Лажни русофили и искрени русофоби

Нити је шала, нити је скривена камера: Светлана Лукић, уредница "Пешчаника", сажаљева и пребројава српске држављане страдале од касетних бомби! У тексту објављеном на сајту којим руководи, под насловом "Најава 380. емисије"[1], Светлана Лукић бави се посетом Димитрија Медведева и пратећим догађајима, а у претпоследњем пасусу дословце пише:

"Изгледа да ће Гаспром постати спонзор Црвене звезде, генерални директор Србијагаса Бајатовић нас је радосно обавестио да све руске компаније имају у својим статутима племениту клаузулу о социјално одговорним предузећима, што значи да морају да финансирају културу, спорт и сличне занимације. То значи да Гаспром сматра да је социјално одговорно да у бедној земљи, у којој нема конкуренцију јер је монополиста, финансира већ моћне фудбалске клубове. Док је, на пример, Филип Морис финансирао гостовање изложбе Леонардових изума и са неколико стотина хиљада долара помогао уништавање касетних бомби од којих је после бомбардовања страдало неколико десетина грађана Србије. Тако да ипак има разлике између руске и западноевропске демократије и схватања људских права."

Генијално! Уредница сајта "Пешчаник" и водитељка истоимене емисије замера нехуманим Русима што не раде исто што и прехумани Запад: уништавају касетне бомбе! Управо оне бомбе које је овде посејао – ко?! Медведев? Путин? Јељцин, можда Горбачов? Не, него Клинтон, са Шираком, Шредером и осталим лидерима НАТО земаља.

Дирљива је то представа о демократичности и људским правима: прво бомбардујете неку земљу, а после компаније из ваше државе плате уклањање неексплодираних ВАШИХ касетних бомби и, на топ-листи Светлане Лукић, ви ћете бити међу највећим поштоваоцима људских права. Неко на кога би требало да се угледају Руси, који, замислите, не уклањају касетне бомбе других земаља и других војски.

Некако обрнуто...

Ако вас Светлана Лукић није убедила колико су Руси нехумани, онда је то, мора бити, успео Андреј Шари, оригинал Рус и уредник у руском сервису "Радија Слободна Европа" који је дао интервју за – нећете веровати – "Радио Слободна Европа". Посета Димитрија Медведева Београду била је повод да београдски сервис овог медија ИНТЕРВЈУИШЕ колегу из московске централе[2], који се потрудио да разбије све илузије о пријатељском односу две православне, словенске земље:

"Русија је велика, Србија је мала – ми смо старији брат, ви сте млађи брат. Ништа више од тога неће никад Србија ни дочекати од Русије. Посета је прагматичног карактера, битна је нафта, битан је гас, да Србија продаје или ће продавати своју нафту, нафтоводе и плиноводе Србије. Тадић може да говори било шта о придруживању Србије ЕУ, али истина је да ће Руси имати контролу над Јужним током и системом нафтовода и плиновода из Русије што је битно. Новац је битан. Дијалог је за сада у другом плану", појаснио је Шари суштину руско-српских односа.

Те односе, према његовом мишљењу, не олакшава ни руска подршка српском ставу око Космета:

"Јесте, то је чињеница (да Србија има снажну подршку Русије у односу на питање Косова), али је у исто време Русија признала независност Јужне Осетије и Ахазије, онда је то некако обрнуто. Ситуација је веома тешка, али и у Русији сви разумеју да неће бити повратка Косова у Србију, да практично то није могуће. Јасно је да неће бити успостављене никакве официјелне везе између Косова и Русије, али бизнис је бизнис", поручује уредник руског "Радија Слободна Европа".

Уколико вам чак ни Шари није био уверљив, онда је узалудност српских емоција према руском председнику и уопште Русији морала да вам се укаже кроз његову висину. Са својих 165 центиметара, Медведев је данима био предмет злурадог подсмевања бројних другосрбијанских коментатора. На "Е новинама", рецимо, непрестано су истицали да је руски председник изашао из авиона у "малом капутићу" – што је, иначе, чист плеоназам, јер не постоји "велики капутић". А шармантни Теофил Панчић је, у свом коментару на "Пешчанику"[3], за Медведева написао да је "Високи Гост онижег раста". Да смо ми нека нормална земља, као да поручују "Е новине" и Панчић, не бисмо ни разговарали са тако ниским државником, а камоли га још дочекивали на онако помпезан начин!

Саркози, не прилази!

Док је Медведев боравио у Београду, правим српским родољубима ужасно је сметала соцреалистичка патетика којом су овдашњи "магови маркетинга" затрпали кампању о руско-српско-совјетско-југословенском пријатељству. Али, недељу дана после посете шефа Кремља, јасно је да су од лажних русофила ипак гори, злокобнији и штетнији – искрени русофоби. Ови који нас убеђују да су Руси криви због тога што: 1) не уклањају неексплодиране НАТО бомбе; 2) сматрају Србију млађим братом, и 3) имају ниског председника.

Остаје нам само да се надамо да Руси ипак никада неће прихватити мерила Запада у погледу демократије и људских права, односно да неће напредовати на лествици хуманости прве даме "Пешчаника". Некако, добро је што им не пада на памет да спроводе над нама "Милосрдног анђела", таман никада не уклањали већ бачене касетне бомбе и таман их Светлана Лукић окривила не само за све жртве после бомбардовања, него и за оне током бомбардовања, за које иовако никада не би окривила НАТО.

(Иначе, пре неколико година управо су руски стручњаци уклањали неексплодиране касетне бомбе у околини Ниша, али Светлани Лукић ни то није био превише занимљив податак.)

Исто тако, остаје нам да се надамо да ће нас Русија и убудуће доживљавати као "млађег брата", колико год Андреју Шарију то деловало понижавајуће по Србе. Макар никада у нама не видели "лидера региона", како нас често представљају политичари из Европске уније, одлично је што нам Руси не уводе визе и санкције, што нам не комадају државу сваких десетак година, што нас не терају да једнострано и на своју штету примењујемо ССП, или што нас не уцењују Ратком Младићем. "Млађи брат" или "лидер региона"? Да опрости Андреј Шари, ипак нам је удобније у дефиницији коју нам је наменила Русија!

Такође, ваљало би да се молимо Богу да француског председника Николу Саркозија пут никада не нанесе у Србију. Јер, замислите само како би доказане естете, попут Петра Луковића и Теофила Панчића, реаговале на државника који је једнако висок/низак као и Медведев, али много више искомплексиран због тога. Док шеф руске државе ни не покушава да сакрије то да је за главу нижи од већине својих колега, дотле Саркози (како су летос показале фотографије "Ројтерса") за говорницом стоји на посебној платформи, носи ципеле са темељно појачаним ђоном како би изгледао барем неки центиметар виши и не прима у своје најближе особље никога ко има преко метар и 70, како не би доминирао у односу на њега!

На крају, пожелимо да Британци, Французи, Немци и остали Американци буду према нама тако нехумани, неискрени и ниски као Руси.