„Независно Косово“ у зборнику САНУ - у раскораку са науком и разумом

Тзв. Република Косово као ”независна држава” је, први пут од како постоји Српска академија наука и уметности, своје место нашла и у званичном издању Српске академије наука и уметности. Наиме, у зборнику ”Учешће Српске академије наука и уметности у унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији” је објављено и саопштење ”Западнобалканска конфедерација” академика Драгоша Цветковића у коме је тзв. Република Косово сврстана у ред независних и међународно признатих држава - Албаније, Босне и Херцеговине, Македоније, Србије и Црне Горе.

САНУ у тзв. унутрашњем дијалогу

Пре него што изанализирамо ”косовско сочињеније” академика Цветковића, неопходно је да се јавност упозна са чињеницом да је зборник ”Учешће САНУ у унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији” штампан по одлуци Председништва САНУ (председник Владимир Костић, потпредседник Љубомир Максимовић, потпредседник Зоран В. Поповић, генерални секретар - у међувремену преминули - Марко Анђелковић, председник Огранка САНУ у Новом Саду Стефан Пилиповић, председник Огранка САНУ у Нишу (почивши) Нинослав Стојадиновић и осам секретара Академијиних одељења) од 8. марта 2018. године. Председништво САНУ се, дакле, јавља као колективни рецензент зборника. Позитивна рецензија прилога објављених у зборнику сведочи да иза садржине зборника стоји ауторитет Председништва САНУ. Уредник зборника је почивши академик Марко Анђелковић. Није на одмет ни да се јавност подсети да се рад и објављивање разултата САНУ, па и објављивање овог зборника, највећим делом финансира из буџета Републике Србије, односно о трошку свих грађана Србије.

Зборник Председништва САНУ о њеном учешћу у тзв. унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији никако не сме да се прескочи у овом случају. Зборник укупно има 238 страница од чега библиографски прилози заузимају више од половине зборника, односно 144 стране (од 95. до 238. стране). Читаво косовско-метохијско питање у тзв. унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији и доприносу САНУ том политичком процесу је стало на 87 страна текста (од 7. до 94. стране). На 87 страна текста своје ставове и размишљања је изнео 21 академик и то по одељењима изгледа овакако: Одељење за математику, физику и гео-науке - 1; Одељење хемијских и биолошких наука - 1: Одељење техничких наука - 2; Одељење медицинских наука - 4; Одељење за језик и књижевност - 2; Одељење друштвених наука - 1 и Одељење историјских наука - 10. Одељење ликовне и музичке уметности је објавило своје закључке. Управо због тога је, да би књига била обимнија, објављена и библиографија која нема никакве везе са тзв. унутрашњим дијалогом о Косову и Метохији. Библиографија о Косову и Метохији нема никакве везе са тзв. унутрашњим дијалогом.

Природно је да се о бројним питањима расправља и на одељењима САНУ и у томе није ништа спорно. Ипак, спорно је то што није заказана ванредна Скупштина САНУ на којој би се та институција од посебног српског националног значаја званично изјаснила прво о тзв. унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији, а потом и о Косову и Метохији као најтежем, најсложенијем и најважнијем српском националном и државном питању. Изостанак или онемогућавање званичног изјашњења САНУ као институције о два наведена питања ствара простор да се закључи да је у питању невешти и провидни политикантски маневар председника САНУ Владимира Костића и његових сарадника у управљању Академијом.

Осим тога, мора се поставити и следеће питање: због чега је био тако мали одзив академика САНУ у тзв. унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији? Одговор је једноставан! Управо због тога што је тзв. унутрашњи дијалог о Косову и Метохији био политички процес у коме највећи број дописних и редовних чланова САНУ, са пуним правом, није желео да учествује на такав начин.

Нетачан је навод академика Љубомира Максимовића, потпредседника САНУ, да је ”САНУ једина одржала конференције по том питању и једина је институција у Србији која је издала књигу о тим конференцијама”.[1] Овај навод довољно показује колико је академик Максимовић неупућен у тему о којој се ”ауторитативно” и изричито изјаснио. То добија посебну тежину, јер долази од историчара. Нетачност Максимовићевог навода се огледа у чињеници да је Матица српска штампала зборник саопштења 2018. године.[2]

Косовска ”конфедерална независност”

У полемици са Емиром Кустурицом, председник САНУ академик Владимир Костић је навео да ”САНУ и њени чланови појединачно нису ћутали о Косову и Метохији”, затим да је ”питање само да ли неко то жели да види или прочита”, као и да ”има доста и да се види и да се прочита”.[3] Мора се признати да је САНУ до сада објавила много важних зборника, књига и тематских часописа о Косову и Метохији и то се никада не сме заборавити (реч је о зборницима, књигама и тематским часописима који су штампани пре Костићевог избора за председника САНУ). О томе сведочи и обимна библиографија која је доступна заинтересованим читаоцима. Објективности ради, мора се нагласити да и у зборнику ”Учешће Српске академије наука и уметности у унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији” има неколико вредних, важних и одговорних радова о Косову и Метохији.

Међутим, у том издању САНУ се нашло и тзв. независно Косово. Први рад у зборнику ”Учешће Српске академије наука и уметности у унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији” носи наслов ”Западнобалканска конфедерација”, а његов аутор је академик Драгош Цветковић. Рад је веома кратак (цела једна страна) и прочитан је на IX скупу Одељења за математику, физику и гео-науке 22. децембра 2017. године. Уз текст је у виду напомене наведено да је академик Цветковић своје излагање за зборник доставио ”у виду ауторизованог текста”.

Није тема овог осврта биографија овог математичара, нити чињеница да потиче од оца свештеника који је постао распоп и мајке којој су, по његовој причи, ”усташе из Сремске Митровице дале дозволу да пређе у Србију” како би се удала за његовог оца.[4] Наравно, нико од нас не носи одговорност за своје родитеље, али је у овом случају реч о подацима које је о себи изнео академик Цветковић. Није, разуме се, тема ни то што је академик Цветковић својевремено био острашћени комуниста, а о томе сведоче и његова објављена излагања на комитетским седницама.

Име академика Драгоша Цветковића је готово непознато широј јавности. Из тог разлога, јавност треба да зна да је академик Цветковић завршио Електротехнички факултет у Београду и да је доктор математичких наука. Пензионисан је као професор Електротехничког факултета у Београду. У свом научном раду се бавио, како је наведено у његовој званичној биографији, дискретном математиком, теоријом графова, комбинаториком и комбинаторном оптимизацијом. За дописног члана САНУ је избран 1985. године, а за редовног 1994. године. У САНУ је дуго година обављао читав низ најзначајнијих функција, а у два мандата је био и члан Председништва САНУ (2007-2010. и 2012-2016.г.).

Академик Цветковић је, у оквиру тзв. унутрашњег дијалога о Косову и Метохији, САНУ и јавности у Србији изложио идеју о ”стварању Западнобалканске конфедерације (ЗБК)”.[5] Није прилика да се на овом месту бавимо историјатом и геостратешким значењем појма ”Западни Балкан”, као  и његовим политичким циљем (као ни појмом ”Југоисточна Европа”), што академику Цветковићу, по свему судећи, није познато, а и не представља предмет његовог научног интересовања.

У дубоком раскораку са науком и разумом

Цветковић, иако је ”дискретни” математичар, на недискретан начин је предложио да ”Западнобалканску конфедерацију сачињавају чланице Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, Македонија, Србија и Црна Гора”.[6] Судећи према изложеном и предложеном, ”Косово” за академика Цветковића представља независну и међународно признату државу без обзира што тај српски историјски, духовни и државни простор нема те атрибуте. Цветковић је пет независних и међународно признатих држава, које су и чланице Уједињених нација и других релевантних међународних организација, сврстао са тзв. Републиком Косово као самопроглашеном псевдо-државном творевином која није, нити може да буде, чланица Уједињених нација и других релевантних међународних организација. Од пет набројаних држава две нису признале тзв. Републику Косово, али то Цветковића не обавезује. Не само што он признаје тзв. Републику Косово као државу него посредно предлаже да то учине и Србија и Босна и Херцеговина тако што би ступањем у конфедералну заједницу то и учиниле. Даље, академик Цветковић је, противно здравом разуму и чињеницама, у тој ”конфедерацији” Србију ставио на претпоследње, пето од шест места. За Цветковића је чак и тзв. Косово - испред Србије!?! И, наравно, за Цветковића није део Србије!

Академик Цветковић ниједном речју није поменуо зло које се догодило и догађа на Косову и Метохији управо због тога да би одмах почео са статусним питањем тзв. Косова и то као тзв. независне државе. За академика Цветковића је, како се види из његовог текста, тзв. независност тзв. Косова свршена ствар!?! Употреба израза ”конфедерација” у случају пет држава и једне квази-државе је, такође, у функцији признавања тзв. Републике Косово од стране академика Цветковића.

У ”Западнобалканској конфедерацији” би, сходно Цветковићевом предлогу, ”све државне структуре чланица биле очуване, а међусобне границе би биле отворене за људе и робу”.[7] За Цветковића, како се види, ”државне структуре” тзв. Републике Косово су неспорне и равноправне са државним органима Србије и осталих држава. Даље, Цветковић предлаже да се ”на челу Западнобалканске федерације налази Савет, састављен од по три представника чланица. Савет би одлучивао консензусом, а у договореном кругу питања двотрећинском већином. Његово седиште би се периодично премештало у главне градове чланица. Споразумом о формирању Конфедерације договорила би се сарадња полицијских и војних снага чланица”.[8] Цветковић се, како видимо, залаже и за тзв. војску тзв. Републике Косово. Ово није било довољно академику Цветковићу, па је предложио да ”Западнобалканска конфедерација води јединствену спољну политику која би била оријентисана на Европску унију (ЕУ), али би неговала добре односе и са другим субјектима”.[9] Академик Цветковић је, мимо лингвистике, признао и тзв. црногорски језик као један од званичних и равноправних језика у ”Западнобалканској конфедерацији”.[10]

Математичар Цветковић, судећи по његовом тексту, нема појма шта је конфедерација и не зна да она не може да има међународноправни субјективитет

Дубоки раскорак академика Цветковића са темом којом се бавио се огледа и у његовом предлогу да би ”Западнобалканска конфедерација затражила чланство у Уједињеним нацијама”.[11] Математичар Цветковић, судећи по његовом тексту, нема појма шта је конфедерација и не зна да она не може да има међународноправни субјективитет. Да се упознао макар са једним уџбеником Теорије државе и права онда не би демонстрирао елементарно незнање. Довољно је да цитирам само један уџбеник: ”Конфедерација, за разлику од реалне уније, никада није поседовала својство субјекта међународног права. То је последица чињенице да конфедерација уопште није држава, јер не поседује ни један од конститутивних елемената државе. Конфедерација нема ни властиту територију, ни властито становништво, ни изворну суверену власт. Сва та својства задржавају државе-чланице које, склапајући међународни уговор, установљавају једну лабаву заједницу суверених држава”.[12] Или, да је Цветковић макар површно погледао један од уџбеника Међународног јавног права сазнао би следеће: ”Конфедерација или државни савез представља заједницу двеју или више независних држава, засновану на међусобном уговору, који предвиђа циљеве и начин остварења тих циљева. Државе чланице задржавају свака понаособ својство међународне личности”.[13] Дакле, Цветковићев предлог је у дубоком раскораку са цивилизацијским и правним тековинама, али и са српским националним и државним интересима.

Једном речју, Цветковић се залаже да тзв. Република Косово, на било који начин, постане међународно призната држава и чланица Уједињених нација и Европске уније! На овоме би Цветковићу позавидели и Рамуш Харадинај и Албин Курти!

Цветковић предлаже и да ”Западнобалканска конфедерација постане чланица Европске уније”[14] без обзира што се у тај савез не примају савези држава (конфедерације) него државе. Једном речју, Цветковић се залаже да тзв. Република Косово, на било који начин, постане међународно призната држава и чланица Уједињених нација и Европске уније! На овоме би Цветковићу позавидели и Рамуш Харадинај и Албин Курти!

За остваривање идеје ”Западнобалканске конфедерације”, Цветковић види само два проблема: чланство Албаније и Црне Горе у НАТО савезу и политичаре. Цветковић је навео и наводне бенефите ”Западнобалканске конфедерације” тврдњом да она ”даје решење за многе постојеће проблеме и обећава унапређење привреде у бесцаринским условима”[15], као и да је ”добра страна Западнобалканске конфедерације што би Албанци, Бошњаци, Срби и Црногорци (заборавио је Македонце, босанске Хрвате и друге народе - прим. В.Џ.) имали осећај да су сви или скоро сви њихови сународници у једној држави”.[16] За Цветковића би то била ”једна држава” иако је конфедерација, по дефиницији, лабави савез независних и међународно признатих држава.

Своју идеју Цветковић жели и да историјски оправда наводом да су ”идеје о оснивању неке врсте балканске федерације постојале и у Југославији првих година након Другог светског рата”.[17] Академик Цветковић у овом случају не уочава веома битне разлике између федерације и конфедерације, али намерно заборавља да су данашње прилике сасвим другачије у односу на оне из периода између два светска рата.

Академик Цветковић се на једној страници свог текста огледао и у погледу кривичне одговорности следећом реченицом: ”Наравно, они који су починили недела били би и даље процесуирани”. Очигледно, академик Цветковић је задовољан досадашњим кривичним процесима и хашким пресудама у вези Косова и Метохије и он не види никакав проблем у томе што су до сада процесуирани и осуђивани, чак и по командној одговорности, само Срби!

Цветковићев рад у зборнику Председништва САНУ је искључиво у функцији међународног признања тзв. Републике Косово. Цитирано и наведено је довољно да се, с једне стране, види огромно незнање академика Цветковића о основним појмовима теме о којој је говорио и писао у САНУ, а, с друге стране, и тотално одсуство елементарног националног и државног достојанства и самопоштовања. Идеје и предлози су легитимни без обзира од кога долазе, али овакви радови не служе на част САНУ и не могу се штампати у зборнику Председништва САНУ као установе од, како је наведено на званичној интернет страници САНУ, од ”посебног националног значаја”.[18]

(Аутор је протојереј-ставрофор, доктор наука и координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске)