понедељак, 18. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Друштво је у кризи, сцена је поларизована, мржња је велика
Политички живот

Друштво је у кризи, сцена је поларизована, мржња је велика

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Вукадиновић   
петак, 18. октобар 2019.

Како је изгледало гостовање народног посланика и уредника НСПМ у емисији „Упитник“ на Радио телевизији Србије.

(...)

Оливера Јовићевић: Господине Вукадиновићу, ви сте се одазвали позиву на дијалог. Да ли сте након ових разговора ближи изласку на изборе, или бојкоту?

Ђорђе Вукадиновић: Ја сам од оних који су сматрали да је требало озбиљно размотрити ситуацију пре него што је пала реч „бојкот“. Било је осам месеци пре избора (сада је шест, али било је осам месеци) када су неки политички актери рекли „бојкот, или ништа“. И ја мислим да је то погрешна одлука. Радио сам и залажем се да се та одлука на неки начин преиспита. Али, такође, лажемо се ако верујемо и мислимо да је, инае, „све сјајно“, и да сад само то што се неки залажу за бојкот избора, или праве неку, по мени, неумесну демонстрацију приликом промоције (Весићеве) књиге, да је то једини проблем у овом друштву.

Дакле, као што сам рекао у овој полуреченици која се нашла у Вашем почетном прилогу –  ситуација је тешка. Не би са нама седео и председавао састанком у Народној скупштини  странац, господин Флекештајн, да је ствар нормална. Требало би да можемо сами да међусобно разговарамо.

Jавни сервис и Народна скупштина су места где, пре свега, тог дијалога мора бити

Морам да кажем – почетак ове емисије ме је навео да помислим да је напустим, мада не волим ту врсту скандала. Знам да није лако, али мислим да сте Ви  (обраћа се водитељки) просто били дужни да упозорите господина Орлића. Ма колико имао право на свој став, морали сте га упозорити, јер ако сви причамо у исти глас (ок, може неко, понекад да убаци неку полуреченицу), онда нема дијалога. Нема га у скупштини – нема га ни у студију. А јавни сервис и Народна скупштина су места где, пре свега, тог дијалога мора бити. Сведоци смо, ја непосредно три године, а неки и дуже, да га нема, и да га није било довољно у Народној скупштини и зато је сада требало господин Флекштајн дође и да нам председава.

Оливера Јовићевић: Је ли то нека врста „гаранције“ да ће дијалог бити објективан, искрен?

Изгледа, ми волимо да нам неко „председава“

Ђорђе Вукадиновић: Није велика. Морам да вам кажем један симпатичан детаљ (нећу износити садржински). Ја сам рекао да су се учесници „мало правили Финци“, тј. били су наглашено фини пред господином Флекештајном. Он је у једном тренутку накратко изашао (вероватно у тоалет, има повређену ногу),  и није га било десетак минута, а тамо се ситуација поново претворила у нешто слично као што је ситуација сада у студију.  Он се вратио – поново све фино! Тако да, изгледа, ми волимо да нам неко „председава“. Ви сте сад овде у емисији „господин Флекенштајн“, мислим да сте требали да упозорите господина Орлића, без обзира на аргументе које има, или нема – просто, не можемо сви говорити у исто време и... (прекида Јовићевић)

Оливера Јовићевић: Упозорени су

Ђорђе Вукадиновић: ... у исти мах. Дакле, ја верујем... (убацује се Орлић и прекида )

(...)

Власт није свесна колико је друштво у кризи, људи не умеју да цене дијалог

Ђорђе Вукадиновић: Треба нам дијалог. Треба нам као хлеба и воде. Људи не умеју да цене дијалог, као што не умеју да цене демократију – док је не изгубе. Као што не умеју да цене слободу – док је не изгубе.

Мислим да они нису свесни колико је друштво у кризи. И колико је подела велика. И, да кажем још нешто – колико је мржња велика

Дакле, ја бих волео да можемо и без господина Флекештајна. Може и са њим, али неће нама неки странац, макар и добронамеран (а он је деловао добронамерно, господин Кукан је из здравствених разлога изостао) доћи и донети готова решења. Морамо ми да се погледамо у очи. Дакле, оно што хоћу да кажем и што мислим да власт превиђа – мислим да они нису свесни колико је друштво у кризи. И колико је подела велика. И, да кажем још нешто – колико је мржња велика. И ово што се синоћ догодило на промоцији (Весићеве књиге), а што ја ни на који начин не одобравам, нити релативизујем, јесте симптом тога.

Једно су демонстрације, једно су транспаренти, па и звиждуци, а сасвим друго је нешто што је могло да се види јуче на снимцима по друштвеним мрежама. Уосталом, као и оно што се догодило у РТС-у пролетос. То ко воли, нек изволи. То није моја прича. То није добро ни за Србију, а на крају крајева, ни за нас, опозицију. То је увод у неку врсту грађанског сукоба. Или ово што сад кажете, или што кажемо да се „не може чути глас – сви у исти мах говоре“.  Па у скупштини смо ми месецима, три године били на тај начин репресирани. Када кажеш нешто, чак и благо, када кажеш нешто умерено против власти – скочи њих двадесет, небитно о чему је тема и поклопе те најбесмисленијим нападима.

Дакле, мислим да се власт мало просто прави, како бих рекао, као да је све у реду, само нам је, ето, пао са неба тај господин Флекештајн. Није у реду – завршавам тиме –  друштво је у кризи, сцена је поларизована, мржња је велика и ако... (прекида Владимир Орлић)

(...)   

Оливера Јовићевић: Хоћемо ли ми у овој највидљивијој области имати неки помак? Свака опозиција када дође у позицију да буде опозиција, јер није више власт се жали на функционерску кампању? И то је највидљивије што можемо видети на телевизијама и у медијима.

Ђорђе Вукадиновић: Ви сте у великој мери у праву. Овај пример који сте поновили, али је мало ко на то обратио пажњу, како државни функционери у време предизборне кампање одједном више стотина пута увећају своје државне и политичке активности, говори о томе како проблем функционерске кампање постоји. Наравно да неће ставити „кључ у врата“, наравно да морају да обављају неке дужности, али да баш осам стотина пута, или, не знам, пет стотина пута буду активнији у време предизборне  кампање, него у време ван кампање – потпуно је јасно да је то у функцији кампање, а не редовних државних активности. 

Оливера Јовићевић: Да ли мислите да ће се то променити?

Владимир Орлић: Постоје извештаји невладиних организација, они су рекли ко је то урадио (углас са водитељком)

Ђорђе Вукадиновић: Јесу... дозволите... дозволите... разни... (убацује се Орлић)

Владимир Орлић: Знате ли шта су рекли за Тадића, а шта су рекли за Ђиласа?

Ђорђе Вукадиновић: Господине Орлићу, ја мислим да чините лошу услугу својој странци... (убацује се Орлић)

Владимир Орлић: Да будемо прецизни и тачни ко је то... (убацује се водитељка) Оливера Јовићевић: Доћи ћете на ред господине Орлићу... (убацује се Орлић)

Владимир Орлић: Јел’ хоће? Нећете ме цензурисати...

Ђорђе Вукадиновић: Дакле,... (убацује се Орлић) Владимир Орлић: Добро...

У суштини, све се врти око медија – Вучић је као опозиционар уживо гостовао у тв Дневнику

Ђорђе Вукадиновић: И овај овде разговор показује колико је тешко водити дијалог у Србији, чак и тамо где је место за дијалог. Ја се не жалим, само скрећем пажњу на то. Просто упозоравам. Ја сам и колеге из владајуће већине у Скупштини Србије упозоравао да начин на који три године третирају опозицију није добар и да ће се се завршити овако како се завршило (што ја не поздрављам, али је то на неки начин логична последица претходног).

Приватни емитери драматично, флагрантно, срамно се понашају и третирају опозицију као непријатеље, и гласноговорници су владајуће странке

Дакле, јавни сервис. Одговорност јавног сервиса је огромна, међутим не мислим да треба да амнестирамо приватне медије, јер све се у суштини врти око медија. Не могу да амнестирам приватне емитере који користе национално добро, националну фреквенцију. Можеш да кажеш „он је приватник, може да пушта шта хоће“. То је као да кажете, не знам, да може пекар да ставља у хлеб шта хоће, зато што је он приватник. Па, не. Постоје нека правила. Тако постоје и правила у медијској сфери.

Али, подсетио бих вас да је у овом студију, овој згради 28. јануара 2011. године, тада други човек Српске напредне странке Александар Вучић, у овом студију сам пола сата у емисији „Око“ најављивао велики митинг тадашње опозиције, односно СНС

Дакле, приватни емитери драматично, флагрантно, срамно се понашају и третирају опозицију као непријатеље, и гласноговорници су владајуће странке. Било је тога и раније, било је свега и свачега, али ја бих вам навео један конкретан пример и илустрацију да није „све исто“.

Последњи сам који ће бранити и хвалити неке старе или претходне власти. Али, подсетио бих вас да је у овом студију, овој згради 28. јануара 2011. године, тада други човек Српске напредне странке Александар Вучић, у овом студију сам пола сата у емисији „Око“ најављивао велики митинг тадашње опозиције, односно СНС, за пети фебруар.

Митинг СНС, Београд 5. фебруар 2011. 

Петог фебруара се укључио уживо у други Дневник РТС, да прича о „величанственом скупу“, како се „скупило сто хиљада људи“... итд. (Наравно да није било толико.) Дакле, у другом Дневнику, сам, уживо у „Оку“ – такав третман опозиција сада ни издалека нема. Ни ја сада не бих био овде, вероватно ни госпођа Тепић, да се нешто није догодило почетком ове године, односно да нису избили велики протести. Као што ме пет година пре тога није било (...)

Оливера Јовићевић: Мислите да су услови били бољи 2011? 

Ђорђе Вукадиновић: Да. Били су бољи. Ево сад сам навео.

Дакле, један од два лидера тада главне опозиционе странке, сам, уживо, пола сата излаже своје ставове на јавном сервису. И при томе, после уживо гостује у ТВ Дневнику јављајући се са тог митинга. То сада делује као... (прекида Орлић)

(...)

Оливера Јовићевић: Како видите предлоге да се избори одложе за неколико месеци, да је потребно девет месеци да би се имплементирао свеобухватни предлог власти и опозиције?

Ђорђе Вукадиновић: То треба да питате представнике власти.

Оливера Јовићевић: Шта ви мислите, да ли се одлагањем нешто добија, да ли опозиција нешто добија, ви конкретно? 

Ђорђе Вукадиновић: Ја мислим да опозиција не добија. Ми морамо хитно, одмах, данас, од вечерас, од сутра да нормализујемо политичке и медијске услове, ако желимо да колико-толико имамо нормалну државу. Иначе ће се ово сад што некоме делује смешно, некоме забавно, оваква атмосфера из студија (а зна да буде и горе) пренети на улице, као што већ видимо да се преноси на читаво друштво и никоме неће бити добро. То је мој став.

Дакле, ако би то допринело неком смирењу тензија – немам ништа ни против одлагања. Али, ја сам пре свега за поштовање Устава и закона. Поштовање Устава и закона значи и многе друге ствари, а не само то да нећемо померати изборе. Поштовање Устава и Закона о нпр. електронским медијима. Ја сам члан Одбора за културу и знам како је ту исто било свега и свачега. И знам како РЕМ лоше ради свој посао, и знам на шта личе програми осталих приватних емитера. Знам како се јавни сервис РТС повија под притисцима. (...)

Ово све што смо овде гледали, јесте пример како не треба да изгледа једна дебатна емисија

Дакле, ово све што смо овде гледали, јесте пример како не треба да изгледа једна дебатна емисија. И то не што то ја мислим, него што то сигурно мисле и они који нас гледају. Ја сам мислио да ће господин Орлић схватити да то што ради не само да није колегијално, не само што није џентлментски, него чак и не користи његовој странци... (убацује се и упоредо говори Орлић)

Владимир Орлић: Што? Што Вас питам кад су избори?

Ђорђе Вукадиновић: Не, не, не.. Него ово сад што сте радили... (упоредо говори Орлић)  Владимир Орлић: Питао сам вас лепо, а ви кажете „нећете ништа да објашњавате“

Ђорђе Вукадиновић: Ово сад што сте прекидали... (упоредо говори Орлић)

Владимир Орлић: Ево овако, Ви сад кажите када су избори по Уставу

Ђорђе Вукадиновић: Не прекидали, него водили паралелни монолог са госпођом Тепић – то је просто ружно (упоредо говори Орлић) 

Владимир Орлић: Добро, јел’ можете Ви да кажете. Ви кажите када су избори у овој земљи

Ђорђе Вукадиновић: Немојте Ви сада да водите емисију, као што водите све, као и онај дијалог... (упоредо говори Орлић)

Владимир Орлић: Што нећете да кажете?

Ђорђе Вукадиновић: Ако ви нисте свесни господине Орлићу, да стање није добро и да је власт довела до овг ћорсокака и до овог брвна. Ја мислим да је у међувремену и један део опозиције схватио да им то одговара. Ви сте произвели, Ви себи бирате опозицију. Стално та мантра „Ђилас, Шолак...“ или, не знам, сад, „Обрадовић и Јеремић...“. Ви заправо таргетирате онога који вам одговара као опозиција из било ког разлога. Ми причамо... (упоредо говори Орлић)

Владимир Орлић: Али, господине Вукадиновићу ви нисте носили вешала.

Ђорђе Вукадиновић: Не, не, нема везе. Али сам прозивао вашег председника поводом Косова... (упоредо говори Орлић)

Владимир Орлић: Не бих да вас оптужим, јер ви то нисте радили (упоредо говори Тепић) Маринка Тепић: Протестујем, ако смем да кажем. Палите новинарима куће по налогу вашег председника странке... (упоредо говори Орлић)

Владимир Орлић: Нистеносили тестере...

Ђорђе Вукадиновић: Само секунд... (упоредо говори Орлић)

Владимир Орлић: Они су носили моторне тестере...

Ђорђе Вукадиновић: Чекајте, госпођа Тепић може све погрешно да каже. Ја могу све погрешно да кажем. Дакле, то је смисао дијалога – сачекај своју реплику, своја сва минута (упоредо говори Тепић)

Маринка Тепић: Палите новинарима куће побогу, по налогу вашег председника (упоредо говори Орлић)

Владимир Орлић: Колико је људи објавило да је повређено и да је нападнуто...

Постоје неке теме којима јавни сервис напросто мора да се бавина пример, ако у јавности избије афера да је отац министра унутрашњих послова учествовао у трговини оружјем

Ђорђе Вукадиновић: Ја сам навео да је Вучић у овом програму, ове телевизије, као лидер опозиције имао прилику да каже шта мисли.

Друго. Јако је необично, ми седимо већ сат времена овде и ја не успевам да кажем нешто што је елемнтарно. Постоје неке теме којима јавни сервис напросто мора да се бави. Не само да нас позове овде и да нас пусте да се као нешто свађамо, или гложимо, него исто тако да ради и истраживачке ствари. На пример, ако у јавности избије афера да је отац министра унутрашњих послова, учествовао у трговини оружјем, куповао оружје за једну приватну фирму и извозио оружје у Саудијску Арабију... (ускаче Орлић)

Владимир Орлић: То што као не знате да су слагали?

Ђорђе Вукадиновић: Заиста не знам. Господине Орлићу, сачекајте да кажем... (ускаче Орлић)

Владимир Орлић: Како не знате, демантовале институције, истог дана

Ђорђе Вукадиновић: Очекујем да јавни сервис направи... (ускаче Орлић)

Владимир Орлић: Истог дана демантовало Министарство одбране

Ђорђе Вукадиновић: Па, богаму, зашто овај човек лежи у затвору... (ускаче Орлић)

Владимир Орлић: Који човек?

Ђорђе Вукадиновић: Овај који је до јуче био... (ускаче Орлић)

Владимир Орлић: Ко лежи у затвору? Имали сте саопштење Министарства одбране и саопштење Крушика

Ђорђе Вукадиновић: Само секунд... Дакле, хоћу да видим прилог о томе на јавном сервису, да чујем шта кажу они – па нека демантују. Прво, није пристојно, није умесно да се отац високог државног функционера бави извозом оружја и да отприлике фирма и Министарство његовог сина... (ускачу и углас говоре Орлић и Јовићевић, Тепић звони)

Владимир Орлић: Господине Вукадиновићу... (неразумљиво) дошли сте ту да причате приче... (углас говори и Јовићевић, Тепић звони)

Оливера Јовићевић: Молим Вас оставимо то истражним органима (углас говоре Орлић и Тепић која и даље звони)

Маринка Тепић: Молим Вас, па водите емисију, побогу...

Оливера Јовићевић: А шта Ви мислите да је ово циркус? Молим Вас не правите циркус

(...)

( Након овога, Вукадиновић више није добио реч до краја емисије)

(НСПМ)

Видети још: Блиц: Бљувотине, увреде и звонце у емисији „Упитник“; Вукадиновић: Покушавам да будем „глас разума“ у српском театру апсурда

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер