Politički život | |||
Medijski „pluralizam“ u obožavanju Vučića |
utorak, 26. avgust 2014. | |
Vladi Srbije su 21. avgusta iz Brisela poslali demarš, tj. ed memoar, kako je utvrđeno kasnije, u kome su izneli stav da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo, ne bi trebalo da poveća svoj izvoz u Rusiju u većoj meri i time iskoristi uzvratne sankcije Evropskoj uniji. Već sutradan premijer Vučić je sazvao konferenciju za novinare, gde je rekao da je za Srbiju put u EU strateški cilj, da njenu volju uvažava, kako u skladu sa time neće doći do povećanja izvoza u Rusiju, ali i da neće uvesti sankcije Rusiji (iako mu ovo poslenje nije ni traženo). S obzirom na to da je Vučić 2008. prihvatio politiku LDP-a i imajući u vidu da je marketing jedna od retkih stvari u koje se razume, nikog upućenog ne treba da čudi ni njegova odluka, ni saopštenje, koje je tako sročeno da kod prosečnog čoveka stvori utisak lažnog balansa, pa i pružanja otpora. O šteti same odluke ne treba mnogo ni govoriti, pored toga što smo još jednom pokazali da nemamo kičmu i da popuštamo pred svakim zahtevom, propustili smo i dobru ekonomsku priliku, što izgleda da ne dotiče puno premijera, koji se neprestano busa u grudi kako je ekonomija važnija od svega. Dovoljno je reći da Belorusija diže svoju proizvodnju povrća za 40%, čime planira da za sebe nađe novu šansu na upražnjenom ruskom tržištu[1]. Međutim, ono što zavređuje više pažnje je način na koji su čitavu situaciju propratili srpski štampani mediji. Na naslovnoj stranici Informera napisano je velikim slovima „Premijer Vučić odgovorio na ucene EU, nek padne Vlada, Rusima nećemo uvesti sankcije“. Ovo pominjanje ucena treba da stvori utisak dramatičnosti čitave situacije, maltene da vam zastane dah, jer se nalazimo pred pritiscima ravnim onim u Rambujeu 1999. Ali, tu je hrabri premijer koji kaže „NE!“, lupa šakom o sto i spasava Srbiju. Sad može da se odahne. Doduše, oni malo upućeniji bi se zapitali čemu smo to tačno rekli „NE!“ jer sankcije Rusiji uopšte nisu bile na dnevnom redu, no to nije važno, putem Informera se ne informišu informisani. Slično izveštavaju i Naše novine, njima to doduše nije glavna vest, ali opet na vrhu naslovne stranice piše „Vučić odgovorio EU: Srbija će i dalje izvoziti u Rusiju!“. To što iz EU uopšte nisu zahtevali da prestanemo sa izvozom već da ga ne povećamo u značajnoj meri nema nikakve veze, važno je predstaviti Vučića kao odlučnog državnika koji odoleva izazovima. Blic i Danas imaju više ukusa i izveštavaju objektivnije. U Blicu piše „Vučić umirio EU“ a u Danasu „Brisel poštuje konstruktivan pristup premijera“. Ništa iznenađujuće, ovo su dva dnevna lista koja su vrlo jasno evroreformski orijentisana, čitaoci su im takođe velikim delom na toj talasnoj dužini, te oni zaista imaju razloga da budu zadovoljni jer za režim Evropa, i dalje, nema alternativu. Za one kojima se ne sviđa nijedan od ova dva pristupa tu je treći, „izbalansiran“. Njega nalazimo u Politici i Večernjim novostima, poruke na naslovnim stranicama su im identične, na obe piše „Poštujemo EU ali izvozićemo u Rusiju“. „Kako lepo, kako mudro, mi sarađujemo sa svima, sa celim svetom, imamo Vučića čije su diplomatske sposobnosti ravne Kisindžerovim i on će i od istoka i od zapada izvući maksimum za nas“, pomislio bi neko ko čita ove novine. U Kuriru pored Vučićeve slike piše da odeleva pritiscima, a naslov je „Poštovaćemo volju EU, ali nema sankcija Ruskoj Federaciji!“. Ništa bez tog znaka uzvika na kraju jer mora se dati dramatičan ton čitavoj situaciji i odluci premijera da ne uradi ono što mu nije ni traženo. Sve ove novine imaju dosta šarolik sadržaj. U Politici ima dosta da se pročita o situaciji na Bliskom istoku, o dvostrukoj politici Amerike prema islamistima, ubistvima Hamasa, postizbornoj situaciju u Turskoj. Zgodno za intelektualce. Večernje novosti iskazuju svoj patriotizam radujući se time što će Teslina urna uskoro završiti u hramu, pominjanjem dijaspore kojoj treba veća pažnja i proruskim izveštavanjem situacije u Ukrajini. Oni kojima je geopolitički pogled na svet drugačiji, u Blicu mogu da pronađu da je Venecuela u haosu, a da su ljudi koji su bili bliski Čavezu milioneri. U Danasu o situaciji u svetu, viđenoj kroz naočari atlantista, može da se pročita još više i još analitičnije, a i kulturni sadržaj je takođe šarolik. Idealno za kosmopolite među intelektualcima. U Kuriru, Informeru i Našim novinama ima dosta tračeva, crne hronike i estrade. Idealno za ogovaranje na poslu za vreme pauze za kafu. U Informeru ima i kolumna Dragana Vučićevića, idealno za ljude koji baš mnogo vole Vučića. O Vučićevom odgovoru EU naši štampani mediji takođe izveštavaju dijametralno suprotno, maltene kao da ne govore o istom događaju. Šta je zajedničko naslovu iz Informera, o Vučiću koji je hrabro odbrusio Briselu i naslovu iz Danasa o Briselu koji je zadovoljan odlukom Vučića? Pa zajedničko je to što se i u jednom i u drugom hvali Vučić! U poslednjem periodu komunizma u SFRJ unutar SKJ je postojala struja koja se protivila uvođenju višestranačja i kao alternativu tome nudila jednopartijski pluralizam. Pluralizam u politici podrazumeva postojanje različitih stavova i mišljenja. Danas je Srbija na dobrom putu da se u njoj uspostavi pluralizam obožavanja Vučića. On je za sve i za svaku priliku i treba da ga vole i podržavaju svi. Protiviš se članstvu Srbije u Evropskoj uniji? Vučić je pravi izbor za tebe! Mišljenja si da EU nema alternativu? Podrži Vučića, on nas vodi tamo uspešnije od svih drugih! Putem medija se stvara takva atmosfera gde se Vučić prikazuje kao najbolji izbor za sve, bez obzira na to kakvo im je političko opredeljenje. Bilo da im je draga Amerika ili Rusija, Bajden ili Putin, četnici ili partizani, bilo da su nacionalisti ili drugosrbijanci, svi treba da budu za Vučića jer je on rešenje za sve! I posle se neki čude i pitaju kako je SNS uspeo da dobije skoro 50% na izborima. Pa kako ne bi dobio kada neko ko ne koristi internet već gleda samo televiziju i čita samo štampane medije nema priliku da pronađe ništa protiv njega? Još se nekako i može pronaći kritika Vučića sa evro-reformskog stanovišta mada one ostavljaju sve slabiji utisak na ljude, što i nije čudno jer on taj posao zaista obavlja efikasnije nego oni pre njega. Ali to ne treba da nas zanima. Naš problem je što danas ne postoji ni televizija, ni dnevne novine, pa čak ni nedeljnik, koji je beskompromisno na patriotsko-suverenističkoj liniji, a protiv onoga koji je na unutrašnjem planu glavni eksponent meke okupacije u kojoj se nalazimo. Zato pokretanje makar štampanog nedeljnika mora biti primarni zadatak patriotskog bloka ukoliko želimo da se naša reč čuje. Bez toga se bojim da ćemo dati dobar materijal za pisanje novog antiutopijskog romana sličnog Orvelovoj 1984. Ali ono što treba da nas ohrabruje je činjenica da je sa nama istina i da se nje Vučić plaši. Jer da nije tako ne bi se iz sve snage trudio da se ona ne čuje. Kada u većoj meri dopremo do običnih ljudi njegova vlast će istog trenutka početi da slabi. |