Ne verujem u skore izbore

- Kako ocenjujete trenutnu političku situaciju u Srbiji?

Haotičnost, neprincipijelnost, medijska manipulacija i strani pritisak, nekad otvoreniji, a nekad skriveniji, osnovna su obeležja srpske političke scene, a plašim se da će tako biti i ubuduće.

- Mislite li da je Vlada u ovom trenutku stabilna?

Daleko od toga da je vlada naročito stabilna. Ali imam utisak da je ipak trenutno stabilnija od države. No, njena sudbina, danas, kao i na početku njenog mandata, zavisi više od volje predsednika Tadića i spoljnog faktora nego od odnosa između ličnosti i stranaka koje je čine. Mislim da ni jedan od ta dva faktora, za sada, ne namerava da je ruši i rizikuje sa novim izborima.

- Kako gledate na usvajanje Statuta Vojvodine? Koliko će sve to uzdrmati političku situaciju u Srbiji?

Statut Vojvodine je dugoročno opasan politički projekt i tempirana bomba u ustavnopravnom temelju Republike Srbije: Ali slično ustavu SFRJ iz 1974. destruktivne posledice takvih akata bivaju vidljive tek kasnije. Taj statut ostaje žig koji će obeležiti mandat ove vlade, ali neće neposredno uticati na njenu sudbinu.

- Mislite li da je Statut separatistički ili se preteruje u jednoj takvoj oceni?

Iz konačne verzije statuta jesu izbačene neke najdrastičnije i najiritantnije formulacije. Tako da je sada njegova kripto-separatistička suština manje očigledna. Ali to ne znači da je on sada manje štetan i opasan. To je, za prvu ruku, iskorak ka nekoj vrsti (kon)federalizacije Srbije, a odatle pa do pune separacije, kao što znamo i kao što smo se u nedavnoj istoriji više puta mogli uveriti, samo je jedan i to neveliki korak. Možda to nekome danas deluje smešno i neuverljivo, ali setimo se kako su nam još samo pre desetak godina smešno delovale priče montenegrinskih ekstremista o „nesrpskom“ poreklu Crnogoraca, „crnogorskom jeziku“, „crnogorskoj pravoslavnoj crkvi“. Da nije tako, zašto bi autori statuta toliko insistirali na izrazima: „glavni grad“, „vlada“, akademiji nauka, međunarodnim predstavništvima i drugim državolikim elementima i formulacijama?

- Čini li Vam se da je vlast usvajanje Statua stavila u drugu stranu i tiho prešla preko toga, jer je isti dan kada je donet taj dokument Srbija stavljena na belu šengen listu? Svi mediji u Srbiji su najviše prostora dali činjenici da će građani da putuju bez viza...

Mislim da već sama činjenica da je bilo tako, tj. da je usvajanje statuta očigledno bilo tempirano tako da se preklopi sa konačnom objavom o stavljanju Srbije na belu šengen listu i na taj način bude medijski skrajnuto, govori o tome da su i u samoj vlasti svesni da je tu reč o nečemu što je pomalo sramno, neprijatno, čega se možda treba stideti i što treba držati što dalje od fokusa javnosti. I mislim da već i to, samo po sebi, dovoljno govori o tom aktu i njegovim donosiocima.

- Da li će ovaj Statut biti početak decentralizacije Srbije? Sada mnoge oblasti traže glavne gradove...

Ne. Ovaj statut nema veze sa, u principu, poželjnom decentralizacijom Srbije, iako se to od strane vlasti pokušava tako predstaviti, da bi građani u tzv. „ostatku“ Srbije ovu priču sa statutom lakše progutali.

- Vi i gospodin Slobodan Antonić poslali ste otvoreno pismo predsedniku Republike i poslanicima Narodne skupštine Srbije. Na šta ste tim pismom hteli da ukažete? Da li je bilo nekog odgovora?

Svojim otvorenim pismom želeli smo da skrenemo pažnju najvažnijim političkim faktorima, kao i široj javnosti, na to da stvari oko ovog statuta nisu ni malo bezazlene i da se pitanje Vojvodine ne sme posmatrati usko stranački, niti prepuštati samo političarima. Mi Srbi, na žalost, obično ne reagujemo blagovremeno i dovoljno oštro na institucionalne izazove, nego tek kada nas ta, naizgled, nebitna i „papirnata“ rešenja lupe po glavi. A direktnog odgovora na pismo, za sada, nije bilo – osim ukoliko se nekim odgovorom ne može smatrati to što je naše neveliko pismo izazvalo pravu bujicu napada od strane drugosrbijanskih medijskih perjanica.

- Mislite li da neke stranke iz vlasti mogu da uzdrmaju Vladu? Imali smo i pretnje pojedinih stranaka iz vlasti zbog Statuta?

Gotovo sam siguran da i ovaj put, kao i u svim dosadašnjim slučajevima, niko neće samoinicijativno napustiti vladu, a pogotovo ne iz „principijelnih razloga“. U vladu se, barem u Srbiji, ulazi i izlazi skoro isključivo iz interesa, a posle se ti interesi bolje ili gore pakuju u neko principijelno ruho i predstavljaju kao rezultat „evropskog“ ili „patriotskog“ opredeljenja, „nacionalnog pomirenja“ i slično. Pretnje izlaskom iz vlade, koje su se povodom statuta Vojvodine čule sa jedne ili druge strane vladajuće koalicije, bile su usmerene isključivo na „spasavanje obraza“ pred svojim biračkim telom i zauzimanje boljih pozicija u odnosu na koalicione partnere. Ni Čanku, ni Mađarima, baš kao ni koaliciji SPS-PUPS-JS, na pamet nije padalo da zbog statuta izlaze iz vlade.

- Šta je sa LDP-om? Čini se da tiho ulazi ili je ušao u vlast. Ta stranka podržava gotovo sve predloge zakona koje donosi vlast...

Znalo se to još od kada je vlada formirana da je baza na koju vladajuća većina može računati šira od zbira poslanika vladajućih stranaka i da je LDP u suštini rezervni igrač koji, prema potrebi, odnosno, u zavisnosti od razvoja situacije, može biti pozvan da istrči na teren – što se poslednjih meseci i dogodilo. Takav aranžman ima sa stanovišta LDP-a i DS-a svojih prednosti ali i nekih rizika. S jedne strane, DS tako smanjuje pritisak i ucenjivačke apetite svojih koalicionih partnera, a LDP dobija na uticaju i faktički ulazi u strukture vlasti. No, s duge strane, LDP tako gubi nešto od svoje ideološke oštrine i ugrožava svoj opozicioni status, a DS se delimično „eldepeizuje“ i dovodi u pitanje svoju proklamovanu „državotvornost“ i ostavlja politički prostor u centru političke scene u koji se za sada vešto ubacuju naprednjaci.

- Predsednik NS Velimir Ilić ponovo je pokrenuo priču oko stvaranja opozicionog bloka. Koliko je to izvodljivo u datoj situaciji?

Ne verujem mnogo u tu priču. Odnosno, ne verujem da je moguće u istom stroju zamisliti sadašnje i bivše radikale. I mislim da je, barem što se Vojislava Šešelja tiče, ta mogućnost zauvek i definitivno pokopana. A mislim da čak ni na relaciji SNS-DSS, iako tu stvari stoje neuporedivo bolje, neće sve ići glatko. SNS je isuviše odskočio i njegov realni interes se, objektivno gledano, pre sastoji u gušenju, tačnije, u gutanju drugih nacionalnih stranaka, nego u nekom savezu sa njima. DSS je, mada nevoljno, u jednom trenutku naprednjacima dao ono što im je bilo potrebno – opozicioni legitimitet i ruske veze – a glasove i infrastrukturu su Nikolić i Vučić ionako već imali. Tako da sada Koštunica i DSS imaju ozbiljan problem da li da se ipak pokušaju distancirati od naprednjaka, uključujući i problematizovanje njihovog patriotizma i opozicionog statusa (a što je sada mnogo teže izvesti nego pre, recimo godinu dana), ili, pak, da se pomire sa sudbinom i da u savezu sa njima, u smislu snage i uticaja, budu otprilike ono što je Velja Ilić bio DSS-u.  

- Mislite li da ujedinjena opozicija ima snage da obori Vladu Mirka Cvetkovića?

Prirodno je da opozicija sanja o vanrednim izborima i padu vlade. Ali, kao što rekoh, mislim da niti će se opozicija kompletno ujediniti, niti može da sruši vladu. Pogotovo ne u parlamentu. Vlada bi se pre mogla sama urušiti, pod teretom krize, besparice i unutrašnjih tenzija, nego što će je ova i ovakva opozicija oboriti.

- Kada bi mogli da očekujemo nove izbore i šta bi eventualni izbori doneli Srbiji?

To je vrlo nezahvalno prognozirati. Ali lično ne verujem da će izbora tako skoro biti.

- Mislite li da je ovakva Vlada stabilna? Da li postoje trvenja unutar nje?

Golim okom se vidi da postoji mnogo trvenja u ovoj vladi i mislim da će se ta trvenja još povećavati. Ali sam siguran da, kao što smo mogli videti nedavno na primeru zakona o informisanju ili statuta Vojvodine, vlada zbog toga neće pasti, to jest, uvek će prevagnuti lični i stranački interesi što dužeg opstanka na vlasti.

- Mnogi vas napadaju jer vas doživljavaju kao pripadnika ekstremne desnice? Da li ste pripadnik desnice?

Ja sam ekstreman otprilike isto koliko i Mahatma Gandi i to znaju čak i oni koji me napadaju. Međutim, kada je reč o borbi za istinu i zalaganju za slobodu mišljenja i zaštitu vitalnih nacionalnih i državnih interesa, zaista sam tvrd i odlučan, ali uvek u skladu sa osnovnim demokratskim principima. I mislim da bi takvi trebalo da budu svi koji deluju na srpskoj javnoj sceni. Ali u Srbiji je, izgleda, i dalje mnogo isplativije biti protiv Srba i Srbije i po tome smo zbilja jedinstveni u svetu. A što se desnice tiče, priznajem da se ne prepoznajem i ne snalazim najbolje u tim levo-desnim etiketama, tj. imam uverenja koja bi se, prema toj prilično pojednostavljenoj i već uveliko prevaziđenoj političkoj shemi mogla svrstati i na jednu i na drugu stranu. Baška što su, naročito kod nas, pojmovi „levice“ i „desnice“ veoma konfuzni i zamućeni, pa tako, na primer, neki deklarisani srpski „nacionalisti“, „konzervativci“ i „desničari“ danas, svesno ili nesvesno, i pod najrazličitijim obrazloženjima, rade na učvršćivanju „atlantizma“ i ekspanziji globalističke neoliberalne ideologije koja je dubinski suprotstavljena i neprijateljska njihovim konzervativnim uverenjima. A bojim se da u sličnu zamku upadaju i oni, navodno, radikalni levičari koji danas bacaju molotovljeve koktele i razbijaju izloge Mekdonaldsovih restorana.

- Kako gledate na ukidanje viza?

Ukidanje viza, odnosno, stavljanje Srbije na belu šengen listu, a što baš i nije sasvim isto, predstavlja dobru vest i niko normalan to neće poricati. Međutim, isto tako niko normalan i odgovoran ne bi smeo da vizne olakšice, odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma ili, eventualno, zatvaranje nekog poglavlja u pregovorima sa EU stavlja u isti rang sa zaštitom nacionalnog suvereniteta i teritorijalne celovitosti. Sem toga, ima mnogo preterivanja i samohvalisanja u nastupima predstavnika naših vlasti. Istoga dana kad i nama vize su ukinute i za Makedoniju i Crnu goru, a ovih dana se najavljuje da bi u narednih godinu-dve mogle biti ukinute čak i za Rusiju i Ukrajinu. Zato mislim da je taj proces rušenja „šengenskog zida“ manje plod neke vanredne sposobnosti i genijalnosti domaćih političara, a više u vezi sa problemima na evropskom tržištu radne snage, tj masovnim odlaskom u penziju posleratne, takozvane „bejbi-bum“ generacije, kao i željom da se aktuelna demografska rupa u EU populaciji radije popuni lakše adaptivnim, belim i hrišćanskim stanovništvom sa evropskog istoka, nego muslimanima i obojenim imigrantima iz Afrike i Azije. No, naravno, to vam evropski komesari i naši političari nikada neće tako reći.

- Kako gledate na rezultate izbora na Voždovcu? Da li je pobeda naprednjaka u Voždovcu nagoveštaj promena snaga u Srbiji?

Ponovljeni izbori na Voždovcu jesu relativno važan i interesantan pokazatelj političkih prilika i stanja u Srbiji. Ali rekao bih da su ovi lokalni izbori, ipak, bez dovoljno opravdanog razloga dobili mitski značaj i poprimili natprirodne dimenzije u srpskom političkom životu poslednjih meseci. Plus što su postali neka vrsta političkog dvoboja između Dragana Đilasa i Aleksandra Vučića, dvoboja u koji je ovaj prvi nepotrebno i nepromišljeno uleteo i u njemu izgubio.

- Mislite li da popularnost vladajućih stranaka opada?

Da. S tim što više opada popularnost vlasti, nego što raste podrška opoziciji. Tačnije, trenutno sigurno raste samo jedno generalno nezadovoljstvo i apatija, a još nije sasvim izvesno da li će i ko će iz toga izvući konačnu korist. Za sada, očigledno, najbolje ide naprednjacima.

- Mislite li da će posle Voždovca više da se insistira na izborima?

Mislim da će, iz razumljivih razloga, na izborima, kao i do sada, najviše insistirati SNS, dok će ostali, i iz vlasti i iz opozicije, za to biti još manje raspoloženi nego što su bili.

- Kako gledate na to što je predsednik Srbije Boris Tadić rekao da neki ministri rade loše?

S jedne strane, to je sigurno tačno. A sa druge, takva kritika, pomalo u stilu „druga Tita“ dobro dođe da se predsednik malo ogradi od svojih birokratizovanih saradnika, pokaže da saoseća sa problemima običnog čoveka i deli njegovo nezadovoljstvo vlašću.

- Ivica Dačić je najavio i rekonstrukciju Vlade. Da li do toga može da dođe?

Vlast se ideje o rekonstrukciji vlade izgleda uvek seti onda kada krenu zahtevi za vanrednim izborima, pa se onda kao neka vrsta medijskog i političkog ventila lansira priča o rekonstrukciji. U svakom slučaju, ne verujem da će biti neke velike promene, ali je moguće da će se, ukoliko pritisak bude preveliki, ići na neku manju, više personalnu nego političku rekonstrukciju u smislu smanjenja broja ministarstava i promene nekih ministara.

(Kraća verzija ovog teksta objavljena je u Pravdi)

Razgovarao: Predrag Jeremić