Бројке, слова и наслови

 „Наслов је пола текста“ – гласи стара истина коју зна и обично обилато користи сваки новински уредник. Но, та је формула важила још у време када је Гутенбергов (новински) бог ходао земљом, а јавна и писана реч била цењена и имала тежину. У међувремену је та пропорција промењена, разуме се, на штету текста и угледа јавне речи. Хоћу рећи, данас је наслов – уз припадајућу опрему – дословно све. А тзв. текст, то јест, „оно ситно, што нико не чита“ (част изузецима!) ту је само да послужи као неопходна попуна простора између наслова и слика. Српски медији и уредници међусобно се разликују само по томе што је код једних ипак пожељно да наслов буде у некој смисаоној вези са текстом, док код других, који данас преовлађују, то баш и не мора бити случај.   

Ове познате чињенице сетио сам се поново гледајући како су српски медији пренели резултате најновијег истраживања „Нове српске политичке мисли“, које смо Слободан Антонић и ја презентовали прошли понедељак у Медија центру. „СНС убедљиво прва“. „Вучић и даље далеко испред свих!“ С једином варијацијом да се ова два наслова негде јављају одвојено, а негде су креативно састављени.

И то је то. Џаба десетине табела и графикона, џаба скоро сат времена анализе резултата и методологије, џаба компарације. При томе, да не буде неспоразума, наслови нису погрешни, ни фалсификовани. (Дакле, добро смо прошли.) СНС заиста јесте убедљиво први, и Вучић је заиста и даље далеко испред свих. То смо објавили граду и свету, свесно се изложивши оптужби ревносних талибана како „подржавамо режим“. (То су они што се страшно нервирају „како то да му још не опада“, па чак и љуте на нас зато што смо поштено објавили како ствари стоје – иако се против таквог стања ствари боримо принципијелно и свим снагама – а да при томе они сами нису спремни да мрдну ни малим прстом и предузму најмањи лични ризик који може проистећи из критике ауторитарне власти.)

Било како било, истраживање су, у ужој или широј форми и под поменутим униформним насловом, пренели готово сви (додуше, и то је занимљиво, не и „Информер“, „Блиц“ и Данас, као ни Пинк и Б92). Па, шта се онда ја буним? Могло је и горе, зар не? Апсолутно је могло – а често је и бивало горе – у томе и јесте проблем.

Давање-мењање наслова јесте“ свето“ и „природно“ уредничко право, којим се и сам често користим. Али ме фасцинира манифестована уредничка унисоност и, такорећи, једноумна „конгенијалност“. Јер поента је што су се из презентованог материјала најмање једнако легитимно, а вероватно и легитимније (погледати пажљиво приложене упоредне табеле за јул и октобар!), поред наведених, могли извући и следећи наслови – „СНС у паду, СПС и Дачић у порасту“ „Вучић и СНС опали за преко три одсто“. „Опада подршка Вучићу и напредњацима“. „ПУПС се истопио на пензијама и врућини“. „Томислав Николић у зони статистичке грешке“.

Све то казују приложене бројке, а мање-више то је све и речено на поменутој конференцији. Погледајте те бројке још једном: у све три категорије Вучић и СНС убедљиво воде, али и у све три су забележили пад. Болан за медијске чуваре царевог „лика и дела“, али још недовољан и незадовољавајући за оне који једва чекају да ускликну „готов је“ – и храбро се прикључе опозиционом таласу чим он постане безбедан и победнички. (А у међувремену „јуначки“ ћуте или са-учествују покушавајући да се огребу за неку синекуру, изналазећи свако мало најразноврсније маштовите алибије за свој кукавичлук и ЊЕГОВО махнито конвертитство. („Ништа он, јадничак, не може, све су то они пре њега забрљали“. „Ма није уопште издајник, него се само прави“. „Нема цензуре него му то странци и жути пакују“. „Ипак је патриота јер, ето, неће да уводи санкције Русији“, итд.)

Дакле, јесте, тј. јесу убедљиво први. Али и јесте/јесу по први пут у паду. А при томе је важно напоменути да је истраживање рађено између 10 и 15 октобра, дакле, ПРЕ ребаланса буџета и ПРЕ ступања на снагу „болног али неопходног“ смањења плата и пензија.

Треба имати на уму да је Вучићев рејтинг експлодирао неколико месеци по доласку на власт, када је преузео контролу над службама безбедности, када је ухапсио Мишковића и када је лансирана афера „Банана“. Тада му је популарност енормно скочила на педесетак одсто (опредељених) гласача, и од тада мање-више стоји на том нивоу (али је, ради ефектности и утиска како му рејтиг расте непрекидно, у већини објављених истраживања то представљано као континуирано повећање од по проценат-два из месеца у месец). И од тада се, заправо, у смислу процената подршке Вучићу и СНС-у ништа значајно не дешава – осим што се тај рејтинг одржава непрекидним медијским спиновањем, стварањем атмосфере ванредног стања, разбијањем сваке опозиције и све жешћом информативном блокадом.    

И, упркос свему томе, сада је по први пут забележен мали, али евидентан пад. Зато ће, мислим, бити врло занимљиво видети резултате нашег децембарског истраживања, као и наслове вести којима ће оно бити представљено у српским медијима. Разуме се, ако наслова, односно вести о томе уопште буде. И ако, у међувремену, сви они који су незадовољни и критични према актуелном режиму не буду само седели и скрштених руку чекали да рејтинг и власт падну сами од себе.