Муке са адресом или "кад чељад нису бесна, нису ни пребивалишта тесна"

О чему се ради? Пре више од 4 године, купио сам и возио прастару и времешну „Мазду“, плаћену тада „невероватних“ 24 000 динара! На том ауту је највредније у том тренутку било то што је имао уграђен плин и зато био заиста мали потрошач. Мени је такав ауто одговарао тада, пре свега јер ми је требао само за вожње по локалним дестинацијама, а то значи само по граду Краљеву и околини.

После неколико протеклих месеци од куповине моје „Мазде“, стигне и време за његову поновну регистрацију. Пре него што сам обавио тенички преглед аута, одвезем га неколико дана пре, за сваки случај, код мајстора, који изврши све неопходне поправке на ауту, како би исти могао да без икаквих непредвиђених проблема „прође“  технички преглед исправности возила.  И заиста, као што сам и очекивао, ауто беза икаквих проблема, успешно прође контролу техничке исправности, и ја у вези тога, добијем сву неопходну документацију. Након тога, остало ми је још само да одем у Полицијску станицу у Краљеву, и да на одговарајућем шалтеру намењеном за регистрацију возила, предам сву законом прописану документацију и извршим уплату свих законом  прописаних новчаних такси. Управо одласком на поменути шалтер почиње права и суштинска прича о „пасивизираном“ и „активном“ пребивалишту (тада сазнајем шта је то), које је данас, чини се, једна од најактуелнијих тема у  Републици Србији. Ево мог искуства на ту тему, из прве руке.

Дакле, одем ја са свом припремљеном и попуњеном документацијом за продужење регистрације возила, на шалтер Полицијске станице у Краљеву да предам документацију. Службеница ми љубазно тражи личну карту на увид. Рутински дајем личну карту. Службеница убацује личну карту у такозвани „читач“, и неколико минута нешто збуњено посматра на монитору свог компјутера. Неколико пута проверава положај картице у читачу, нервозно кликће помоћу „миша“ и „лупа“ прстима по типкама тастатуре. Потом се нагиње према шалтеру и каже: „Извините, али вама нешто није у реду са личном картом. Мораћете да одете до одељења личних карти неколико шалтера ниже низ ходник. Док то не решите,  ја не могу да прихватим вашу документацију за возило. Извините.“ Ја се захваљујем радници, и одлазим на оближњи шалтер одељења за личне карте. Предајем личну карту на шалтеру, и кажем да су ме послали са шалтера за регистрацију возила, јер имам неки проблем са личном картом. Службеник узима личну карту, и после свега десетак секунди ми каже: „Ви сте одјављени са ваше адресе становања. Практично, ваша адреса и пребивалиште је пасивизирано.“ Молим ? Како сам одјављен? Па ја и даље живим у истој кући коју сам купио пре више од 15.година, 100 метара од вашег шалтера  !  – кажем нервозно. Службеник само слеже раменима, и каже ми да он ту ништа не може да уради. Ја се удаљим од шалтера и решим да се прво јавим једном мом старом пријатељу који ради у овој истој Полицијској станици у Краљеву, и да га питам за савет, шта сада требам да урадим. Имам среће, налазим га у његовој канцеларији. 

На брзину му испричам мој проблем, на шта он излази из канцеларије и враћа се са једном његовом колегиницом.  Ја сада њој дајем моју „проблематичну“ личну карту, да она погледа о чему се ради, а ја остајем у канцеларији мог пријатеља да се мало испричамо. Убрзо се на вратима поново појављује службеница којој сам дао личну карту и каже ми. „Ви сте одјављени са ваше адресе становања, односно ваше пребивалиште је „пасивизирано“. Зато вам тренутно ни лична карта није исправна и не важи.“ Али како је то могуће? - убацује се у разговор са службеницом сада мој пријатељ из полицијске станице. „Па ја њега срећем свако јутро јер живимо у истој улици, јер у исто време идемо на посао“. Службеница одговара: „Не знам ја то ништа. Овде пише да су му безуспешно покушали да уруче неко решење Суда неколико пута, и да је нашем службенику рекао неко од комшија да он више не живи ту“. Ја одмах питам – „Који комшија, имали он име и презиме?“ Службеница каже да она то не зна, и да она сада не може ништа да промени, али да ће ми испричати шта ја требам да урадим, да би ми лична карта поново била исправна, а пребивалиште „активирано“. 

Шта ћу друго него да пристанем. Она ме пита, по ком ја основу имам пребивалиште на тој адреси. Ја кажем – купио сам кућу још 2004. године, по основу власништва стамбеног објекта. Она ми каже да онда морам да донесем оверен купопродајни уговор, и да у Одељењу катастра узмем потврду о адреси становања, и да онда се вратим на одељење личних карти у Полицијску станицу, да би ми „активирали“ пребивалиште и личну карту.

Одлазим кући да нађем купопродајни уговор, али закључујем да више немам ниједан примерак јер сам их „потрошио“ ( један приликом инсталирања телефонске линије, један приликом укључења на линију централног градске топлане, итд). Одлазим у општински суд, где сам извршио оверу Уговора, да бих узео копију тог документа. Љубазно ме шаљу да уплатим административне таксе за ту врсту услуге. И заиста, док сам отишао до оближње поште, већ ме је на шалтеру Суда чекао оверени примерак копије купопродајног уговора моје куће. Одлазим у Одељење катастра да сада узмем потврду о мојој адреси становања а самим тим и пребивалишта. Уплаћујем опет прописану таксу за ту врсту потврде, и брзо добијам и тај „папир“.

Сав срећан се враћам у Полицијску станицу, на одељење личних карти да „одблокирам“ пасивизирано пребивалиште. Али службеник сада констатује да је не издатој потврди из  Одељења катастра моја адреса становања другачија од оне у личној карти. „Како је могуће да ми се променила адреса становања, када ја нисам мрднуо са те адресе 15 година?“. Службеник ми каже: „Без љутње господине, али адреса у личној карти вам је „улица Ц.Д. број 75, а на овој потврди пише: улица Ц.Д. број 75А“. Ја кажем да је вероватно то слово „А“ додато, али то мени нико није рекао, и да мени сва пошта стиже на адресу која је у личној карти. Службеник ми каже да он не може никако да ми активира моје пребивалиште са том мојом потврдом где има додато једно слово „А“ поред броја 75, за разлику од адресе у важећој личној карти где је само број 75 али без икаквог слова. Љубазно ми објашњава да ипак морам да „извадим“ нову личну карту, јер ја сада имам нову адресу становања и пребивалиште због оног једног слова „А“ које је додато! Ја наравно могу само да пристанем. Одлазим да уплатим све прописане администартивне таксе, чекам у огромном реду, да се сликам за личну карту, и да предам отисак прста, и да сачекам да ми ураде личну карту. Успевам да све то урадим, и да ми коначно, после свега активирају моје „пасивизирано“ пребивалиште, како бих се коначно вратио на шалтер за регистрацију возила, да региструјем моју „Мазду“.

У најкраћим цртама, уместо да само рутински продужим регистрацију мог аута, ја сам морао да се јавим мом послодавцу и тражим дан од одмора, како бих решио проблем „пасивизираног“ пребивалишта у личној карти, а све то да бих могао да онда завршим започети процес регистрације путничког возила

У најкраћим цртама, уместо да само рутински продужим регистрацију мог аута, ја сам морао да се јавим мом послодавцу и тражим дан од одмора, како бих решио проблем „пасивизираног“ пребивалишта у личној карти, а све то да бих могао да онда завршим започети процес регистрације путничког возила. И да одмах буде све јасно: ја сам сигуран да су Службеници у Полицијској станици у Краљеву све урадили тада у складу са Законом и важећим прописима. Чак су били и врло предусретљиви да ми помогну да решим свој проблем, и упућивали су ме на процедуру коју морам проћи, како бих коначно „повратио“ своју адресу становања и пребивалиште, иако су сами знали да ја заиста живим тамо већ 15. година и да се моје пребивалиште налази практично само 100 метара од главног улаза Полицијску станицу Краљево. Али, процедура је процедура, и ја сам морао да докажем да је некретнина моја, да је пријављена у катастру, да се адреса слаже са оном у личној карти итд. Да сам становао приватно, требао ми је уговор о закупу, лична карта власника стамбеног објекта за који је потписан уговор о Закупу, и друго. Дакле, све је јасно и врло компликовано. Пазите, ја сам се НАМУЧИО ДА ПРИЈАВИМ (ОДНОСНО АКТИВИРАМ) ПРЕБИВАЛИШТЕ ГДЕ ЖИВИМ ВЕЋ 15 ГОДИНА!

И сада када читам у медијима разне актуелне приче о наводним „лажним“ пријавама пребивалишта на разним адресама у Београду, где је наводно нађено пријављено у појединим становима и кућама, које имају свега 50-так квадратних метара површине (толика је површина и моје куће отприлике), да у њима званично „пребива“ и по 50 људи, ја просто не верујем да је то могуће извести у било којој Полицијској станици у Србији, а поготову не у Београду.

Или да кажем другим речима: ДА У БЕОГРАДУ У ПОЛИЦИЈСКИМ СТАНИЦАМА ИМАТЕ ТАКВЕ ПРОФЕСИОНАЛНЕ СЛУЖБЕНИКЕ КАКВЕ ИМА ПОЛИЦИЈСКА СТАНИЦА У КРАЉЕВУ,  не би постојала ни теоријска могућност да се неко „лажно“ пријави на „лажну“ адресу и на „лажно“ пребивалиште! Па ја сам службеницима Полицијске станице у Краљеву једва успео да докажем да ја који живим дугих 15 година у истој кући у мом власништву, и на истој адреси, која је само 100 метара удаљена од полицијске станице, имам право да „активирам“ грешком неког идиота „пасивизирано“ пребивалиште, без обзира што ме и њихови запошљени високо позиционирани служебници својим очима виђају сваки радни дан да излазим са те адресе и идем на посао! Какви су то само сурови професионалци! Бар су били сурови према мени! И били су, напомињем, јако љубазни и професионални и у мом случају, јер апсолутно поштују Закон до у једно једино слово (слово „А“ на пример у мом случају).

SKANDAL: NELEGALNO BIRAČKO MESTO U ARENI
Čovek objašnjava koja je procedura za glasanje u Areni za ljude iz BiH pic.twitter.com/jbNYNtsjzE

— SRBIJA CENTAR SRCE (@Srbija_centar) December 17, 2023

Зато ме јако занима, како је могуће да се полицијским службеницима у Београду може да „поткраде“ такав велики превид и да се људи пријављују са пребивалиштем како се коме хоће!

Што се мене тиче, у контролу рада „Полицијских станица у Београду“ на чијем надлежном подручју је дошло до „лажних пријава пребивалишта“, треба само послати сурове професионалце из Краљева, и дати им одрешен руке. Верујте ми, не да ће наћи све грешке у адресама и пребивалиштима, већ ће наћи и грешке и код оних који живе читав живот у Београду, и одузеће им личне карте (пасивизирати), а о лажно пријављеним нећу ни да причам, сигуран сам, да има да их нема!

ПС. Све Полицијске станице у Србији имају велике базе података са подацима о пребивалишту сваке особе која има личну карту. Све те базе су умрежене, и зато што је систем потпуно дигитализован, ако се поштује Закон, није га уопште лако злоупотребити а да ту злоупотребу  „не виде“ службеници било које Полицијске станице у Србији. Са друге стране, баш зато што је база података централизована и развијени систем одлично функционише,  злоупотребу може да изврши само неки високо рангирани службеник Полиције а никако савесни и марљиви службеници који раде на Одељењима личних карти у Полицијским станицама у Србији.

Поука за крај

Без икаквих лоших намера и личних интереса, предлажем онима који су наводно открили велики број адреса разних стамбених објеката (од малих кућа, до великих станова) у Београду, на којима има наводно и по неколико десетина људи пријављено пребивалиште (мислим да је рекорд 50 људи на 54 квадратна метра), да ураде следеће:

Пријавите на те сумњиве адресе препуне станара још потенцијалних станара. А зашто да не?!Треба испитати крајње границе издржљивости и стамбених објеката и тих адреса у централној бази Полиције. То је у целој причи круцијално и најважније. Зашто? Па зато што ће се тим поступком доћи до веома важних података за домаће социологе, архитекте, грађевинске инжењере и урбанисте. Шта ако на тим адресама може да живи још дупло или троструко или десетоструко или стоструко више људи?!

Па пријавите на те сумњиве адресе препуне станара још потенцијалних станара. А зашто да не?!Треба испитати крајње границе издржљивости и стамбених објеката и тих адреса у централној бази Полиције. То је у целој причи круцијално и најважније. Зашто? Па зато што ће се тим поступком доћи до веома важних података за домаће социологе, архитекте, грађевинске инжењере и урбанисте. Шта ако на тим адресама може да живи још дупло или тродупло или десетоструко или стоструко више људи?! Ако је то могуће (ако не практично, а оно бар теоријски!), онда је можда пријављивање што већег броја станара и људи који ће пребивати на истој тој већ препуној адреси може да доведе коначно до пада цене квадрата стамбеног простора у Београду. Можда и региону, па и Европи. Осим тога, ето начина да задивимо свет нашом традиционалном гостољубивошћу, јер замислите када будући туристи буду могли да обиђу поједине стамбене објекте у Београду и Србији, где у једном трособном стану живи и неколико стотина људи, без иједне једине жалбе на услове живота у том стану. Замислите какав је то доказ толерантности и традиционалног гостопримства нашег народа: да може да живи и по 5 људи на квадратни метар стана, а да нема ни пријаве насиља у породици, ни буке, ни свађа, ни туча,ничега. Са тим се треба поносити и са тим подацима изаћи у свет. Нема разлога да се такав успех крије.

Дакле, пријављујте на исте адресе још потенцијалних станара. Па зар у кући од 54 квадратна метра, где тренутно има 50 људи пријављену адресу становања и  пребивалиште, може бити икакав проблем за надлежну Полицијску станицу да прихвати на пребивалиште за још 50 станара? Или за још 100 станара?

Дакле, пријављујте на исте адресе још потенцијалних станара. Па зар у кући од 54 квадратна метра, где тренутно има 50 људи пријављену адресу становања и  пребивалиште, може бити икакав проблем за надлежну Полицијску станицу да прихвати на пребивалиште за још 50 станара? Или за још 100 станара? Каква је то битна разлика да ли у тој кућици има пријављено 50 или 150 људи?Ако вам каже службеник Полицијске станице да више на тој адреси нема места, а ви га питајте до колико је станара по квадратном метру површине дозвољено да буде?! Питање је легитимно и логично зар не?! Питајте га, и има ли неки Закон који то регулише и ограничава број станара у некој стамбеној јединици. Да ли можда Закон регулише колико по квадратном метру стана може да живи симпатизера странака власти, а колико симпатизера опозиције је дозвољено да се гура по 1 квадратном метру стамбене површине?! То су врло важни подаци. На крају крајева, ако вам баш не да да се пријавите у том већ „заузетом“ стамбеном објекту, онда крените да пријављујете велики број станара, на неком одмах следећем суседном оближњем стамбеном објекту сличне површине. Нема разлога да вам то не дозволи да и ви у њему пријавите исто бар 50 људи. То су већ једном показали да је дозвољено и да може, у непосредном суседству. Зашто не би могло и за вас, одмах поред?

На крају крајева, све је кренуло од тога: где има места за једну породицу, има и за две, а где има за две, има и за три, а где има за три има и за четири или што би наши стари рекли: АКО ЧЕЉАД НИЈЕ БЕСНА, КУЋА НИКАД НИЈЕ ТЕСНА! ПАЧЕМУ ДРАМА И НЕРВОЗА ДРАГИ МОЈИ, КАДА СВЕ МОЖЕ ДА БУДЕ ВЕСЕЛО И СМЕШНО! ПА НЕКА ИДЕ ЖИВОТ!

Дакле, пријављујте што више потенцијалних станара на те ИСТЕ адресе. Према томе, немојте се бунити што има много људи са пребивалиштима пријављеним на истим адресама, него пријављујте и ви још људи на те исте адресе, или суседне. Па не може полицијски службеник да некоме дозволи да живи 50 људи на 54 квадратна метра а неком суседном објекту да не дозволи да на 65 квадратних метара на пример, упише исто 50 станара. Чак имају и нешто више површине по човеку.

Да ли можда Закон регулише колико по квадратном метру стана може да живи симпатизера странака власти, а колико симпатизера опозиције је дозвољено да се гура по 1 квадратном метру стамбене површине?! 

Систем вам је широм отворио врата да можете и ви да пријавите десетине и стотине хиљада становника у нашој престоници, ако баш то желите и волите из неког разлога, а ви уместо да то одмах искористите ви се још и љутите што то неко ради. Па ко вама брани да урадите исто? Уживајте сви у благодетима које су вам дате. Ако вам не дозволе то, онда узмите најскупље могуће адвокате и тужите државу на међународном суду што вас дискриминише. Наравно, на том суду изнесите како у суседном објекту има пријављено пребивалиште за 50 људи на мањој површини него што је има људи у вашем стамбеном објекту, где сте желели да их сместите. Па нека се забављају мало и странци на рачун наших способности!

Смех продужава живот! Овде ће се живети несумњиво све дуже! Знамо и зашто и захваљујући коме! Нека су нам живи и здрави!

П.С: И још нешто! Ако су сви станари са пријављеним пребивалиштем у истој кући (на пример њих 50 у кућици од 54 квадратна метра површине, добили личну карту на основу закупа те кућице), онда предлажем адвокатима да пријаве власника стамбеног објекта да је утајио порез, и да одмах покаже доказ да је платио порез на неколико стотина месечних кирија, или га тужите за утају пореза за све то време, па му тражите стан да се прода и наплати порез утајени. Актуелне власти и држава Србија ће вам за то бити захвална сигурно.