понедељак, 23. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Једно питање за Генералног секретара председника Србије Николу Селаковића - а може и за председника, ако има времена - ко је заиста у коалицији са Наташом Кандић, Соњом Лихт и Јеленом Милић?
Политички живот

Једно питање за Генералног секретара председника Србије Николу Селаковића - а може и за председника, ако има времена - ко је заиста у коалицији са Наташом Кандић, Соњом Лихт и Јеленом Милић?

PDF Штампа Ел. пошта
Миланко Шеклер   
петак, 10. август 2018.

Ишло је полако, само од себе и неким својим логичним током већ неколико година. На крају, сасвим очекивано, и Српска православна црква (СПЦ) постала је „легло страних агената и издајника“. Председник СНС-а чак је морао лично да скрене пажњу српском патријарху на ту „жалосну чињеницу да постоји развијена страна агентура у редовима СПЦ“.

Тако је и патријарх српски доспео на листу сумњивих (чим толерише рад стране агентуре у цркви на чијем се челу налази).

После такве, јавно изречене сумње председника СНС-а према врху свештенства СПЦ, односно сумње према њиховим „скривеним“ и „издајничким“ мотивима који стоје иза њиховог јавног оглашавања и јавног деловања (и чинодејствовања), сви ми који не мислимо као председник СНС-а постали смо још већа мета и много, много сумњивији.

Сви ми који се не слажемо с мишљењем председника СНС-а треба да се добрано замислимо, сваки над својим сопственим мишљењем, али богами и сопственом судбином.

Можда то наше мишљење и није тако наше као што нам се чини, већ туђе.

Можда то наше мишљење није патриотско и родољубиво већ издајничко.

Можда то наше мишљење није бесплатно већ добро плаћено.

Можда то наше мишљење није мудрост већ наша глупост.

Можда ми и нисмо интелектуална елита, већ обичан шљам.

Можда ми нисмо нимало мудри, већ веома глупи.

Можда ми нисмо уопште добронамерни. већ крајње злонамерни!

Свако од нас ко се не слаже с мишљењем председника СНС-а и има своје независно мишљење треба да се дубоко преиспита и размисли о томе да можда није идиот, кретен и страни слуга.

Председник СНС-а зна све најбоље, то је већ одавно доказана научна чињеница, коју не оспоравају ни најистакнутији „научници“ из редова СНС. Питајте било ког „куповног“ доктора наука из СНС редова и он ће вам то недвосмислено потврдити.

Председник СНС-а добро зна да у својим редовима једини крије праву „интелектуалну елиту“ Србије. Једино у редовима СНС-а се крију прави родољуби, патриоте, вредни и радни људи, мудраци, предузетници, бизнисмени, поштени тајкуни, интелектулаци, нобеловци, ратници, спортисти, васпитани и образовани...

Целокупан шљам и талог нашег друштва, наше Србије, остао је заслужено ван таквих моћних редова СНС-а.

Хвала Богу и срећа наша, те се ти, најморалнији и најчаснији људи Србије, налазе у исто време и на власти у Србији, па је и председник СНС-а у исто време и председник Србије. То донедавно не беше могуће. Док је председник СНС био Томислав Николић, морао је да дâ оставку на то место, како би био председник свих грађана Србије, а не само онима из своје странке. Овај нови председник Србије није морао да дâ оставку на место председник СНС-а да би био председник свих грађана Србије, јер њему никада и није био циљ да буде председник онима који нису чланови и симпатизери СНС, или бар његови истомишљеници. Зато он све ово и ради и збори.

Када је он био први потпредседник владе Србије, онда је на преговоре у Брисел ишао он, а не премијер или председник Србије. Када је он постао премијер Србије, онда је ишао он на преговоре, а не председник Србије. Када је он постао председник Србије, онда на преговоре у Брисел иде он, а не примијер Србије. Када он буде патријарх српски (а тај дан није далеко), онда ће на преговоре у Брисел ићи српски патријарх, а не председник Србије. Када он не буде ни на једној кључној позицији у Србији, онда ће кључна владајућа позиција у Србији, бити позиција позната као „Александар Вучић“. На ту моћну позицију у Србији, моћи ће да конкуришу само они који се тако зову и презивају, остали никако.

После њега, остаће упамћено и народ Србије никада то неће заборавити, да ако желиш да урадиш нешто добро за Србију, то можеш урадити само ако се зовеш и презиваш Александар Вучић. Тако ћемо имати кадидата, али не за позицију председника Србије (као до сада), већ за позицију „Александра Вучића“. Тако нам се више никада у историји неће десити да на место владара дођу такви губитници и издајници, као што су били они из фамилије Немањића, кнез Лазар Хребељановић, вожд Карађорђе, Милош Обреновић, Коштуница, Тадић, Николић или, не дај боже далеко било, Ђилас. Само позиција „Александра Вучића“, односно то име и презиме гарантује светлу будућност Србије. И нека тако остане за вјек и вјекова.

А сви ми остали, који нисмо „Александар Вучић“ или који нисмо чланови СНС, сви смо ми само део мреже „стране агентуре која ради против интереса народа Србије и државе Србије“. Само председник СНС-а и председник државе Србије (али који се обавезно мора звати „Александар Вучић“), сигурно раде за добробит народа Србије. Када, једног дана, садашњи председник СНС-а и Србије (а дај Боже да се „то“ никада не деси, али ако се ето, ипак деси због његове вишевековне исцрпљености од рада на месту председника Србије...) моћи ће да буду расписани избори, али само за место познато као „Александар Вучић“. Како се зове владар Србије? Па увек исто - Александар Вучић. И тако заувек, док је света и века.

Док ти векови не прохује, нек се зна да смо сви ми, који се усудимо да изразимо икакву сумњу према било ком потезу председника СНС и председника државе Србије, „засигурно“ издајници, лопови, плаћеници, идиоти, шибицари, тајкунске слуге, итд. С обзиром на то да сам присталица древне мудрости „да се никада не свађам са будалом на јавном месту, јер увек постоји могућност да нас јавност помеша“, решио сам да много тога „прећутим“.

А онда се десио јучерашњи дан, који нисам могао да прећутим и оћутим, никако!

А шта је то било јуче?

На јучерашњем састанку с представницима „Српске листе“ у Косовској Митровици, Никола Селаковић је изјавио: „Откуд на истој страни и представници ојађене српске опозиције и неки несрећни чланови СПЦ, али и Наташа Кандић и Соња Бисерко, они којима су у Приштини додељивали одликовања и називе улица?

Хвала господину Николи Селаковићу на овој изјави. Не желим да се јавно препирем и свађам ни са ким (па ни са њим), већ само желим понизно да питам генералног секретара председника Србије једно једино питање, произашло из његове горе наведене јучерашње констатације.

Поштовани господине Никола Селаковићу, дозволите ми да то своје питање поставим јавно, у нади да ћете можда имати пар минута времена да на њега кратко и јасно и одговорите.

Сви ми знамо ко су поменуте Наташа Кандић и Соња Бисерко (зна и Никола Селаковић), али и Соња Лихт, Јелена Милић, Борка Павићевић и да испоштујем родну равноправност, на пример, Иван Вејвода, Милан Антонијевић итд.

Сви одавно знамо да су њихове невладине организације добијале (а и даље добијају) енормне новчане донације (милионске у доларима и еврима) од стране САД и Немачке (чак и из њихових буџета директно), као и од многих других доказаних „пријатеља“ Србије као што су Рокфелер и Сорош, али и од НАТО и ЕУ. Да је то чињеница, они сами то никада нису ни крили. На основу тих донација, они од свог оснивања воде јавно „антисрпску“ политику, „борећи се храбро“ против сваког српског интереса и против сваког на српској политичкој сцени ко се усуди да помене директне интересе државе Србије и њеног народа.

Горепоменути су чак водили и отворене и нескривене јавне кампање (чак и за време одржавања политичких избора) против оних странака и оних политичара у Србији што су заступали позиције које нису биле у складу са „интересима држава од којих добијају богате новчане прилоге“, а то значи интереса САД, НАТО, ЕУ, Немачке, Рокфелерове и Сорошеве фондације (опет скривени амерички интереси), итд.

Нападале су горепоменуте особе и Милошевића и Коштуницу и Бориса Тадића и Томислава Николића. Стално су се појављивале на свим националним телевизијама, у ударним и врло гледаним емисијама, вршећи пропаганду и заступајући „антисрпске“ интересе и позиције, помажући у афирмацији политичких „позиција“ земаља и организација из којих добијају донације. Сећате се и сами, господине Селаковићу, колико су биле присутне и активне у том периоду.

Мене занима ваш одговор на само једно питање - како то да су те исте особе, и те исте њихове невладине организације (из вишегодишњег и чак вишедеценијског искуства целокупне јавности Србије - доказано антисрпске) сада одједном пуне разумевања за политику коју води председник СНС-а и Србије Александар Вучић и никада нису осуле критику нити напале иједан његов политички потез?

Драги господине Селаковићу, за то може бити само два објашњења:

Или су Наташа Кандић и Соња Бисерко (судећи по вама - ове две нису сигурно), али и Соња Лихт, Борка Павићевић, Јелена Милић, Иван Вејвода, Драган Поповић, Милан Антонијевић и многи други, постали одједном Вучићеви истомишљеници и почели да се одједном боре и заступају најважније српске интересе (иако и даље примају велике донације са Запада), што је по мени врло мало вероватно.

Или

Председник СНС-а и Србије Александар Вучић јесте променио нешто крупно у својој политици, па сада води неку потпуно „нову политику“ (можда патриотску, можда издајничку, не знам, зато и питам). Политику која је сада у складу са интересима САД, Немачке, НАТО, ЕУ, Сорошеве, Рокфелерове или Маршалове фондације, па су их њихове „газде“ (они који их плаћају), „везале на кратко“, и рекле им „да док овај мали овако лепо слуша и ради“, немојте случајно да лајете или режите против њега.

П.С. Сећате ли се како су све ове „примадоне“ (и Вејвода) у почетку подржавале Бориса Тадића и његову „мудру проевропску политику“. Али, чим су преговори с „Косовом“ запали у ћорсокак због његовог неслагања, одмах „распалиле из свих могућих оруђа“ против њега и чак активно и јавно агитовале за његову смену, и то у корист ваше странке и тадашњег председника Томислава Николића.

Поука за крај

Драги мој поштовани Никола Селаковићу, није дакле право питање одакле Наташа Кандић и Соња Бисерко (а ја бих додао и Соња Лихт, Борка Павићевић, Јелена Милић, Иван Вејвода, Милан Антонијевић, и сви остали) сада одједном (задњих неколико дана) на истој страни са „неким несрећним члановима СПЦ“ (како ви рекосте). Већ је питање како то да су Наташа Кандић и Соња Бисерко (и сви горе поменути), на истој страни с председником СНС и Србије и њеним комплетним чланством, и то већ последњих неколико година!?

Чак је и Александар Вучић, у то време премијер Србије, баш са њих две лично састанчио (Соња Бисерко и Наташа Кандић), и то 19. јуна 2015. године (видети линкове на дну текста).

Је ли због тог састанка и слагања с њих две и Александар Вучић можда „несрећник“? Јер, ви тако назвасте неке чланове СПЦ који се никада у свом животу сигурно нису ни састали ни видели нити јавно подржали сарадњу с поменуте две, као ваш председник СНС-а.

Објасните ми то, молим вас!

Унапред захвалан,

представник СВИХ идиота, шљама, издајника, нерадника,

тајкунских плаћеника и шибицара Србије

Литература:

Како је Вучић започео помирење с НВО сектором

Никола Селаковић свештенству СПЦ на КиМ: Откуд несрећни чланови цркве на истој страни са ојађеном српском опозицијом, Наташом Кандић и Соњом Бисерко; Ђурић: Захваљујем се Српској листи због храбрости да поднесу ту „невероватну кампању лажи“

Вучић жели бољу сарадњу државе и НВО

Вучић са представницима НВО о унапређењу сарадње

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер