Načertanije za 21. vek - poziv na izradu Nacionalne strategije za opstanak srpskog naroda i države

Obraćanje predsednika Srpskog pokreta Dveri na konferenciji srpskih intelektualaca na temu „Srpsko nacionalno pitanje danas”, koja je održana 18. februara 2023. godine u Narodnoj skupštini u Beogradu u organizaciji poslaničke grupe Srpski pokret Dveri-Patriotski blok

Sabrali smo se u vreme praznika Sretenja, srećemo se oko Dana državnosti da zajedno, iznova, iz osećanja najdublje patriotske dužnosti i odgovornosti, promislimo same osnove opstanka srpskog naroda i srpske države, srpskih zemalja i srpske nacije, da iznova iscrtamo vrednosni i politički horizont mogućih pravaca daljeg delovanja u očuvanju Otadžbine, i pokušamo da formulišemo novu srpsku nacionalnu ideju za 21.vek. Ništa manje od toga ne smemo postaviti kao naš cilj: nama je potrebno novo načertanije, novi nacionalni program i nacionalno okupljanje za spas Srbije.

Postojanje nacije zavisi od sećanja na zajedničku prošlost, na ono što smo zajedno otpatili i u junačkoj slavi uspeli da ostvarimo, ali i od volje nacije da postoji u sadašnjosti i da pokazuje (samo)svest o sopstvenoj budućnosti, o nameri da se postoji bez obzira na prepreke na tom putu. Ja vam se obraćam u ime budućnosti srpskog naroda. Jer opstanak jednog naroda, a srpskog naroda danas osobito, u direktnoj je vezi sa kapacitetom da projektuje svoju sliku budućnosti, da operiše i futurom kao integralnim delom svoga smisla. Ali prilaza budućnosti nema ukoliko u našoj narodnoj zajednici, u našoj nacionalnoj eliti, među nama danas ovde, nema konsenzusa oko ocene proteklih događaja naše dalje i bliže prošlosti.

Zato bih najpre dao jednu ocenu stanja u kome se nalazi danas srpski narod i srpska država, a potom izneo osnovne polazne pretpostavke za naše dalje zajedničko traganje za rešenjima.

Srpski narod je polazeći od Balkanskih ratova, Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata, komunističke Jugoslavije, postkomunističke epohe Slobodana Miloševića, građanskih ratova i raspada SFRJ, agresije NATO, vladavine DOS-a do 2012. godine i poslednje dekade režima Aleksandra Vučića prošla kroz neporecivo fizičko uništavanje (genocid), političko-teritorijalnu fragmentaciju srpskog prostora, izumevanje novih nacija, jezika, „crkava“ i država na srpskom nacionalnom, kulturnom, jezičkom i verskom prostoru, asimilaciju i diskriminaciju, više talasa emigracionog pustošenja, negativni prirodni priraštaj u obliku aktuelne demografske katastrofe, kulturnu, prosvetnu, naučnu i identitetsku (samo)destrukciju, kreiranje nove antinacionalne intelektualne i medijske elite, što uz ekonomsko slabljenje, siromaštvo i socijalnu iscrpljenost i nejednakost, govori o situaciji dovođenja u pitanje samog opstanka srpskog naroda nadalje.

Autoritarni poredak Aleksandra Vučića u kome smo ostali i bez demokratije i bez suverenosti, dovodi nas danas do tačke ontološke odluke: hoćemo li da nastavimo da živimo dalje kao narod, kao Srbi, u svojoj nacionalnoj državi, ili ćemo da živimo kao neodređene biološke jedinke na nekad srpskoj teritoriji koju će da organizuje neko drugi za svoje kolonijalne ciljeve

Sve je ovo poznato, dragi prijatelji. Ali ne i priznato, društveno validirano, programski i zakonski osvešćeno i funkcionalizovano kako bismo iz ove situacije izašli. Mi nismo kao narod podvukli crtu, podvukli bilans naših grešaka, naših zabluda, naše često samoskrivljene nezrelosti. Zabludu jugoslovenstva, zločine komunističkog režima, greške vanzavetnog i nesrećnog pseudonacionalizma Miloševića, katastrofu DOS-ove denacionalizacije i desuverenizacije i isporučivanja države i naroda isključivo zapadnom interesu i neprijateljima u okruženju, spajanje Miloševićevog i DOS-ovskog režima u autoritarni poredak Aleksandra Vučića u kome smo ostali i bez demokratije i bez suverenosti, koji nas dovodi danas do tačke ontološke odluke: hoćemo li da nastavimo da živimo dalje kao narod, kao Srbi, u svojoj nacionalnoj državi, ili ćemo da živimo kao neodređene biološke jedinke na nekad srpskoj teritoriji koju će da organizuje neko drugi za svoje kolonijalne ciljeve, za svoje  nazovi vrednosti koje su već postale transhumane i antihumane, i sa nekim drugim stanovništvom koje će naseliti našu zemlju umesto nas koji se više ne rađamo ili smo otišli u inostranstvo?

Ako se složimo oko ove pretpostavke da želimo da nastavimo da živimo kao srpski narod, jedan i nedeljiv, sa svojim duhovno-kulturnim svetosavskim identitetom i državotvornim duhom slobode, onda treba i da se složimo da nam je nužan novi nacionalni plan, novi nacionalni program za očuvanje naroda i države, ali i srpskih zemalja i srpske nacije u celini. To znači da nemamo više ni minut za čekanje i da, od ovog trenutka, moramo da radimo zajedno i redovno na postizanju jedne nove nacionalne platforme koja će postati osnov novog srpskog bazičnog društvenog konsenzusa, jer je stari petooktobarski i neoliberalni krahirao i to treba jasno reći pre nego što ostaci ostataka srpskog državnog interesa i nacionalnog dostojanstva budu isporučeni neprijatelju od strane neodgovorne aktuelne vladajuće elite. Prilike nisu lake, ali za srpski narod nisu nikada ni bile. Treba raditi bez obzira na prilike, bez obzira na teškoće, ultimatume, svetske ratove, pandemije, zemljotrese... Osmišljeni, kontinuirani, zajednički i posvećeni rad na formiranju i očuvanju moderne srpske nacionalne ideje mora biti nastavljen.

U tom smislu, kao osnovne tačke za naš razgovor predložio bih:

Polazeći od: potrebe nacionalnog i fizičkog opstanka srpskog naroda, kao i od potrebe očuvanja dobrobiti, slobode i dostojanstva srpskog naroda, pozivam na izradu NACIONALNE STRATEGIJE ZA OPSTANAK SRPSKOG NARODA I DRŽAVE.

Srbiji je potreban strateški nacionalni dokument kao program nacionalnog opstanka na kraći, srednji i duži rok, a najmanje za narednih 20 godina. Nedostatak strateškog promišljanja doveo je Srbiju i srpski narod od sile pobednice u dva svetska rata i pijemonta okupljanja na balkanskom prostoru u 20. veku pred gubitak vodeće uloge, gubitak identiteta, gubitak teritorija, sve do pretnje fizičkog opstanka danas.

Potreban nam je strateški dokument koji treba da podrže sve najznačajnije duhovne, intelektualne i političke snage u Srbiji, regionu i rasejanju. Srpski pokret Dveri želi da inicira takvu strategiju, kao svesrpski program nacionalnog spasa pred trenutnim i nadolazećim globalnim i regionalnim izazovima. To ne treba da bude ni politički, niti ideološki dokument. Već Nacionalna strategija za Srbiju za narednih najamnje 20 godina, u kojoj će biti ponuđena vizija za Srbiju, sa konkretnim politikama koje moraju da nas ujedine zarad opstanka srpske države i naroda. Dosta je neodgovornosti i pred nama i pred budućim generacijama. Predlažem novu ozbiljnost i novu sabornost, ali i novi entuzijazam za rešavanje ovih najbitnijih nacionalnih i državotvornih pitanja.

To ne treba da bude ni politički, niti ideološki dokument. Već Nacionalna strategija za Srbiju za narednih najamnje 20 godina, u kojoj će biti ponuđena vizija za Srbiju, sa konkretnim politikama koje moraju da nas ujedine zarad opstanka srpske države i naroda

Zato želimo da pozovemo na debatu u našem društvu po svim navedenim pitanjima, i pozivamo sve političke subjekte, akademsku zajednicu, SPC, privredne subjekte, nevladin sektor i celokupan srpski narod i sve građane koji u Srbiji žive da se uključe u ovu debatu, i izradu nove Nacionalne strategije kao osnove novog srpskog bazičnog konsenzusa.

„Svetosavski proglas za spas Kosova i Metohije”, kojim je započelo novo nacionalno okupljanje za reintegraciju Kosova i Metohije u sastav Srbije, taj je put novog „objedinjavanja nacionalnih snaga”, kako je to govorio Miloš Crnjanski u „Idejama” pre 90 godina, neprestano ponavljajući da „stvari treba konačno pogledati sa čisto srpskog interesa”. Sada treba nastaviti i po svim ostalim tačkama koje su od vitalnog značaja za opstanak naroda i otadžbine: očuvanje Republike Srpske i njene samostalnosti, konstitutivnost srpskog naroda u  Crnoj Gori, i potom rad na stvaranju integralne srpske države sa integralnim srpskim stanovištem, a na unutrašnjem planu vratiti vladavinu naroda i tradicionalnog sistema vrednosti, staviti porodičnu politiku i zaštitu porodice u središte svih budućih unutrašnjih javnih politika, zakonskih normiranja, vaspitno-obrazovnog programa i medijskog popularisanja i proglasiti vanredno stanje po pitanju borbe protiv bele kuge u srpskom narodu koje će potrajati dok broj novorođenih ne pobedi broj umrlih među nama.

Da bismo do ovoga došli nužno je najpre da ovaj konsenzus postignemo u Srbiji, da novu nacionalnu platformu ponudimo narodu na usvajanje na širem crkveno-narodnom saboru

Da bismo do ovoga došli nužno je najpre da ovaj konsenzus postignemo u Srbiji, ako hoćete najpre među nama danas ovde prisutnim, da potom novu nacionalnu platformu ponudimo narodu na usvajanje na širem crkveno-narodnom saboru, nakon koga će naša nacionalna elita širiti novo načertanije za 21. vek u svim sferama društva, a nacionalno odgovorne političke organizacije ga sprovoditi. Isti poziv na nacionalno okupljanje uputiti i ka ostalim delovima našeg naroda u srpskim zemljama i rasejanju, kako bismo se u ovom veku još jednom iznova oslobodili i ujedinili.

Pozivam na izradu Nacionalne strategije za opstanak srpskog naroda i države