Говор Аналене Бербок у Берлину као издиктирани експозе новој влади Србије

Иза леђа новој српској Народној Скупштини, јуче је министар спољњих послова Владе у техничком мандату Никола Селаковић, у Берлину, на састанку министара иностраних послова „шест држава Западног Балкана“, укључујући и „косовског“, присуствовао формално припреми „самита“ Берлинског процеса 3. новембра, а заправо дао пристанак, не само на нова три „регионална споразума“, већ и прихватању диктирања политике нове српске владе од стране министра спољних послова Немачке, Аналене Бербок.

Остављајући по страни давање сагласности Србије на потписивање три нова „регионална споразума о мобилности“ (о преласку граница региона само уз личну карту, о признању диплома факултета и пословних квалификација за докторе медицине, докторе денталне медицине и архитекте), који су сами по себи проблематични са становишта српског интереса (Хоће ли Србе са новом Владом сада лечити Албанци из Тиране или Шиптари са дипломама приштинског универзитета? Хоће ли Србију градити архитекте и зидари из Драча?), овај састанак открива не само намере ЕУ према Србији, већ и увод у праву националну катастрофу коју нам спрема нова прозападна влада Србије.

Наиме, полазећи од „јединства“ држава Западног Балкана и ЕУ у осуди „агресије Русије на Украјину“, као и неприхватању „лажних референдума у УН“, зелени немачки министар спољних послова Аналене Бербок, говорила је о потреби заједничке енергетске безбедности, сајбер безбедности, заједничке зелене агенде, али и усаглашавања визне политике „према мигрантима“ (напрасно интересовање за мигрантску политику Србије појавило се након повећаног броја руских грађана у Србију, очигледно).

Иако су све ово теме које захтевају посебну пажњу и расправу у Народној Скупштини, јер директно подривају националну сувереност и националну безбедност, права намера и циљ, целог састанка јуче, као и очекиваног “самита” 3. новембра након формирања нове Владе Србије, открива се у три захтева Бербок, која ће очигледно бити политика нова Владе:

1. Усаглашавање са спољњом политиком ЕУ - преведено на српски, увођење санкција Русији и сврставање на страну НАТО у рату против Русије;

2. Потписивање свеобухватног правно-обавезујућег споразума Београда и Приштине – „нормализација односа”. Зашто више да чекамо, пита се Бербок. Преведено на српски, признање сецесије „Косова” и сепаратистичко-терористичке Владе у Приштини, у којој Вучић са “Српском листом” већ учествује и даје легитимитет сецесији;

3. Да Република Српска прекине своју ”сепаратистичку политику” и “блокаду институција БиХ” како би она стекла статус кандидата – читај, укидање Републике Српске каква је гарантована Уставом БиХ и Дејтонским споразумом чији је Србија гарант.

(Не, ово није све. Мајљинда Брегу (!), генсек Савета за регионалну сарадњу, наводи и да је споразум од “суштинске важности, између осталог, и за “интеграцију Рома”!)

Уколико се томе дода јучерашњи састанак Вучића и Квинте, уз постизање договора, опет иза леђа Народној скупштини, о неком новом споразуму по Ахтисаријевом плану плус или минус, (о којем српски народ сада не сме ништа да зна) јер је старим очигледно мало дато „Косову“, јасно је да нова Влада уводи српски народ у потпуни државни и национални слом.

Остаје само да се види кога је Аналене Бербок наменила од својих сарадника из Србије за помоћ Вучићу за издају не само Србије, већ и српског народа у целини.

(Аутор је интернационални секретар Српског покрета Двери и саветник посланичке групе Српски покрет Двери — Патриотски блок)

Видети још:

Аналена Бербок: Влада Србије да се усклади са безбедносном политиком ЕУ - то се посебно односи на санкције Русији. Важно је да Република Српска прекине политичке блокаде и своју сепаратистичку политику