недеља, 22. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Класни аспекти пандемије и Вучићев "фарсични бонапартизам"
Политички живот

Класни аспекти пандемије и Вучићев "фарсични бонапартизам"

PDF Штампа Ел. пошта
Мирослав Самарџић   
субота, 18. април 2020.

Барем неке недоумице око пандемије коју је изазавао вирус ковид-19 су решене. Сада и амерички научници тврде да је вирус настао у природи. Теорије завере имају малу сазнајну вредност зато што компликоване проблеме поједностављују. То не значи да не треба расправљати о социјалним, политичим и економским узроцима и последицма пандемија. Неолиберални капитализам је биолошки неодржив, он уништава природу и погодује преласку вируса са животиња на људе. Због уништавања биљних и животињских врста прескакање расних баријера представља оптималну стратегију за преживљавање патогена.

Чак и оне државе које су у почетку прихватиле стратегију имунизације становништва одустале су, осим Шведске која није увела драстичне мере. Према том моделу, пандемијаће бити заустављена тако што ће се дозволити да се вирус слободно шири док становништво не постане имуно. Тренутно је бразилски председник Болсанаро један од ретких који и даље истрајава на таквом хазардном приступу. Слично мисли и колумниста Вол стрит журнала Холман В. Џенкинс који тврди да се у борби против ковида-19 економија зауставља како би се успорило оно што се свакако мора догодити. Међутим, још увек се не зна да ли излечени стичу имунитет и колико дуго он траје.

Драматичне слике из Италије су знатно утицале на прихватање затварање становништва у куће и сторгу изолацију. У ери глобализованих медија политички је немогуће у колико толико демократским земљама толерисати тако велики број умрлих у кратком временском периоду.

Епидемиолошке стратегије формулисане су у незнању о томе како се вирус понаша. Сада се тврди да је смртност знатно мања него што се у почетку мислило. Медицински статистичари су проценат умрлих рачунали у односу на број заражених који је утврђен тестирањем. Како готово свугде у свету није било довољно тестова,није узимана у обзир чињеница да је број инфицираних знатно већи. Због дуготрајних мера штедње и неолибералне доктрине балансираног буџета недовољно је улагано у науку. Последице су сад видљиве.

Илузија је да о здравственим мерама одлучују искључиво научници на основу политички неутралних приступа. У тимовима су обично одабрани епидемиолози који деле политичке ставове владајућих кругова. Многопомињани члан Трампове екипе Ентони Фаучи саветовао је више америчких председника. Поред тога што је врхунски научник, он је у исто време и припадник друштвене елите. Према извештајима Њу Јорк Тајмса главну реч у Белој кући имао је Трампов зет Џерад Кушнер. Антикинески јастребови у америчкој администрацији наметали су концепт борбе против пандемије. Сам Трамп је најпре говорио да се ради о обичној кијавици. Потом, да ће бити врло добар посао уколико у САД буде само сто хиљада мртвих. Амерички председник није на време реаговао да не би дошло да пада цена акција на берзи. Економиста Пол Кругман говори о Трамповој пандемији. Он није хтео да учини ништа што би му умањило шансе на новембарским изборима. Винстон Черчил је говорио да су Американци у Другом светском рату увек доносили најбоље одлуке пошто су претходно испробали све друге опције.

Свака криза има своје добитнике и губитнике. Строго се води рачуна да борба против заразе не доведе у питање владајући поредак

Британски експерти такође тврде да је њихова улога у утврђивању епидемиолошке стратегије била слична. Није Александар Вучић једини који је политичке циљеве стављао изнад здравствених. То је било правило.

Свака криза има своје добитнике и губитнике. Строго се води рачуна да борба против заразе не доведе у питање владајући поредак. Лекари су били у дилеми шта треба да се ради, политичари нису. У политици вакуум моћи не постоји, она се простире на све аспекте друштвености. Никад се није десило да научници наређују политичарима. Да је тако, економски и политички системи би друкчије изгледали. Све је мање најугледнијих економиста, политиколога и социолога који подржавају актуелни неолиберални глобализовани капитализам, али он и даље жилаво опстаје.

Конкурентни циљеви које треба постићи у сузбијању пандемије отварају бројне дилеме укључујући и етичке. Морају су поред броја умрлих од ковида-19 урачунати и они који ће умрети од последица сиромаштва које ће наступити због неизбежне економске кризе. Вероватно ће порасти и смртност од других болести које не могу ефикасно да се лече због усмерености здравствених система на сузбијање заразе. Не ради се искључиво о технократско-медицинском проблему који се лако може решити математичким моделовањем. Економисти упозоравају да се паралелно морају пратити пандемијска и макорекономска крива. Кад се прва поравнава друга се стрмоглављује. Треба пронаћи баланс, тако да здравствене мере које се предузимају ради обуздавања епидемије не доведу до још погубнијих последица због готово потупног засутављања привреде. Сеизмолошкиња Џуси Џонс каже да су природне катастрофе неизбежне, али социјалне нису. Да је систем праведнији здравствене и социјалне последице биле би знатно мање.

Трагедија савремног глобализованог капитализма састоји се у томе што ће и од короне и од економске кризе највише страдати сиромашни. Ових недеља у њујоршком метроу могу се видети, углавном, само Афроамериканци, Латиноамериканци и Азијати који спадају у најсиромашније. Док су припадници средњих и виших класа у удобној и сигурној изолацији они морају да раде јер немају средстава да преживе. Фрапантан је податак да 40 посто Американаца на својим рачунима нема 400 долара за плаћање изванредних трошкова. У Њу Јорку у укупном броју заражених има 34 посто Латиноамериканаца и 28 посто Афроамериканаца. Они чине око половине становништва града.Чак 70 посто умрлих у Чикагу су Афроамериканци који чине једну терећину популације. Сиромашни страдају да би богати били безбедни. Они који су на дну друштвене лествице имају пет пута више шанси да се заразе него они на врху. Велики број Американаца нема плаћено боловање, они и када осећају симптоме иду на посао. Више десетина милиона нема никакаво здравствено осигурање.

Светски медији упорно говоре о томе како су заражни принц Чарл и Борис Џонсон желећи тако да покажу како вирус не дискриминише. Сваке године за Дан захвалсности Америкаци поједу четрдесет милиона ћурака. Једну амерички председник помилује и пусти је да шета по дворишту Беле куће. Медији сликају само њу. Телевизијске станице са националном фреквенцијом у Србију нападно промовишу чланове Вучићевог лекарског тима, а хиљаде здравствених радника који се налазе на првој линији борбе остају невидљиви.

Тачно је да вирус не дискриминише, и богати се разбољевају. Дискриминшу социјални и здравствени систем који не омогућавају свима исте шасне да се не заразе и да добију исти квалитет лечења када се разболе.

Пандемија је убедљиво демострирала како богате западне државе немају здравствену инфраструктуру која би омогућила ефикасно лечење

Математички епидемијски модели прављени су према стањима у богатим западним друштвима. Према њима, нарочито су погођени стари и хронично болесни. Али, шта ће се догодити када се вирус рашири и по трећесветским државама где становништво живи у беди. Њихови имуни системи су ослабљени због неухрањености и ендемског сиромаштва. Тамо ће смртност сигурно бити знатно већа и вероватно ће захватити и млађе делове популације. Држава Мали има само три респиратора на милион становника. У време шпанске грознице 1918. највише мртвих било је у сиромашним државама, чак 60 посто у Индији. Била је сушна година а жито је извожено у Британију. Изгладнело становништво у западној Индији имало је слаб имунитет, зато је смртност била тако висока. .

Пандемија је убедљиво демострирала како богате западне државе немају здравствену инфраструктуру која би омогућила ефикасно лечење. Са изузетком Немачке, готово да нигде не постоји довољан број кревета у интенвзивној нези, нема довољно лекара и другог медицинског особља, нема заштитне опреме и респиратора. Медицински системи оптимизовани су по истом моделу као и привреда. Нема залиха, опрема се набавља у тренутку када је неопходна (just-in-time). Када дође до поремећаја у светским ланцима снабдевања настаје катастрофа. Медицинско особље нашло се у позицији војника који су у рат послати без оружја. Да су здравствени системи Италије и Шпаније били боље припремљни смртност би била мања. Ефикасније су реаговале државе које су и раније биле изложене сличним опасностима и имају развијене системе за брзе одговоре. Фаучи истиче како је успешно сузбијање епидемија у САД претходних деценија онеспособило ову државу да се супротстави ковиду-19, јер се сматрало да су заразне болести ствар прошлости. Прво што су урадиле Немачка и Француска је да су забраниле извоз медицинских производа. А деценијама се говори како је ЕУ јединствено тржиште у коме слободно циркулишу капитал, робе и услуге.

Постепидемијски поредак

 Сада се процењује да ће ковид-19 изазвати највећу економску кризу после оне од 1929-1933. Велике државе са најмоћнијим економијама и монетарним суверенитетом сузбијаће кризу креирањем огромних сума новца. Једноставно, владе ће се задуживати код својих централних банака. Неки економисти сматрају да ће амерички дефицт скочити на 20 посто БДП-еа. Рекордање био током Другог светског рата када је 1943.износио 26,9 посто; 2009, због санирања тадашње кризе био је 9,8 посто; 2019-4,6 посто. Кинески пакет за привредни опоравак износи седам трлиона долара.

Велики проблеми настају у ЕУ. Државе чланице немају монетарни суверенитет, не могу да се задужују код својих централних банака. Државе које су најпогођеније, Италија и Шпанија већ су презадужене, њихова дужничка криза дуго траје и оне не могу да се задужују на финансијским тржиштима под повољним условима. Идеја о еврообвезницама не долази у обзир јер је не прихватају богатије северне земље. То би значило да се ЕУ задужује а да се потом грантови додељују државама сходно тежини ситуације у којој се налазе. Друга варијанта је да државе чланице издају обвезнице за које гарантује ЕУ. Немачка ће радије напустити еврозону него што ће прихватити ту опцију, зато што би на крају она морала да враћа дугове медитеранских земља. Осим тога,такво решење није у складу са Лисабонским уговором по коме буџет ЕУ мора бити избалансиран.

Преостају солуције који постоје унутар Европског механизма за стабилност (ЕСМ) Ради се о финансијској институцији коју чине чланице еврозоне која помаже државама којесу у финансијским тешкоћама тако што им одобрава кредите под условима који су повољнији него на финаснијским тржиштима. Заузврат, држава која се нађе у таквој ситуацији мора прихватити реформе. Укупан буџет овог механизма је 700 милијарди евра. Највећи део остварује се на финансијским тржиштима. Оснивачки удео влада је 80 милијарди (Немачка 27 посто, Француска 20 посто Италија 18 посто). Овакви кредити само би повећали јавни дуг већ презадужених држава и учинил га неодрживим, Уместо тога предлаже се да се најпогођеније државе ослободе на неко време плаћања својих редовних допринса ЕУ.

Готово је извесно да ЕУ неће одобрити мере кој су повољне за Италију и Шпанију у којима све више расте антиевропско расположење.Чак и председници влада ових држава дају оштре изјаве којима упозоравају Европску комисију. Криза ће још више продубити јаз унутар ЕУ између севера и југа. Италија и Шпанија проћи ће као Грчка 2015. И друге медитернаске земље су у тешкој позицији.У тој неолиберално политичкој творевини солидарност институционално није предвиђена, она није замишљена као трансферна унија. Све се више говори како ЕУ оџава у животу само страх од њеног распада. Уосталом, из историје је познато да солидарност ретко прелази националне границе, осим уколико то није у политичком интересу оне државе која пружа помоћ.

Немачка је већ отпочела са реализацијом програма који износи преко једног трлиона евра. Али, најмоћнија држава у Европи нема проблема са задуживањем. Њене државне обвезнице представљају најбоље хартије од вредности, она може дасе задужује по негативним каматним стопама. Сигурније је имати те обвезнице него евре или доларе. Ипак, Немачка због евентуалног поновног успостављања граница, може остати без слободног приступа тржиштима, што је од пресудног значаја за њену извозну индустрију.

Фискални савет процењује да ће Србија морати да се задужи за нових шест и по милијарди евра. Иако је формално монетарно суверена, она неће моћи да се задужи код своје централне банке. Једноставно, такво решење неће дозволити западне државе и међународне финансијске институције под чијом контролом се ми налазимо. Остају међународна финасијска тржишта и вероватно високе каматне стопе које ћемо морати да плаћамо. Тако ће ковид-19 још више затегнути дужничку омчу која је већ одавно на нашем врату, а наша колонијална позиција биће запечаћена.. Савремени светски поредак, као у целом двадесетом веку, је империјални.Тукидид би рекао: „Велики народи раде оно што могу, мали трпе оно што морају“.

Бројни аналитичари међународих односа предвиђају да ће Кина изаћи као геополитички победник. Иако је и она у почетку каснила са предузимањем енергичних мера, на крају је постала лидер у сузбијању пандемије. Западне државе то нису биле, то је знак опадања њихове моћи. У својој новој књизи „Капитализам, сам“ економиста Бранко Милановић тврди да легитимитет кинеског система почива на спектакуларном привредном расту. Вероватно ће легитимитет режима бити ојачан због тога што се испоставило да је једнопартијска ауторитарна држава била успешнија у ситуацији велике здравствене кризе. Кина има дугу традицију колективистичке културе и дисциплиновано становништво. Већина људи више цени повећање животног стандарда и здравствену сигурност него демократију, слободу и поштовање људских права.

Геополитичари воле да помињу тзв.Тукидидову замку. По грчком историчару који је писао о рату између Атине и Спарте, кад једна сила опада а друга се успиње, сукоб је неизбежан. Питање је да ли ће две највеће силе, САД и Кина ићи путем сарадње или сукоба; да ли ће Кина америчко присуство у Азији третирати као историјску аномалију; да ли ће се две економије интегрисати или одвојити; да ли ће се Европа оријентисати према Азији? Сигурно је да ни једна сила неће имати статус као САД 1945.

Пандемија је показала да је национална држава једина легитимна политичка структура која је у стању да делује у оваквим приликама. Због моћи политичке деснице у великом броју држава то може водити ка расту национализма, ауторитарности и можда ратовима. Левица мора да прихвати демократску, социјалну националну државу као основну политичку јединицу или ће у потпуности изгубити подршку становништва. Пролетерски интернационализам не значи стварање једне светске социјалистичке државе, већ мноштво таквих у којима свако друштво самостално утврђује жељељни баланс између модерног и традиционалног, партикуларног и универзалног.

Промена система, одбацивање неолиберлизма је услов опстанка. Приватни интерес не сме бити компас помоћу кога плови човечанство, за шта се залажу неолиберали. Друштвене реформе су неопходне како би била развијена инфраструктура која је неопходна за борбу против заразних и других болести.

Вучићев "фарсични бонапартизам"

Мере против пандемије које су предузимане у Србији су непропорционалне и неартикулисане. Комплетно становништво је у некој врсти притвора, укључујући и средине у којима се зараза није раширила. Куриозитет је полицијски час за псе и друге кућне љубимце. Маркс је писао о томе како је једна британска влада у деветнаестом веку увела порез на псе. Један цинични Енглез тада је рекао:”Јадни пси, с њима желе да поступају као са људима“.

У Србији су отворени супекмаркети, махом у страном власништву, а затворене пијаце на којима своје производе продају мали произвођачи. Они су раније били главни снабдевачи храном у локалним заједницама, сада ће бити уништени

У Србији су отворени супекмаркети, махом у страном власништву, а затворене пијаце на којима своје производе продају мали произвођачи. Они су раније били главни снабдевачи храном у локалним заједницама, сада ће бити уништени. Ради се о класичној мери у корист крупног бизниса, на штету малих фармера. Доћи ће до даље пролетаризација нашег становништва а страни капитал добиће још јефтинију радну снагу. Идеал неолиберализма је да огромна већина становништва живи у страху од глади, како би људи морали да прихватају било какве послове уз мизерне плате само да би преживели. Да ствар буде још гора, економске мере владе су потпуно неселктивне, једнако третирају оне који су претрпели велику штету као и оне који су остваривали суперпрофите. Осим тога, корумпирана и некомпетентна државна администрација није ни способна да организује ефикасну подршку привреди. Лавовски део новца отићи ће режимским клијентима.

Ванредним стањем управља лично Александар Вучић, мимо уставних и законских процедура. Када се ванредне мере проводе без одговарајуће институционалне инфраструктуре власт се преноси на неформалне групе и врши уз бројне злоупотребе.

У ситуацији распада свих институција Вучић је узурпирао власт. Он се изјашњава о начину лечења, позива телефоном оболеле у болницама. Ваљда је видео слику Наполеон међу губавцима чији аутор је Антоан Жан Грос.

Тако нешто је могуће зато што су политички капацитети друштва уништени неолибералном транзицијом.Периферни неолиберални капитализам у Србији, у коме су држава и привреда потпуно подређене интерсима страног капитала, не може да опстане уз привид демократије. Отуда Вучићев фарсични бонапартизам. Он ће настојати да механизме владања које је успоставио током епидемије искористи како би после ковида-19 уништавао опозицију и свакога ко му није по вољи. Вучић сада настоји да одмах по окончању ванредног стања спроведе изборе како би сачувао власт. Као што је обмањивао јавност о датуму када је откривен први заражени, тако ће вероватно то исто чинити када буде прогласио крај епидемије. Економиста Јозеф Шумпетер каже да се не може вечито лагати, али може довољно дуго да би се нанела непоправљива штета.

Зрењанин,

18.4.2020

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер