петак, 19. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Игманска иницијатива Бориса Тадића
Политички живот

Игманска иницијатива Бориса Тадића

PDF Штампа Ел. пошта
Маринко М. Вучинић   
четвртак, 14. јануар 2010.

Председник Републике Србије Борис Тадић пожелео је пре неколико дана да нам демонстрира државничко умеће преузимања одговорности за доношење тешких и далекосежних одлука које немају тренутну већинску подршку грађана. Он сматра да ће његов предлог о доношењу резолуције о Сребреници, као део испуњавања наших међународних и европских обавеза, с временом послужити за умекшавање тврдокорног и реметилачког српског хроничног национализма.

„Политичари су ти који морају да преузму одговорност за такве тешке историјске и политичке одлуке јер их због тога грађани и бирају на изборима, а онда их на следећим изборима награђују и кажњавају“, образлаже Тадић ову очигледно изнуђену политичку иницијативу. У прошлој изборној кампањи председник Борис Тадић никада у обраћањима бирачима није поменуо могућност доношења скупштинске резолуције о Сребреници и за ту иницијативу свакако није добио подршку грађана, а касније ни парламента. Основна идеја председника Србије садржана је у његовој тврдњи да нам само политика која подразумева претходно одавање поште жртвама других народа отвара могућност да можемо да поменемо и наше жртве и тражимо поштовање за њихову патњу и страдања. Kао да прво треба да се квалификујемо признавањем наше кривице и тако заслужимо јединствену прилику да се помену и осуде злочини почињени и над српским народом.

Поред преузимања одговорности за непопуларне политичке потезе, у опису посла сваког политичара, а посебно озбиљног државника јесте настојање да се у политичком деловању заступају принципи доследности и елементарне политичке начелности. У предлогу доношења резолуције о Сребреници очигледан је недостатак политичке одговорности и доследности. У исто време када је у Бањалуци покренуо ову иницијативу председник Републике је подсетио да се већ извинио грађанима Хрватске, али и Бошњацима и Албанцима за злочине који су у име Србије чинили неки припадници српског народа. „Поново то чиним, јер верујем да не само у време верских празника треба да упутимо извињење једни другима, због злочина који је у наше национално име неко чинио у прошлости. Био бих срећан када би такво извињење било упућено и српском народу. Само када разумете туђу муку и када будете у стању да се уживите у туђу муку и невољу имате и способност да поштујете себе и своју жртву“, истиче председник Србије.

И какве је резултате постигао овакав поступак извињавања? До сада никакве. Напротив, и даље се још већом снагом и у Босни и Хрватској инсистира на колективној кривици српског народа а свако настојање да се проговори о жртвама српског народа проглашава се за покушај релативизације злочина почињених у име српског народа. То је већ толико пута поновљена идеолошка мантра, којој се сада отворено придружује председник Републике испуњавајући критеријуме Игманске иницијативе да никада не користе аргументе типа а шта они нама чине, већ да своју осуду резервишу за одговорне у сопственим редовима, очекујући с правом од других, сличних њима, да на исти начин поступе у овој средини. Ово је закаснели покушај председника Републике Србије да коначно стекне статус балканског Вилија Бранта.

Међутим, шта је могућа политичка позадина овако непотребно исфорсиране политичке иницијативе? У њој можемо препознати траг изборног маркетинга и покушај да се отвори простор за чвршћу сарадњу и подршку тзв. грађанско либералне Србије и прихватање њених идеолошких постулата о значају суочавања српског народа са прошлошћу као главним условом за демократску консолидацију српског друштва у коме још увек преовладава злослутни национализам, ксенофобија и затвореност. Једино кад Срби коначно признају и прихвате колективну кривицу за распад заједничке државе и злочине почињене у грађанском рату, онда ће моћи да бране и сопствене жртве. Очигледно је реч о политичкој процени да би на следећим изборима гласови грађанске и либерално демократске Србије могли бити од пресудне важности и зато је потребно донети резолуцију о Сребреници као главни уступак могућем коалиционом партнеру Либерално демократској партији, чији је председник недавно изјавио да Србија тужака Хрватску и поштапа се жртвама из Јасеновца. „Ми смо овом тужбом практично себи ускратили право да поставимо питање зашто нам се то у Хрватској десило“, каже могући политички партнер у новој владајућој коалицији.

Позивање на резолуцију о Сребреници, коју је Европски парламент у Стразбуру усвојио 15. јануара, само је оправдање за овај очигледни заокрет у националној политици Демократске странке и Бориса Тадића. Ова нова председничка иницијатива поручује нам да поред тога што Демократска странка нема конзистентну и јасно профилисану политику у многим областима (социјални положај грађана, приватизација, пореска политика, социјална правда), нема ни доследну националну политику, већ се креће између два политичка клатна – националног и грађанског.

У анализи холандске невладине организације „Srebrenica Historical Project“ изнете су критичке оцене резолуције Парламента у Стразбуру. „Резолуција Европског парламента неправилно масакр од највише 8000 особа третира као злочин који је по значају и тежини равноправан са холокаустом шест милиона Јевреја током Другог светског рата. То представља неприхватљиво релативизовање и минимизирање једног правог геноцида који се стварно догодио на тлу Европе током 20. века, и који је од свих прихваћен као неоспоран. При томе, Европски парламент неправедно игнорише жртве српског народа у и око Сребренице у трогодишњем периоду рата пре јула 1995. године и он упадљиво пропушта да идентификује починиоце тих окрутних злочина. Ова ноторна недоследност резолуцију Европског парламента лишава сваког привида моралне озбиљности и самим тим Народној скупштини Републике Србије онемогућава да јој се придружи.“

Управо је реч о моралној проблематичности иницијативе да се доношење резолуције о Сребреници представља као основни услов да се проговори о злочинима почињеним над српским народом. Ову дилему неће ублажити ни доношење две одвојене резолуције. То је само још једно сведочанство о дубоким поделама које постоје и опстају у нашем друштву.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер