Društvo je u krizi, scena je polarizovana, mržnja je velika

Kako je izgledalo gostovanje narodnog poslanika i urednika NSPM u emisiji „Upitnik“ na Radio televiziji Srbije.

(...)

Olivera Jovićević: Gospodine Vukadinoviću, vi ste se odazvali pozivu na dijalog. Da li ste nakon ovih razgovora bliži izlasku na izbore, ili bojkotu?

Đorđe Vukadinović: Ja sam od onih koji su smatrali da je trebalo ozbiljno razmotriti situaciju pre nego što je pala reč „bojkot“. Bilo je osam meseci pre izbora (sada je šest, ali bilo je osam meseci) kada su neki politički akteri rekli „bojkot, ili ništa“. I ja mislim da je to pogrešna odluka. Radio sam i zalažem se da se ta odluka na neki način preispita. Ali, takođe, lažemo se ako verujemo i mislimo da je, inae, „sve sjajno“, i da sad samo to što se neki zalažu za bojkot izbora, ili prave neku, po meni, neumesnu demonstraciju prilikom promocije (Vesićeve) knjige, da je to jedini problem u ovom društvu.

Dakle, kao što sam rekao u ovoj polurečenici koja se našla u Vašem početnom prilogu –  situacija je teška. Ne bi sa nama sedeo i predsedavao sastankom u Narodnoj skupštini  stranac, gospodin Flekeštajn, da je stvar normalna. Trebalo bi da možemo sami da međusobno razgovaramo.

Javni servis i Narodna skupština su mesta gde, pre svega, tog dijaloga mora biti

Moram da kažem – početak ove emisije me je naveo da pomislim da je napustim, mada ne volim tu vrstu skandala. Znam da nije lako, ali mislim da ste Vi  (obraća se voditeljki) prosto bili dužni da upozorite gospodina Orlića. Ma koliko imao pravo na svoj stav, morali ste ga upozoriti, jer ako svi pričamo u isti glas (ok, može neko, ponekad da ubaci neku polurečenicu), onda nema dijaloga. Nema ga u skupštini – nema ga ni u studiju. A javni servis i Narodna skupština su mesta gde, pre svega, tog dijaloga mora biti. Svedoci smo, ja neposredno tri godine, a neki i duže, da ga nema, i da ga nije bilo dovoljno u Narodnoj skupštini i zato je sada trebalo gospodin Flekštajn dođe i da nam predsedava.

Olivera Jovićević: Je li to neka vrsta „garancije“ da će dijalog biti objektivan, iskren?

Izgleda, mi volimo da nam neko „predsedava“

Đorđe Vukadinović: Nije velika. Moram da vam kažem jedan simpatičan detalj (neću iznositi sadržinski). Ja sam rekao da su se učesnici „malo pravili Finci“, tj. bili su naglašeno fini pred gospodinom Flekeštajnom. On je u jednom trenutku nakratko izašao (verovatno u toalet, ima povređenu nogu),  i nije ga bilo desetak minuta, a tamo se situacija ponovo pretvorila u nešto slično kao što je situacija sada u studiju.  On se vratio – ponovo sve fino! Tako da, izgleda, mi volimo da nam neko „predsedava“. Vi ste sad ovde u emisiji „gospodin Flekenštajn“, mislim da ste trebali da upozorite gospodina Orlića, bez obzira na argumente koje ima, ili nema – prosto, ne možemo svi govoriti u isto vreme i... (prekida Jovićević)

Olivera Jovićević: Upozoreni su

Đorđe Vukadinović: ... u isti mah. Dakle, ja verujem... (ubacuje se Orlić i prekida )

(...)

Vlast nije svesna koliko je društvo u krizi, ljudi ne umeju da cene dijalog

Đorđe Vukadinović: Treba nam dijalog. Treba nam kao hleba i vode. Ljudi ne umeju da cene dijalog, kao što ne umeju da cene demokratiju – dok je ne izgube. Kao što ne umeju da cene slobodu – dok je ne izgube.

Mislim da oni nisu svesni koliko je društvo u krizi. I koliko je podela velika. I, da kažem još nešto – koliko je mržnja velika

Dakle, ja bih voleo da možemo i bez gospodina Flekeštajna. Može i sa njim, ali neće nama neki stranac, makar i dobronameran (a on je delovao dobronamerno, gospodin Kukan je iz zdravstvenih razloga izostao) doći i doneti gotova rešenja. Moramo mi da se pogledamo u oči. Dakle, ono što hoću da kažem i što mislim da vlast previđa – mislim da oni nisu svesni koliko je društvo u krizi. I koliko je podela velika. I, da kažem još nešto – koliko je mržnja velika. I ovo što se sinoć dogodilo na promociji (Vesićeve knjige), a što ja ni na koji način ne odobravam, niti relativizujem, jeste simptom toga.

Jedno su demonstracije, jedno su transparenti, pa i zvižduci, a sasvim drugo je nešto što je moglo da se vidi juče na snimcima po društvenim mrežama. Uostalom, kao i ono što se dogodilo u RTS-u proletos. To ko voli, nek izvoli. To nije moja priča. To nije dobro ni za Srbiju, a na kraju krajeva, ni za nas, opoziciju. To je uvod u neku vrstu građanskog sukoba. Ili ovo što sad kažete, ili što kažemo da se „ne može čuti glas – svi u isti mah govore“.  Pa u skupštini smo mi mesecima, tri godine bili na taj način represirani. Kada kažeš nešto, čak i blago, kada kažeš nešto umereno protiv vlasti – skoči njih dvadeset, nebitno o čemu je tema i poklope te najbesmislenijim napadima.

Dakle, mislim da se vlast malo prosto pravi, kako bih rekao, kao da je sve u redu, samo nam je, eto, pao sa neba taj gospodin Flekeštajn. Nije u redu – završavam time –  društvo je u krizi, scena je polarizovana, mržnja je velika i ako... (prekida Vladimir Orlić)

(...)   

Olivera Jovićević: Hoćemo li mi u ovoj najvidljivijoj oblasti imati neki pomak? Svaka opozicija kada dođe u poziciju da bude opozicija, jer nije više vlast se žali na funkcionersku kampanju? I to je najvidljivije što možemo videti na televizijama i u medijima.

Đorđe Vukadinović: Vi ste u velikoj meri u pravu. Ovaj primer koji ste ponovili, ali je malo ko na to obratio pažnju, kako državni funkcioneri u vreme predizborne kampanje odjednom više stotina puta uvećaju svoje državne i političke aktivnosti, govori o tome kako problem funkcionerske kampanje postoji. Naravno da neće staviti „ključ u vrata“, naravno da moraju da obavljaju neke dužnosti, ali da baš osam stotina puta, ili, ne znam, pet stotina puta budu aktivniji u vreme predizborne  kampanje, nego u vreme van kampanje – potpuno je jasno da je to u funkciji kampanje, a ne redovnih državnih aktivnosti. 

Olivera Jovićević: Da li mislite da će se to promeniti?

Vladimir Orlić: Postoje izveštaji nevladinih organizacija, oni su rekli ko je to uradio (uglas sa voditeljkom)

Đorđe Vukadinović: Jesu... dozvolite... dozvolite... razni... (ubacuje se Orlić)

Vladimir Orlić: Znate li šta su rekli za Tadića, a šta su rekli za Đilasa?

Đorđe Vukadinović: Gospodine Orliću, ja mislim da činite lošu uslugu svojoj stranci... (ubacuje se Orlić)

Vladimir Orlić: Da budemo precizni i tačni ko je to... (ubacuje se voditeljka) Olivera Jovićević: Doći ćete na red gospodine Orliću... (ubacuje se Orlić)

Vladimir Orlić: Jel’ hoće? Nećete me cenzurisati...

Đorđe Vukadinović: Dakle,... (ubacuje se Orlić) Vladimir Orlić: Dobro...

U suštini, sve se vrti oko medija – Vučić je kao opozicionar uživo gostovao u tv Dnevniku

Đorđe Vukadinović: I ovaj ovde razgovor pokazuje koliko je teško voditi dijalog u Srbiji, čak i tamo gde je mesto za dijalog. Ja se ne žalim, samo skrećem pažnju na to. Prosto upozoravam. Ja sam i kolege iz vladajuće većine u Skupštini Srbije upozoravao da način na koji tri godine tretiraju opoziciju nije dobar i da će se se završiti ovako kako se završilo (što ja ne pozdravljam, ali je to na neki način logična posledica prethodnog).

Privatni emiteri dramatično, flagrantno, sramno se ponašaju i tretiraju opoziciju kao neprijatelje, i glasnogovornici su vladajuće stranke

Dakle, javni servis. Odgovornost javnog servisa je ogromna, međutim ne mislim da treba da amnestiramo privatne medije, jer sve se u suštini vrti oko medija. Ne mogu da amnestiram privatne emitere koji koriste nacionalno dobro, nacionalnu frekvenciju. Možeš da kažeš „on je privatnik, može da pušta šta hoće“. To je kao da kažete, ne znam, da može pekar da stavlja u hleb šta hoće, zato što je on privatnik. Pa, ne. Postoje neka pravila. Tako postoje i pravila u medijskoj sferi.

Ali, podsetio bih vas da je u ovom studiju, ovoj zgradi 28. januara 2011. godine, tada drugi čovek Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, u ovom studiju sam pola sata u emisiji „Oko“ najavljivao veliki miting tadašnje opozicije, odnosno SNS

Dakle, privatni emiteri dramatično, flagrantno, sramno se ponašaju i tretiraju opoziciju kao neprijatelje, i glasnogovornici su vladajuće stranke. Bilo je toga i ranije, bilo je svega i svačega, ali ja bih vam naveo jedan konkretan primer i ilustraciju da nije „sve isto“.

Poslednji sam koji će braniti i hvaliti neke stare ili prethodne vlasti. Ali, podsetio bih vas da je u ovom studiju, ovoj zgradi 28. januara 2011. godine, tada drugi čovek Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, u ovom studiju sam pola sata u emisiji „Oko“ najavljivao veliki miting tadašnje opozicije, odnosno SNS, za peti februar.

Miting SNS, Beograd 5. februar 2011. 

Petog februara se uključio uživo u drugi Dnevnik RTS, da priča o „veličanstvenom skupu“, kako se „skupilo sto hiljada ljudi“... itd. (Naravno da nije bilo toliko.) Dakle, u drugom Dnevniku, sam, uživo u „Oku“ – takav tretman opozicija sada ni izdaleka nema. Ni ja sada ne bih bio ovde, verovatno ni gospođa Tepić, da se nešto nije dogodilo početkom ove godine, odnosno da nisu izbili veliki protesti. Kao što me pet godina pre toga nije bilo (...)

Olivera Jovićević: Mislite da su uslovi bili bolji 2011? 

Đorđe Vukadinović: Da. Bili su bolji. Evo sad sam naveo.

Dakle, jedan od dva lidera tada glavne opozicione stranke, sam, uživo, pola sata izlaže svoje stavove na javnom servisu. I pri tome, posle uživo gostuje u TV Dnevniku javljajući se sa tog mitinga. To sada deluje kao... (prekida Orlić)

(...)

Olivera Jovićević: Kako vidite predloge da se izbori odlože za nekoliko meseci, da je potrebno devet meseci da bi se implementirao sveobuhvatni predlog vlasti i opozicije?

Đorđe Vukadinović: To treba da pitate predstavnike vlasti.

Olivera Jovićević: Šta vi mislite, da li se odlaganjem nešto dobija, da li opozicija nešto dobija, vi konkretno? 

Đorđe Vukadinović: Ja mislim da opozicija ne dobija. Mi moramo hitno, odmah, danas, od večeras, od sutra da normalizujemo političke i medijske uslove, ako želimo da koliko-toliko imamo normalnu državu. Inače će se ovo sad što nekome deluje smešno, nekome zabavno, ovakva atmosfera iz studija (a zna da bude i gore) preneti na ulice, kao što već vidimo da se prenosi na čitavo društvo i nikome neće biti dobro. To je moj stav.

Dakle, ako bi to doprinelo nekom smirenju tenzija – nemam ništa ni protiv odlaganja. Ali, ja sam pre svega za poštovanje Ustava i zakona. Poštovanje Ustava i zakona znači i mnoge druge stvari, a ne samo to da nećemo pomerati izbore. Poštovanje Ustava i Zakona o npr. elektronskim medijima. Ja sam član Odbora za kulturu i znam kako je tu isto bilo svega i svačega. I znam kako REM loše radi svoj posao, i znam na šta liče programi ostalih privatnih emitera. Znam kako se javni servis RTS povija pod pritiscima. (...)

Ovo sve što smo ovde gledali, jeste primer kako ne treba da izgleda jedna debatna emisija

Dakle, ovo sve što smo ovde gledali, jeste primer kako ne treba da izgleda jedna debatna emisija. I to ne što to ja mislim, nego što to sigurno misle i oni koji nas gledaju. Ja sam mislio da će gospodin Orlić shvatiti da to što radi ne samo da nije kolegijalno, ne samo što nije džentlmentski, nego čak i ne koristi njegovoj stranci... (ubacuje se i uporedo govori Orlić)

Vladimir Orlić: Što? Što Vas pitam kad su izbori?

Đorđe Vukadinović: Ne, ne, ne.. Nego ovo sad što ste radili... (uporedo govori Orlić)  Vladimir Orlić: Pitao sam vas lepo, a vi kažete „nećete ništa da objašnjavate“

Đorđe Vukadinović: Ovo sad što ste prekidali... (uporedo govori Orlić)

Vladimir Orlić: Evo ovako, Vi sad kažite kada su izbori po Ustavu

Đorđe Vukadinović: Ne prekidali, nego vodili paralelni monolog sa gospođom Tepić – to je prosto ružno (uporedo govori Orlić) 

Vladimir Orlić: Dobro, jel’ možete Vi da kažete. Vi kažite kada su izbori u ovoj zemlji

Đorđe Vukadinović: Nemojte Vi sada da vodite emisiju, kao što vodite sve, kao i onaj dijalog... (uporedo govori Orlić)

Vladimir Orlić: Što nećete da kažete?

Đorđe Vukadinović: Ako vi niste svesni gospodine Orliću, da stanje nije dobro i da je vlast dovela do ovg ćorsokaka i do ovog brvna. Ja mislim da je u međuvremenu i jedan deo opozicije shvatio da im to odgovara. Vi ste proizveli, Vi sebi birate opoziciju. Stalno ta mantra „Đilas, Šolak...“ ili, ne znam, sad, „Obradović i Jeremić...“. Vi zapravo targetirate onoga koji vam odgovara kao opozicija iz bilo kog razloga. Mi pričamo... (uporedo govori Orlić)

Vladimir Orlić: Ali, gospodine Vukadinoviću vi niste nosili vešala.

Đorđe Vukadinović: Ne, ne, nema veze. Ali sam prozivao vašeg predsednika povodom Kosova... (uporedo govori Orlić)

Vladimir Orlić: Ne bih da vas optužim, jer vi to niste radili (uporedo govori Tepić) Marinka Tepić: Protestujem, ako smem da kažem. Palite novinarima kuće po nalogu vašeg predsednika stranke... (uporedo govori Orlić)

Vladimir Orlić: Nistenosili testere...

Đorđe Vukadinović: Samo sekund... (uporedo govori Orlić)

Vladimir Orlić: Oni su nosili motorne testere...

Đorđe Vukadinović: Čekajte, gospođa Tepić može sve pogrešno da kaže. Ja mogu sve pogrešno da kažem. Dakle, to je smisao dijaloga – sačekaj svoju repliku, svoja sva minuta (uporedo govori Tepić)

Marinka Tepić: Palite novinarima kuće pobogu, po nalogu vašeg predsednika (uporedo govori Orlić)

Vladimir Orlić: Koliko je ljudi objavilo da je povređeno i da je napadnuto...

Postoje neke teme kojima javni servis naprosto mora da se bavi– na primer, ako u javnosti izbije afera da je otac ministra unutrašnjih poslova učestvovao u trgovini oružjem

Đorđe Vukadinović: Ja sam naveo da je Vučić u ovom programu, ove televizije, kao lider opozicije imao priliku da kaže šta misli.

Drugo. Jako je neobično, mi sedimo već sat vremena ovde i ja ne uspevam da kažem nešto što je elemntarno. Postoje neke teme kojima javni servis naprosto mora da se bavi. Ne samo da nas pozove ovde i da nas puste da se kao nešto svađamo, ili gložimo, nego isto tako da radi i istraživačke stvari. Na primer, ako u javnosti izbije afera da je otac ministra unutrašnjih poslova, učestvovao u trgovini oružjem, kupovao oružje za jednu privatnu firmu i izvozio oružje u Saudijsku Arabiju... (uskače Orlić)

Vladimir Orlić: To što kao ne znate da su slagali?

Đorđe Vukadinović: Zaista ne znam. Gospodine Orliću, sačekajte da kažem... (uskače Orlić)

Vladimir Orlić: Kako ne znate, demantovale institucije, istog dana

Đorđe Vukadinović: Očekujem da javni servis napravi... (uskače Orlić)

Vladimir Orlić: Istog dana demantovalo Ministarstvo odbrane

Đorđe Vukadinović: Pa, bogamu, zašto ovaj čovek leži u zatvoru... (uskače Orlić)

Vladimir Orlić: Koji čovek?

Đorđe Vukadinović: Ovaj koji je do juče bio... (uskače Orlić)

Vladimir Orlić: Ko leži u zatvoru? Imali ste saopštenje Ministarstva odbrane i saopštenje Krušika

Đorđe Vukadinović: Samo sekund... Dakle, hoću da vidim prilog o tome na javnom servisu, da čujem šta kažu oni – pa neka demantuju. Prvo, nije pristojno, nije umesno da se otac visokog državnog funkcionera bavi izvozom oružja i da otprilike firma i Ministarstvo njegovog sina... (uskaču i uglas govore Orlić i Jovićević, Tepić zvoni)

Vladimir Orlić: Gospodine Vukadinoviću... (nerazumljivo) došli ste tu da pričate priče... (uglas govori i Jovićević, Tepić zvoni)

Olivera Jovićević: Molim Vas ostavimo to istražnim organima (uglas govore Orlić i Tepić koja i dalje zvoni)

Marinka Tepić: Molim Vas, pa vodite emisiju, pobogu...

Olivera Jovićević: A šta Vi mislite da je ovo cirkus? Molim Vas ne pravite cirkus

(...)

( Nakon ovoga, Vukadinović više nije dobio reč do kraja emisije)

(NSPM)

Videti još: Blic: Bljuvotine, uvrede i zvonce u emisiji „Upitnik“; Vukadinović: Pokušavam da budem „glas razuma“ u srpskom teatru apsurda