Brojke, slova i naslovi

 „Naslov je pola teksta“ – glasi stara istina koju zna i obično obilato koristi svaki novinski urednik. No, ta je formula važila još u vreme kada je Gutenbergov (novinski) bog hodao zemljom, a javna i pisana reč bila cenjena i imala težinu. U međuvremenu je ta proporcija promenjena, razume se, na štetu teksta i ugleda javne reči. Hoću reći, danas je naslov – uz pripadajuću opremu – doslovno sve. A tzv. tekst, to jest, „ono sitno, što niko ne čita“ (čast izuzecima!) tu je samo da posluži kao neophodna popuna prostora između naslova i slika. Srpski mediji i urednici međusobno se razlikuju samo po tome što je kod jednih ipak poželjno da naslov bude u nekoj smisaonoj vezi sa tekstom, dok kod drugih, koji danas preovlađuju, to baš i ne mora biti slučaj.   

Ove poznate činjenice setio sam se ponovo gledajući kako su srpski mediji preneli rezultate najnovijeg istraživanja „Nove srpske političke misli“, koje smo Slobodan Antonić i ja prezentovali prošli ponedeljak u Medija centru. „SNS ubedljivo prva“. „Vučić i dalje daleko ispred svih!“ S jedinom varijacijom da se ova dva naslova negde javljaju odvojeno, a negde su kreativno sastavljeni.

I to je to. DŽaba desetine tabela i grafikona, džaba skoro sat vremena analize rezultata i metodologije, džaba komparacije. Pri tome, da ne bude nesporazuma, naslovi nisu pogrešni, ni falsifikovani. (Dakle, dobro smo prošli.) SNS zaista jeste ubedljivo prvi, i Vučić je zaista i dalje daleko ispred svih. To smo objavili gradu i svetu, svesno se izloživši optužbi revnosnih talibana kako „podržavamo režim“. (To su oni što se strašno nerviraju „kako to da mu još ne opada“, pa čak i ljute na nas zato što smo pošteno objavili kako stvari stoje – iako se protiv takvog stanja stvari borimo principijelno i svim snagama – a da pri tome oni sami nisu spremni da mrdnu ni malim prstom i preduzmu najmanji lični rizik koji može proisteći iz kritike autoritarne vlasti.)

Bilo kako bilo, istraživanje su, u užoj ili široj formi i pod pomenutim uniformnim naslovom, preneli gotovo svi (doduše, i to je zanimljivo, ne i „Informer“, „Blic“ i Danas, kao ni Pink i B92). Pa, šta se onda ja bunim? Moglo je i gore, zar ne? Apsolutno je moglo – a često je i bivalo gore – u tome i jeste problem.

Davanje-menjanje naslova jeste“ sveto“ i „prirodno“ uredničko pravo, kojim se i sam često koristim. Ali me fascinira manifestovana urednička unisonost i, takoreći, jednoumna „kongenijalnost“. Jer poenta je što su se iz prezentovanog materijala najmanje jednako legitimno, a verovatno i legitimnije (pogledati pažljivo priložene uporedne tabele za jul i oktobar!), pored navedenih, mogli izvući i sledeći naslovi – „SNS u padu, SPS i Dačić u porastu“ „Vučić i SNS opali za preko tri odsto“. „Opada podrška Vučiću i naprednjacima“. „PUPS se istopio na penzijama i vrućini“. „Tomislav Nikolić u zoni statističke greške“.

Sve to kazuju priložene brojke, a manje-više to je sve i rečeno na pomenutoj konferenciji. Pogledajte te brojke još jednom: u sve tri kategorije Vučić i SNS ubedljivo vode, ali i u sve tri su zabeležili pad. Bolan za medijske čuvare carevog „lika i dela“, ali još nedovoljan i nezadovoljavajući za one koji jedva čekaju da uskliknu „gotov je“ – i hrabro se priključe opozicionom talasu čim on postane bezbedan i pobednički. (A u međuvremenu „junački“ ćute ili sa-učestvuju pokušavajući da se ogrebu za neku sinekuru, iznalazeći svako malo najraznovrsnije maštovite alibije za svoj kukavičluk i NjEGOVO mahnito konvertitstvo. („Ništa on, jadničak, ne može, sve su to oni pre njega zabrljali“. „Ma nije uopšte izdajnik, nego se samo pravi“. „Nema cenzure nego mu to stranci i žuti pakuju“. „Ipak je patriota jer, eto, neće da uvodi sankcije Rusiji“, itd.)

Dakle, jeste, tj. jesu ubedljivo prvi. Ali i jeste/jesu po prvi put u padu. A pri tome je važno napomenuti da je istraživanje rađeno između 10 i 15 oktobra, dakle, PRE rebalansa budžeta i PRE stupanja na snagu „bolnog ali neophodnog“ smanjenja plata i penzija.

Treba imati na umu da je Vučićev rejting eksplodirao nekoliko meseci po dolasku na vlast, kada je preuzeo kontrolu nad službama bezbednosti, kada je uhapsio Miškovića i kada je lansirana afera „Banana“. Tada mu je popularnost enormno skočila na pedesetak odsto (opredeljenih) glasača, i od tada manje-više stoji na tom nivou (ali je, radi efektnosti i utiska kako mu rejtig raste neprekidno, u većini objavljenih istraživanja to predstavljano kao kontinuirano povećanje od po procenat-dva iz meseca u mesec). I od tada se, zapravo, u smislu procenata podrške Vučiću i SNS-u ništa značajno ne dešava – osim što se taj rejting održava neprekidnim medijskim spinovanjem, stvaranjem atmosfere vanrednog stanja, razbijanjem svake opozicije i sve žešćom informativnom blokadom.    

I, uprkos svemu tome, sada je po prvi put zabeležen mali, ali evidentan pad. Zato će, mislim, biti vrlo zanimljivo videti rezultate našeg decembarskog istraživanja, kao i naslove vesti kojima će ono biti predstavljeno u srpskim medijima. Razume se, ako naslova, odnosno vesti o tome uopšte bude. I ako, u međuvremenu, svi oni koji su nezadovoljni i kritični prema aktuelnom režimu ne budu samo sedeli i skrštenih ruku čekali da rejting i vlast padnu sami od sebe.