Капитулација Србије – Русији преостаје да се запрепасти и призна суверено Косово?

(Регнум.ру)

„Преговори су завршени. Споразум су потписали шефови обе владе“, саопштила је у Бриселу новинарима главни представник ЕУ за спољне послове и безбедност Кетрин Ештон. „Премијер Косова“ Хашим Тачи је изјавио: „Споразум који су парафирали представници двеју држава показује да Србија de iure признаје Косово“. И ето, то се догодило 19. априла 2013. године, после десет наставака преговора Београда са Косовом на највишем нивоу. Србија се одриче контроле над северним енклавама и признаје независност Косова.

Пре тога, 17. априла 2013. године је у Бриселу завршен девети наставак преговора на највишем државном нивоу, између премијера Србије Ивице Дачића и „премијера Косова“ Хашима Тачија. Тада је, поново, као посредник учествовала Кетрин Ештон.

Преговори Србије са Косовом су почели у новембру прошле године. Њихова критична тачка је била у осмом наставку, који се 3. априла 2013. године завршио без резултата. Циљ преговора је, после једностраног проглашења независности Косова од пре 5 година, извршеног уз подршку Запада, био „нормализација односа“. До тог тренутка, Србија већ 10 година није имала контролу над Косовом, које су окупирале снаге НАТО-а. Током преговора, најспорније питање је био статус северних делова Косова, које насељавају Срби. Северно Косово, које другачије зову и «Ибарски Колашин» се састоји од три општине: Лепосавића, Звечана, Зубиног потока, и дела Косовске Митровице. Ту се ради о судбини 50.000 Србa који тамо живе. Они су насељени на територији од 1.260 квадратних километара, и у ствари живе сопственим животом. У тим енклавама, Београд држи под контролом тзв. «паралелне структуре» - што подразумева полицију, болнице и школе. Те се структуре финансирају из буџета Србије, која на тај начин de facto остварује свој суверенитет над тим делом Косова које је прогласило своју независност. Косовски Срби су категорично против било каквог споразума који би их одвојиo од Србије. Београд се сагласио да призна независност Косова под условом да се српским областима пружи аутономија која би личила на босанску варијанту.

После прекида преговора 3. априла, како Дачић, тако и Ештон су убеђивали извештаче да постоји нада за њихов наставак. Комесар за проширење ЕУ Штефан Филе је недавно изјавио да је дошло време да Косово и Србија потраже будућност, а не прошлост. Како би до наставка преговора од 17. априла дошло, Европска комисија је одложила изношење извештаја (планираног за уторак) о процесу уласка Србије у ЕУ. Међутим, и од раније је било познато да Брисел не нуди Србији конкретан датум за почетак преговора за улазак у ЕУ.

Уочи следећег наставка бриселских преговора српског и косовског премијера у уторак, 16. априла, Берлин је посетио „министар спољних послова Косова“ Енвер Хоџај. Разговарао је са министром спољних послова Немачке Гвидом Вестервелеом. На конференцији за штампу после тога, Вестервеле је поново подвукао да је помирење услов уласка у ЕУ. То није била порука послата толико Косову, колико Србији. Берлин је поново демонстрирао своју непопустљивост према Србији и условну подршку Косову. Вестервеле је изјавио: «Споразум о почетку преговора са Србијом о њеном ступању у ЕУ - што био она желела да добије током овог лета, биће знатно успорен ако се она не споразуме са Косовом». Немачка је тако на себе преузела иницијативу за вођење политике ЕУ у државама «Западног Балкана». Косовски непопустљив став на преговорима са Србијом појачава и чињеница да је Немачка инсистирала на томе да ће преговори о «пакту стабилизације и асоцијације» са Косовом започети потпуно независно од резултата преговора са Србијом. У интервјуу немачким медијима, српски премијер Дачић се пожалио: «Немачка намеће непотребне услове, уз све оне које је већ изнела... Влада погрешно мишљење да сте ви, вршењем притисака на Србију, у стању да решите све проблеме на Балкану».

САД, ЕУ и Немачка сматрају да подела Косова може дестабилизовати остале постјугословенске државе, какве су Македонија и Босна. САД одбацују и план «размене» контроле Београда над Косовском Митровицом и Приштине над Албанцима у Прешеву, у јужној Србији. САД, ЕУ и Немачка су одлучиле да помоћу непоколебљивог држања Приштине изврше додатни притисак на Београд. Услед тога, преговори су доживљавали неуспех у сваком наставку, али су се упркос томе и настављали. Током њих изразила су се и неслагања у београдском руководству, што је Косоварима била инспирација за одржавање непопустљивости сопствених ставова.

У среду, 17. априла, преговори су завршени без резултата. Онда су Београд упозорили по последњи пут да, ако до споразума са Приштином не дође до 22. априла, у јуну неће доћи до давања датума о почетку преговора Србије са ЕУ. Зашто до 22. априла? Тада ће се одржати саветовање министара спољних послова ЕУ, које треба да прихвати извештај Европске комисије о Западном Балкану. У изјави која је објављена следећег јутра, 18. априла, Кетрин Ештон је упозорила да «преостаје свега неколико сати» до постизања споразума.

У међувремену, у Европском парламенту посланици су гласали о резолуцији о интеграцији Косова са остатком Европе. Прихватили су и извештаје о напредовању Србије и Црне Горе према ЕУ. ЕП је прихватио и извештај о потпуној спремности Хрватске да до 1. јула 2013. године ступи у чланство ЕУ. ЕП је позвао Немачку и Данску да до тада ратификују споразум о уласку Хрватске у ЕУ; све остале чланице ЕУ су већ тај споразум ратификовале. ЕП је позвао чланице ЕУ да не органичавају слободно кретање грађана Хрватске на територији ЕУ после њеног ступања у чланство.

Што се Србије, Црне Горе и Косова тиче, посланици ЕП су, као и обично, поновили захтеве за борбу против корупције, организованог криминала, за независност судства и медија, за шта су, разуме се, неопходне реформе. ЕП сматра да Србија датум о почетку преговора о ступању у ЕУ у «најбољем случају» може добити у јуну ове године. На тај начин, и стразбуршки посланици ЕП су били употребљени за вршење додатног притиска на Србију.

Како рече Ештон, 19. априла, «преговори су настављени“. И тако је српско руководство предало Косово баш у том «последњем минуту». Дошло је до десетог наставка преговора, и постигнут је споразум. Приштина је пристала на симболични уступак Београду. За сада није познат текст споразума о нормализацији односа Србије са Косовом. Једино се јавља да су Дачић и Тачи постигли споразум о функционисању српских општина на Косову. Како је изјавио учесник у преговорима, српски вицепремијер Вучић, прихваћена је жеља (каква?) Србије о представљању Косова у међународним организацијама.

У међувремену, у Бриселу је саопштено да се српска делегација по завршетку преговора са Косоварима, запутила у штаб НАТО-а, где ће се разматрати питања одсуства српских оружаних снага у северном делу Косова и гаранције за безбедност косовских Срба.

Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен је још ујутро 19. априла, пре почетка преговора Дачића са Тачијем, изјавио да је НАТО спреман да преузме неопходне функције ако дође до споразума Београда са Приштином. То све значи да ће полицијска контрола над српским енклавама прећи на НАТО-ов контингент КФОР, а некада доцније, од њих – Косоварима.

Претходног дана, у јужном мађарском граду, Сегедину, српски навијачи ватерполо клуба «Црвена звезда» су претукли председника странке ЛДП Чедомира Јовановића, који заступа одвајање Војводине од Србије. Како су објаснили Мађари, узрок томе је било Косово. Јовановића, савезника екс-председника Србије Бориса Тадића, претукли су због предаје те покрајине. Успут су батине добили и његова жена и пријатељ, коме су сломили нос и вилицу.

После онога што се у Бриселу у петак догодило, треба ишчекивати реакцију Србије и косовских Срба.

У закључку треба истаћи да споразум Косова и Београда представља потпуни неуспех дипломатије Смољенског трга[1]. Током последње године, после изборне победе Николића, наше дипломате су се претварале да имају некакве посебне односе са српским руководством, које, опет, има за своју спољну политику и смер према Русији. Сада, руској дипломатији једино преостаје запрепашћење, да саопшти нешто уљудно о сувереној вољи Београда, и да покушавајући да претекне Румунију трчи да призна суверено Косово. Јер и за нова руска дипломатска представништва у Приштини ће бити потребна и нова кадровска места за «најбоље» дипломце МГИМО[2]-а.

http://www.regnum.ru/news/polit/1651161.html

Са руског посрбио Василије Клефтакис