Неопходно обједињавање свих истински опозиционих снага – надам се да ће Вучић ускоро бити само ружна прошлост

1. Судбина сваке власти зависила је од борбе за Косово и Метохију. Из тог угла гледања, каква би судбина била Вучићеве власти?

Не делим мишљење да је судбина свих власти од увођења вишестраначког система у Србији, зависила, од њихове борбе за Косово и Метохију. Да су мера опстанка на власти били, искрена борба за очување Косова и Метохије и резултати те борбе, многе политичаре и политичке странке данас не бисмо имали у политичком животу Србије а нарочито не као учеснике у власти. Ако ме питате на које политичаре мислим, нажалост, на већину њих. Довољно је као упечатљив пример издвојити Ивицу Дачића, учесника скоро свих досадашњих власти, који је прошао коперникански пут у више наврата и смерова, искључиво ради опстанка на власти. У политичкој историји Србије остаће упамћен по реченици коју једино искрено изговара и стално је понавља: „Па нисам ваљда ја луд да будем опозиција?!“

Што се Вучића и његове „борбе“ за Косово и Метохију тиче, резултати су такви да је једини закључак који се намеће да он заправо све време игра за тим сепаратистичке творевине из Приштине. Он је њихов капитен и појачање које су им довели Брисел и Вашингтон. Оно што претходна власт није хтела или није смела да уради по налогу Запада на Косову и Метохији, урадио је Александар Вучић. Задао је последњи ударац држави Србији на Косову и Метохији, прихватањем издајничког бриселског ултиматума. Да ли ће политичку цену платити на предстојећим изборима и изгубити власт од народа,  или ће о његовој судбини одлучити они који су га на власт довели, не могу у овом тренутку поуздано да тврдим. Оно што сада можемо да видимо јесте да је тај организовани, криминални механизам који управља Србијом, почео да се распада изнутра.

Сигуран сам да ће доћи дан када ће Александар Вучић и његови помагачи одговарати пред судовима ове земље за чин велеиздаје Србије.

2. Шта је алтернатива Бриселском дијалогу?

Нећу Вам вероватно рећи ништа ново ако кажем да је једино место где се може водити иоле равноправан дијалог по питању Косова и Метохије,Савет безбедности Уједињених нација а резолуција 1244. једини обавезујући међународни документ. Наравно да је потпуно јасно да је одговорност Бориса Тадића и његове власти скоро апсолутна, када је у питању прихватање да се на Косову и Метохији распореди мисија  EULEX-а и дијалог измести из УН-а у окриље Европске уније. Али, то не може бити алиби и оправдање за садашњу власт да прихвата све ултиматуме и срља у издају ради  опстанка на власти. Бриселски дијалог се мора хитно прекинути уколико мислимо да сачувамо не само Косово и Метохију, већ Србију као државу. Они који мисле да ће се одрицањем Косова и Метохије зауставити даље комадање Србије,  грдно се варају. Невоља је у томе што власти знају ту истину али о њој ћуте ради опстанка на власти, по вољи својих западних ментора.

Дакле, алтернатива је јасна. Зауставити даље погубне бриселске „преговоре“ и бриселски споразум и све одлуке које су произишле из њега прогласити ништавним. Дозволити Уставном суду да у миру и без притисака да своје тумачење о уставности и законитости свих досадашњих договора из Брисела. Власти се морају држати Устава Републике Србије када је у питању положај АП Косова и Метохије и омогућити  грађанима из Покрајине да бирају органе локалних власти на изборима које треба да распише председник Скупштине Србије а не сепаратистичка творевина Косово. Уместо тога ми имамо поруку неодговорних појединаца из власти да се не треба држати Устава Србије као „пијан плота“. Заустављањем бриселских преговора, питање Косова и Метохије ће самом том чињеницом поново постати проблем Савета безбедности Уједињених нација, свидело се то некима са запада или не. Наравно да је за то потребно имати национално одговорну и храбру власт која ће престати да манипулише лажним обећањима о светлој будућности на путу ка Европској Унији.

3. Коме више верујете, Јеремићу или Вучићу?

Кога су змије уједале и гуштера се плаши, каже народна пословица. Од многих досадашњих политичара Срби са Косова и Метохије доживели су дубока разочарања, тако да би њима ова питања требало постављати након што политичар ступи на власт а не у предизборној кампањи. Дакле, што се мене тиче нема бланко поверења, а што се Вашег питања тиче ради се о вештачкој дилеми.  Желим да верујем да ће господин Јеремић, уколико победи на председничким изборима, бити доследан чувар Устава Србије као што обећава уочи председничких избора. Можда ће имати прилике да исправи и неке своје грешке из времена када је обављао функцију министра иностраних послова Србије. На том путу, желим му много среће. Што се Александра Вучића тиче верујем да ће у времену које је пред нама он постати ружна прошлост у сећањима Срба и да ће наћи своје место на сметлишту историје,  уз молбу господу Богу да његова издаја, буде последња издаја на Косову и Метохији.

4. Већ више од две године сте саборац Санде Рашковић Ивић. Зашто нисте члан посланичког клуба на чијем је челу госпођа Рашковић Ивић?

Санду Рашковић Ивић познајем дужи низ година, још из времена када је обављала дужност Комесара за избеглице у Комесаријату  за избеглице Републике Србије, и касније, док је водила Координациони центар за Косово и Метохију. По мом скромном уверењу она је те послове заиста професионално обављала. Није раздвајала људе на Косову и Метохији по томе којој политичкој партији припадају, већ су све општине са Косова и Метохије имале исти третман без обзира ко је био на њиховом челу. Ово истичем због тога што данас, на Косову и Метохији,  не можете бити ни партир у општини уколико нисте члан Српске напредне странке.

Подржао сам њену кандидатуру у Демократској странци Србије за председника, пре свега из разлога што је најавила јасан опозициони став према режиму Аександра Вучића и његовом издајничком деловању на Косову и Метохији. Такође сам подржавао њен позив на окупљање патриотских и националних снага у Србији. Вратила је Демократску странку Србије у Парламент, а онда доживела да је корумпирана група Вучићевих „спавача“ сарадника у ДСС-у избаци из странке. То је између осталог разлог због којег сам, заједно са својим пријатељима са Косова и Метохије, напустио Демократску странку Србије после 26 година, као један од оснивача. Санди Рашковић Ивић желим да настави са напором да окупи све национално свесне патриотске и демократске снаге у Србији. Мислим да тај утисак разочарања у људе који носи из искуства вођења Демократске странке Србије не сме да је поколеба. Верујем да ће као и до сада бити доследан наследник свог покојног оца, Јована Рашковића.

Да ли ћу бити члан посланичког клуба у Скупштини Србије који је Санда Рашковић Ивић најавила зависиће од неколико фактора. Најпре, ускоро ћемо знати да ли ће бити ванредних парламентарних избора. Уколико их буде, Скупштина ће бити распуштена те формирање посланичког клуба губи своју сврху и смисао постојања. Уколико овај сазив Скупштине Србије настави да ради, моје евентуално учешће у новоформираном клубу може бити техничког карактера како бих био у могућности да добијем време по пословнику, за дискусију о одређеним тачкама дневног реда, као и време за постављање посланичких питања а која се тичу пре свега Косова и Метохије. Уколико новоформирани клуб има амбицију да поред јасног опозиционог деловања, који подржавам, има и амбицију да дели и заступа исте политичке ставове у Скупштини Србије,моје приступање таквом клубу зависиће од спремности свих чланова клуба да у Скупштини Србије заступамо политику целовитости Србије са Косовом и Метохијом у њеном саставу.

5. Ако буде парламентарних избора, хоћете ли бити кандидат за посланика на листи коју би предводио Бошко Обрадовић или ћете бити на листи коју би предводио Вук Јеремић?

Ако буде ванредних парламентарних избора, четвртих по реду за пет година, који зависе искључиво од једног човека и његових диктаторских апетита за апсолутном влашћу, најмање је битно да ли ћу ја, или било који појединац, бити на некој од опозиционих листа. Као што знате, мандат народног посланика остварио сам на заједничкој изборној листи Двери и Демократске странке Србије. У међувремену сам иступањем из ДСС-а постао самостални посланик и у том својству у Скупштини Србије заступам идеје и ставове Покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ који већином чине бивши чланови ДСС-а са Косова и Метохије. Такође уско сарађујем и делим исте политичке ставове са Покретом за спас Србије, који су покренули Ђорђе Вукадиновић, Санда Рашковић Ивић и неколико независних интелектуалаца и бивши истакнути припадници ДСС-а.

Да ли ћу ја лично или неко од мојих пријатеља са којима делим исте вредности бити на некој изборној листи у случају ванредних парламентарних избора, мање је значајно од потребе удруживања свих истинских опозиционих субјеката, међу којима видим и господу Обрадовића и Јеремића, како би се ово зло које је задесило Србију коначно отерало са власти. Наравно, на демократским изборима, уколико је то могуће у овако контролисаном изборном систему.

(Коментар прес-Бета-НСПМ)