Говор на митингу "Остајемо у Србији"

Даме и господо, браћо Срби и сестре Српкиње, помаже Бог!

Ово је трећи пут у последњих десетак дана да долазим у Београд. Претходна два пута, долазио сам са својом браћом из Грачанице, Обилића, Липљана, Приштине, Ранилуга... Долазили смо како бисмо Александру Вучићу и Ивици Дачићу рекли шта мислимо о документу који они називају Бриселским споразумом, а који српски народ препознаје као бриселску капитулацију. Желео сам да онима који данас воде Србију кажем како је 14 година живети у најјужнијој српској енклави Штрпцу, у потпуном шиптарском окружењу. Како је живети без слободе кретања, како је живети у константном страху за безбедност своје деце, како је стрепети сваки пут када крену у школу или да се играју са друговима и другарицама. Како је будити се свако јутро са питањем да ли је данас неки нови 17. март? Много тога желели смо да питамо Вучића и Дачића. Али, бивши и овај данас промовисани најевропљанин оставили су нас да на улици испред Владе сатима чекамо пријем који никад нисмо дочекали.

Зато је драга браћо и сестре, за нас, Србе са Косова и Метохије, посебно важно што сте нас у Београду у оволиком броју дочекали ви. Хвала вам што нам својим доласком показујете да ако су нас заборавили и прецртали Вучић, Дачић и Томислав Николић, да нас није заборавио српски народ.

Током претходних четрнаест година, ми Срби, који и данас живимо на Косову и Метохији, свашта смо преживели и претурили преко главе. Нису нас отерале ни Нато бомбе 1999, ни мартовски погром 2004, неразјашњена убиства, киднаповања, насилно вађење органа, отимање имовине. Без обзира на све муке, нисмо продали своје куће, оранице, ливаде, шуме, реке, већ желимо да их оставимо својој деци као што су их и нама оставиле наше мајке и очеви. Остали смо да живимо уз наше цркве и манастире, уз Свете архангеле, уз Пећку патријаршију, Грачаницу. Остали смо уз гробове својих предака.

Без обзира на све муке, без обзира на то што попут Јевреја у нацистичкој Немачкој живимо у гету, нисмо се предали и никада нисмо изгубили наду да ћемо опет нормално живети. Ми не тражимо дупле плате или било какве друге привилегије. Једино што тражимо је да живимо нормално попут људи у Краљеву, Врању, Новом Саду, Лозници, Београду. Вучић и Дачић желе да угасе српске институције које ни шиптарски терор није угасио. Траже од нас да прихватимо Тачија за премијера, Бајрама Реџепија за министра полиције, надлежност Врховног суда Косова, мирно интегрисање у њихов образовни и здравствени систем. Ако Дачић и Вучић верују у гаранције НАТО пакта и Хашима Тачија нека нам то докажу тако што ће своју децу уписати у школе са нашом децом, нека нам докажу тако што ће своје мајке и очеве лечити код оних који су нам до јуче чупали срца из недара и продавали српске органе по Европи у коју толико журе.

Српски народ на Косову и Метохији увек је, у мањој или већој мери, имао подршку Владе Републике Србије. Потписивањем Бриселског споразума по први пут се Влада Републике Србије и српски народ налазе на супротним странама. Потписивање Бриселског споразума поздравили су сви непријатељи српског народа. На исту страну стали су Сједињене Америчке Државе, Европска Унија, Кетрин Ештон, Хашим Тачи, Рамуш, Харадинај, али, нажалост, раме уз раме са њима стали су и домаћи издајници Вучић, Дачић, Николић, Динкић и Чедомир Јовановић.

Ја знам да многи од вас нису веровали када је Српска радикална странка упозоравала какве ће бити последице Вучићеве и Николићеве издаје. Многи нису веровали када је из Хашког трибинала српски јунак Војислав Шешељ упозоравао да је потурица гори од Турчина и да ће Вучић и Николић по налогу запада предати Косово и Метохију што чак ни Борис Тадић није смео.

Сада је последњи тренутак да се српски народ пробуди, опамети и уједини у борби против оних који издају Косово и Метохију. Време је да се одвоји жито од кукоља, време је да се свака политичка странка отворено изјасни да ли у Вучићу и Дачићу види највеће непријатеље српског народа или потенцијалне коалиционе партнере у Војводини или Београду. Они који данас издају Косово и Метохију, сутра ће издати Рашку а прекосутра Војводину. Са издајницима не сме бити сарадње и коалиције ни на једном нивоу, већ се против њих морамо борити на сваком кораку до коначне победе!

Србија је вечна док су јој деца верна! Живела Србија! 

Аутор је председник општине Штрпце