понедељак, 08. март 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Српске заставе и селективна толеранција монтенегринских и београдских "мултикултуралиста"
Коментар дана

Српске заставе и селективна толеранција монтенегринских и београдских "мултикултуралиста"

PDF Штампа Ел. пошта
Ненад Пиваш   
уторак, 08. децембар 2020.

Након што је на улицама у неколико црногорских градова 4. децембра одржано славље због избора нове владе[1], убрзо се тим поводом огласио некакав „Патриотско комитски савез Црне Горе“ са саопштењем како види проблем у „барјачењу застава Србије“[2]. Имајући на уму да је реч о недавно формираној организацији неки би помислили да је реч о обичним маргиналним екстремистима који нису вредни анализе. У суштини то је добрим делом тачно, али је ствар у томе што тај став о томе да је у Црној Гори проблематично истицати српске заставе не деле само они, већ се он чуо немало пута – често и од стране доскорашњих носилаца целокупне моћи у тој држави.

Тако је 6. септембра, недуго након одржавања парламентарних избора у Црној Гори на којима је опозиција однела победу, на ткз. „патриотском скупу“ у Подгорици Немања Батричевић, сарадник у настави на црногорском Факултету политичких наука и докторанд на Централноевропском универзитету, поручио како је главни проблем што присталице опозиције нису славили са државним заставама. Такође је запретио Дритану Абазовићу и руководству покрета УРА да ће остати упамћени као „најгори издајници својега рода“ ако „предају Црну Гору у руке четничким војводама“[3]. Убрзо након овога појавила се петиција подршке, коју су потписали између осталог и Ненад Чанак, Александар Оленик, Динко Грухоњић и многи други самозвани „борци за толеранцију” из Србије, који су прилично осетљиви када се реч „издајник“ користи као класификација у држави у којој они живе[4].

Исто тако, црногорска полиција је због истицања српских застава на аутолитијама у Беранама у јуну ове године поднела девет прекршајних пријава[5]. Наравно, пошто је било речи о партијској држави, идентично мишљење као и полиција имали су и у до скора владајућем ДПС-у, који је пре више година осудио што су присталице опозиције, након локалних избора у Беранама, славили са српским заставама[6].

 Мислим да је ситуација када се у име „мултиетничности“ грде припаднице неке националне заједнице зато што славе уз своје симболе ипак оригиналан феномен који се може наћи само код Црногораца монтенегринских провинијенције

Постоје многи лицемерни борци за толеранцију и људска права који су овај племенити позив претворили у властити бизнис и тиме га извргли руглу. Тако је нажалост у великом делу света. Међутим, мислим да је ситуација када се у име „мултиетничности“ грде припаднице неке националне заједнице зато што славе уз своје симболе ипак оригиналан феномен који се може наћи само код Црногораца монтенегринских провинијенције и наравно код њихових подржавалаца у региону.

У Србији је, са друге стране, сасвим нормално да припадници националних мањина на својим митинзима и окупљањима носе поглавито своје националне симболе, комбиноване са партијским обавезама, док су заставе Србије права реткост уколико их уопште има. Тако присталице Угљанинове[7] и Зукорлићеве[8] странке на својим митинзима редовно носе и заставе на којима су грбови са љиљанима и полумесецима – што су симболи бошњачке националне заједнице. И то није тако само у приватној употреби, поменута застава је, заједно са државном заством Србије, истакнута и на згради скуштине града Новог Пазара[9]. А 11. маја се организује чак и Дан бошњачке националне заставе[10].

Исто тако је и са Албанцима у Србији. Они на својим догађајима редовно носе „заставе друге државе“ – да се изразим у монтенегринском стилу – и то врло често не буду само заставе државе Албаније, већ и заставе САД, па чак и „Косова“. Исто тако и они обележавају свој Дан заставе 28. новембра и тада и на зградама оштина Прешево и Бујановац бивају окачена црвене заставе са црним двоглавим орловима[11], [12]. И тако је већ годинама.

Верујем да и у Србији има појединаца којима смета што припадници националних мањина носе своје заставе. Међутим тешко је замислити ситуацију у којој би због истих полиција писала пријаве, а владајућа партија кренула да грди оне који их носе и да их проглашавала за „издајнике“, „антидржавне елементе“ или „балисте“. Уколико би се тако нешто случајно омакло и неком много мање битном, тада би Чанак, Грухоњић, Оленик и други њихови истомишљеници муњевито реаговали. И били би потпуно у праву! Јер заиста, право припадника свих националних заједница да користе своје симболе не треба посматрати као некакав ексклузивитет, већ као нешто што се подразумева. Међутим, сама чињеница да они у случају Црне Горе имају потпуно другачију став и да тамо подржавају све облике монтенегринског шовинизма чини их неподобним да било шта попују за евентуалне сличне појаве у Србији. Којих на сву срећу и нема.

Али има још неколико ствари који су специфичне за питање заставе у Црној Гори. Монтенегрински покрет увелико замера Србима што нису склони да на својим окупљањима у већој мери користе државне заставе Црне Горе. Но и државне заставе имају свој историјат. Црвено-плаво-бела тробојка у Црној Гори уведена је средином XIX века за време књаза Данила. Она је била државна застава кнежевине, а затим и краљевине Црне Горе. Њу су користили и партизани, а то је била и застава СР Црне Горе за време СФРЈ – наравно тада на њој више није био двоглави орао, већ петокрака. Почетком 90-их, за време СРЈ, са црногорске, као и са србијанске тробојке, скинута је петокрака.

Међутим, сепаратистички покрет, који се тих година појавио у Црној Гори у виду ЛСЦГ и СДП, и њихове присталице на својим митинзима уопште ниси користиле тробојку тј. тадашњу државну заставу! На њиховим митинзима тих година могао је да се види једино крсташ-барјак и алај-барјак[13] који је био војна застава црногорске монархије. Тада очигледно нису следили своју каснију логику да треба да покажу „поштовање према држави у којој живе“ на тај начин што ће носити њене државне заставе.

Након што је Мило Ђукановић 2000. године обзнанио да му је циљ независност Црне Горе, од његових тадашњих коалиционих партнера из СДП-а је следеће године предложено доношење нове државне заставе која неће бити тробојка. ДПС је на то пристао, тако да је 2004. Црна Гора добила државну заставу какву има данас.

 

У датом периоду српске и пројугословенске странке су предлагале неко компромисно решење којим би, уколико се већ мења застава, била уведена нека која је више у складу са црногорском традицијом, али су сви њихови предлози и иницијативе одбијани. То је био део једног ширег пројекта у којем је Милов режим мењао традиционални идентитет Црне Горе. Тако је 2004. уведена и садашња верзија химна „Ој свијетла мајска зоро“ у којој је аутор треће и четврте строфе Секула Дрљевић. Исто тако у новом Уставу из 2007. године за званични језик проглашен је црногорски, иако се на попису 2003. тек 21.53% становништва изјаснило да им је то матерњи језик, док се 63.5% определило за српски.

Од Срба се тражи да срцем прихвате не тек било коју заставу, већ ону која је установљена против њихове воље и то са намером да буде дисконтинуитет у односу на дотадашњи идентитет Црне Горе. Заставу која је на известан начин негација њих самих!

Од Срба се дакле тражи да срцем прихвате не тек било коју заставу, већ ону која је установљена против њихове воље и то са намером да буде дисконтинуитет у односу на дотадашњи идентитет Црне Горе. Заставу која је на известан начин негација њих самих! Зашто? Па зато што је у плановима Црногораца монтенегринске провинијенције и за Србе била намењена судбина тробојке, јер су и они по тој замисли требали нестати тј. асимиловати се.

Како је поразом ДПС-а на изборима 30. августа задат снажан ударац једном таквом пројекту, Срби, али и сви други грађани Црне Горе којима је стало до демократије и људских права, имају разлога да славе и да се радују. У томе сви имају право да користе оне симболе и она обележја за које су везани и које осећају као своје. Не треба уопште да се обазиру на хирове оних који се због тога љуте на њих, нарочито када имају на уму да се та друга страна никада није обазирала на српске жеље и интересе.

 

*****

 

[1] https://www.republika.rs/svet/region/245866/video-crnoj-gori-slavlje-povodom-izbora-nove-vlade

[2] https://www.antenam.net/politika/180822-pks-krivokapicu-i-abazovicu-jurisnike-uputite-ka-kosovu-da-tamo-rjesavaju-srpske-probleme

[3] https://www.youtube.com/watch?v=29jwDywtTmc&ab_channel=CdMPortal

[4] https://www.portalanalitika.me/clanak/peticija-podrske-nemanji-batricevicu

[5] https://www.portalanalitika.me/clanak/zbog-isticanja-zastave-druge-drzave-prekrsajne-prijave-protiv-devet-osoba

[6] https://www.kurir.rs/planeta/1272523/dps-snp-i-df-pobedu-u-beranama-slavili-uz-srpske-zastave-i-klicanje-srbiji

[7] https://www.aa.com.tr/ba/balkan/sda-sand%C5%BEaka-pozvala-me%C4%91unarodnu-zajednicu-da-zaka%C5%BEe-konferenciju-o-sand%C5%BEaku-/1655330

[8] https://sanapress.info/2020/06/15/zavrsni-skup-spp-a-sloboda-krece-iz-tutina/

[9] https://www.kurir.rs/vesti/srbija/662325/sadiju-plojovic-novi-predsednik-skupstine-grada-novog-pazara

[10] https://www.trt.net.tr/srpski/kultura-turizam-i-umetnost/2020/05/12/sandzak-obiljezen-11-maj-dan-bosnjacke-nacionalne-zastave-1415629

[11] https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=79005

[12] http://rs.n1info.com/Vesti/a547712/Dan-zastave-Albanije-obelezen-i-u-Bujanovcu-i-Presevu.html

[13] https://www.youtube.com/watch?v=hxA_vH55pcA&ab_channel=LSCG1989

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће ЕУ признати руску и кинеску вакцину против коронавируса?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер