, антиглобалиста, клеро и осталих фашиста, по који заостали комуниста... Сви би они већ одавно уживали у благодетима Европских Стандарда и надасве Вредности, уз снижене цене банана, кикирикија, грашка, неопходних памперс пелена на којима зли тајкуни праве своје империје. Фиат у том случају не би добио само Крагујевац, него и Мокру Гору, преко које би сигурно прешао и ауто-пут, коридор 357, па би сви кремански сељаци – уместо што псују, прете и шаљу за Турску заслужне грађане-директоре тамо некаквих паркова природе, поодавно возили А класу, а повремено и Б – продавали лимунаду путницима намерницима по ободима коридора и неометано уживали у светињи европски загарантованих приватних поседа, то јест наплаћивали прелаз преко њиве! Научили би и они онако неписмени, шта је Европски суд за људска права, па да видиш брале што би пуцале парнице кад неко пипне међу! Да ли би се онда неко дрзнуо да дира у суверенитет и територијални интегритет Кремне! Дакле, једнострана примена Споразума. Као сви добри евро-радикали, огромних реформских потенцијала, ту идеју здушно ћемо прихватити. И не само да ћемо је прихватити, него ћемо и радикално, у складу са идеологијом Европских Радикала, да је радикализујемо – у преводу, прогласићемо ЈЕДНОСТРАНО ПРИКЉУЧЕЊЕ Европској Унији и неизбежним НАТО структрурама, јер шта ће нам ЕУ ако нисмо безбедни. Руси долазе, Кинези су већ запосели бувљаке, мора човек бити на опрезу! Хвала Олију! Да не бисмо уплашили наше европске партнере, план ћемо остварити фазно. Као прво, увешћемо ЕВРО уместо Динкићевог прецењеног динара, са којим и овако једва преживљавамо. Наша озбиљна економска мисао већ је све последице размотрила: нема инфлације, олакшано пословање, спољни дуг се топи, девизне резерве бујају у свакој трафици... деца још у јаслама штеде на увозним неоцарињеним јефтиним пеленама за инвестиције у властито предшколско образовање реформисано по последњој болоњској моди... родитељи ослобођени мука око плаћања виза лече се од транзиционих болести у најеминентнијим европским бањама и разгледају европске знаменитости... И што је кључно, као највећи допринос, одрећићемо се наших провизија у свим будућим приватизацијама у којима учествују наша ЕУ браћа! Као друго, у знак добре воље, напаћеној НАТО војсци и савезницима притећићемо у помоћ у Авганистану. Па нећемо ваљда да дозволимо да их тамо неки талибани и Бин Ладен толико замајавају, уместо да походе нека угоднија места диљем земаљске кугле. Само да сачекамо да се заврши ремонт преосталих транспортних летелица (негде око 2028.) као и ратне авијације. Чим се то догоди, одмах ћемо ступити у акцију по авганистанским гудурама и са нашим специјалним јединицама поразбијати заостале талибанске банде. Како ће до тог времена и ловачка авијација бити у пуном саставу и борбеној готовости, дакле, свих пет авиона, читаву операцију ће са висине у МИГ-у 29 надгледати и водити министар војни Схоотановац Драгон, који је у сарадњи са америчким падобранцима из Охаја припремио посебну тактику хватања светског терористе № 1. Наиме, амерички Рандом Хоусе у кооперацији са истакнутим одељењем поново оживљене крагујевачке наменске индустрије, чувеним Беобоок-ом, развио је супер-тајно оружје звано Драгуљ Медине. О чему се ради? Извешћемо стратешко бомбардовање авганистанских вукојебина касетним пуњењем доштампаног тридесет шестог издања ове естетске бравуре, тако да ће један примерак свакако допасти Осаме Ладена. А кад овај прочита експлозивну књигу, засигурно ће изаћи из свог скровишта да упути оштар протест! И ту ми наступамо. Америка и Европа ће одахнути и мирно спавати! Све за Европски свет и светску Европу! И као треће, када европски пријатељи увиде наше наднаравне напоре, прогласићемо се педесет деветом државом ЕУ и у знак бесконачне привржености, дићићемо једнострано у ваздух све царинске пунктове и граничне прелазе на Сави и Дунаву, пошто ће Војводина ионако, до тог времена бити најпросперитетнија евро регија и заједно са Косовом чинити парадигму европских интеграција, односно мултинационалног и мултикултуралног друштва. Међутим, ако којим случајем, што је апсолутно незамисливо, јер не одговара темељним Европским Настојањима, Европа и тада не прихвати своје Друго Ја у лику Србије, имамо и до у танчине разрађен сценариј од стране елитних српских еуро тхинк-танк тимова, на челу са Вуком Јеремићем, школованих на елитним европским универзитетима. Грубо представљено, јер нећемо откривати сваку тактичку варијанту, прећиће се на идеолошко-материјалну, радикалну радикализацију протеста. Дакле, ако Европа одбије једнострано прикључење, приступићемо, у духу најсветлијих традиција централно-европских начина протествовања, самоспаљивању. На пример, већ споменути Ђелић, могао би, као припадник екстремних ЕУ-Цхетникс одреда (за ту прилику специјално оформљених од стране реформисаних служби безбедности), да се насред Брисела, у Армани оделу, полије кантом бензина (најбоље из НИС-ових рафинерија и то док су у нашем власништву, јер када пређу у руске грамзиве империјалне руке, неће бити ни за живу ватру) и запали, са све покличем “Европа или смрт!” на уснама, и то тако да, уколико је могуће, не остану ни дугмићи. Тако ће то бити, на симболичном плану, транспарентно неприхватање европског неприхватања. Штавише, овај храбри чин и ово велико ништа које преостане иза њега, сведочиће просвећеној европској елити, а и шире, о узалудности наших живота, односно, то ће бити сигуран знак да наши животи и јесу ништа уколико нису европски! Живот без Европских Вредности и Стандарда и није живот, и такав нам и не треба! Ако ова паневропска жртва не би довољно засијала на европском небу, што логички није замисливо у било којем могућем свету, ми имамо и разраду сценарија: ићићемо редом – Дачић, потом Николић (тим чином разувериће све који сумњају у њихову приврженост ЕУ) па....ко се драговољно пријави. За крај, као најефектнију сцену, оставићемо М. Динкића који ће са читавим Г17+ извести перформанс колективног самосагоревања, али ће им у томе помагати проверени чувар европских светиња и спиритус мовенс свих наших Европских Прегнућа, председник Тадић, који ће их поливати цревом из неизбежне НИС цистерне, а са стране ће стајати последњи еуро-Темплар, Чеда Јовановић и дувати из све снаге, пуним плућима (без увлачења), да се ватра добро разгори и осветли пут који нема алтернативе!
Е, ако и ово није довољно онда... прелазимо на клетве! |
Од истог аутора
Остали чланци у рубрици
- Постоји ли ултиматум који Вучић неће прихватити?
- Протести грађана и даље раде
- Рeзeрват Александра Вучића и Владe Србијe за Србe на Косову и Мeтохији
- Зашто Србија није у стању да извуче поуке из несрећа које јој се дешавају? Сви трагови одговорности воде ка врху колонијалне управе
- Резолуција о мерама које држава Србија мора да предузме поводом стања на КиМ
- Шта недостаје Вучићевој поруци да Србија неће бити слуга ни Америке ни Русије - Русија такав однос и не тражи
- Срам нас било, Србијо!
- Велепосланица Јелена Милић и Загреб воле се јавно или још један суноврат српске дипломатије
- Велиш - „Све је до Бога“, па заседнеш и не чиниш ништа!
- Срамотни мук Београда пред голготом српског народа на Косову и Метохији - ми никоме нећемо бити „славни преци“
Анкета
Република Српска: Стање и перспективе
