субота, 07. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Није проблем што је буџет предизборни, него што у њему има прескупих и нереалних ствари као што је метро, или бесмислених попут „националног стадиона“
Политички живот

Није проблем што је буџет предизборни, него што у њему има прескупих и нереалних ствари као што је метро, или бесмислених попут „националног стадиона“

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Вукадиновић   
четвртак, 21. новембар 2019.

Посланик Ђорђе Вукадиновић поручио је данас владајућој коалицији да не треба да се стиди тога да призна да је предлог буџета предизборни, уз критике зашто се троши 250 милиона евра за бесмислени пројект националног стадиона и захтев да се прецизира какве су то казне и пенали за које је у буџету издвојено 22 милијарде динара.

Вукадиновић је у скупштинској расправи о предлогу буџета за 2020. годину похвалио то што је буџет стигао на време у парламент и што је седница заказана по Пословнику, па тај закон није, као претходих година, био „упакован“ као једна од више дестина тачака дневног реда.

За разлику од прошле године, указао је он, нема ни фантомских амандмана владајуће већине, удвостручено је време за дискусију, а расправа на Одбору за финансије је била исцрпна и квалитетна.

Вукадиновић је истакао да буџет има развојних елемената, али даа је ипак доминантно предизборни, чега владајућа већина не треба да се стиди. Следећа година је изборна, па је било за очекивати да ће се влада трудити да „мало парадно“ припреми буџет, истакао је он.

Вукадиновић је рекао да је у предлогу буџета за казне и пенале различитих врста одвојено 22 милијарде динара, што је скоро 200 милиона евра. “То је два пута више него у односу на 2017. годину, а чак пет пута више него 2010. године, а при чему није јасно нашта се односи“, констатује Вукадиновић.

Мени је свеједно да ли је те спорове направила или изгубила нека претходна власт, или је то ова власт која је већ седам година на сцени. Али ово је страховито повећање, а при томе није баш рашчлањено јасно, чак ни Фискални савет није могао да уђе у структуру тих ставки, рекао је Вукадиновић.

Да ли најављено повлачење кредита од „Трезора Француске“ значи стављање ноге у врата и прејудицирање избора француског партнера за градњу метроа?

Боде очи и ставка од 80 милиона евра од кредитора „Трезора Француске“ за изградњу пројекта београдског метроа, као и посебна ставка од 500 милиона евра за метро, али се не види од кога се повлачи та линија, додао је он.

„Оно што мени упада у очи, то је ставка од осамдесет милиона евра од кредитора „Трезора Француске“, намењена за изградњу пројекта београдског метроа. То на први поглед не делује тако страшно, али је то врло битно јер после тога иде друга ставка од петсто милиона евра, такође за пројекат изградње београдског метроа, али се не види од кога се повлачи тај дуг, та друга линија. Да ли је то неки инвестициони фонд? Ко је то од кога се држава задужује, или спрема да се задужи за тако крупну и огромну ставку, петсто милиона евра – не динара?“, упитао је Вукадиновић.

„А, са друге стране, ових осамдесет милиона евра од ‘Трезора Републике Француске’, на неки начин значе стављање ‘ноге у врата’ и практично прејудицирање, или стављање пред свршен чин тога да Француска гради тај метро. Није случајно што управо трезор Републике Француске даје та средства од, кажем, високих, али за изградњу метроа свакако недовољних осамдесет милиона евра“, констатовао је Вукадиновић.

Нема спора да је саобраћај у главном граду у лошем стању, често и у колапсу, и да су ту потребне неке радикалне мере. Али мислим да, када гледамо приоритете, свакако је много боље и хитније средити канализацију коју чак трећина Београда и Београђана нема, него се заносити тако скупоценим пројектима као што је пројекат метроа

Нема спора да је саобраћај у главном граду у лошем стању, често и у колапсу, и да су ту потребне неке радикалне мере. Али мислим да, када гледамо приоритете, свакако је много боље и хитније средити канализацију коју чак трећина Београда и Београђана нема, него се заносити тако скупоценим пројектима као што је пројекат метроа. Просто вас молим и апелујем да се размотри сврсиходност те ставке, без обзира што знам да она добро звучи, поготову у предизборним временима. И неке друге власти су најављивале тај метро и није да он не би добро дошао. Али нисам сигуран да је он на дневном реду“, рекао је Вукадиновић.

Градња новог „националног стадиона“ нема ни спортског, ни материјалног, ни туристичког оправдања

Вукадиновић је критиковао и то што је 250 милиона евра одређено за изградњу националног стадиона, наводећи да за то нема оправдања, јер и постојећи стадиони „зврје празни“.

„С тим у вези, долазимо до још једне, друге ставке која страховито боде очи. О неким идеолошким, концептуалним стварима ћу говорити на крају ове расправе, тако да ћу сада само конкретно да би министар имао прилику да одговори. У питању је исто тако огромних 250 милиона евра предвиђених за изградњу Националног стадиона.

Дакле, поново се помиње тај фамозни „Национални стадион“ који је фигурирао и у прошлогодишњем предлогу буџета. Ја сам мислио да ће некако нестати, ишчилети до сада, али није. То је стадион за који, по мом скромном суду, нема никаквог оправдања, ни спортског, ни материјалног, ни туристичког – иако се сви ти разлози наводе.

Видимо да и постојећи стадиони у главном граду на којима игра репрезентација Србије углавном зврје празни. Просек гледалаца по утакмици репрезентације је око шет хиљада гледалаца. А сада, са ових последњих пар утакмица које смо имали са Луксембургом и Украјином, мислим да је тај просек још и смањен.

Али чак и да је интересовање веће, када погледамо списак приоритета видећемо да је национални стадион непотребан чак и много више него метро (метро, наиме, има смисла, само што је много скуп и није приоритет). Али „Национални стадион“ нам баш не треба и мислим да би га требало избацити као сувишну и парадну ставку“, каже Вукадиновић.

 За разлику од стадиона, аутопутеви нам требају, али онај према Косову и Албанији свакако мање од „моравског коридора“

За разлику од националног стадиона који нам реално не треба, према Вукадиновићевим  речима, путеви су свакако потребни и пожељни. Али је моравски коридор, например, много неопходнији од аутопута Ниш-Мердаре-Приштина.

„С тим у вези, је нешто што је такође потребно, пожељно, али мислим да не би смело да буде на листи приоритета. То је већ чувени аутопут Ниш-Мердаре фаза 1 и 2, а који је заправо само предвиђен као једна деоница планираног аутопута Ниш-Приштина-Драч.

Ја и неке моје колеге сматрамо не да није добро правити путеве – наравно да јесте добро правити путеве и наравно да похваљујем све ово што је до сада урађено у том смислу. Али од овог аутопута, без обзира што ће се рећи да је он „значајан за део становништва који тамо живи“, када говоримо о приоритетима, бескрајно је важнији моравски коридор, који је најављен, али за који су за наредну годину опредељена релативно скромна и сваком случају мања средства него што је било помињано да кошта. То значи да се не планира његова изградња, бар не у пуном капацитету, сем, евентуално, симболичног  отпочињања радова. Важнији су и ови поменути путеви, деонице, Шабац-Лозница, овај тунел кроз Фрушку гору, аутопут за Републику Српску, па чак и аутопут према Румунији.

Дакле, хоћу да кажем, независно од сумње коју има један део јавности, па и нас посланика да је то, како је речено, „аутопут НАТО пакта“, односно пут којим би се, у случају потребе, трупе НАТО пакта из Драча лакше могле померати ка Истоку и руским границама. Дакле, независно од те спекулације и да ли она има или нема смисла, чак и кад говоримо стриктно о приоритетима за државу Србију и грађане Србије, онда би сви ови поменути други аутопутеви вероватно много пре дошли на дневни ред да се граде, него што је то аутопут Ниш-Мердаре, према Приштини и Драчу, закључио је Вукадиновић.   

Одговарајући Вукадиновићу, министар финансија Синиша Мали рекао је да су 22 милијарде динара остављене за пенале и казне, односно за спорове које је изгубила влада или држава Србија и обавезе које датирају из 2007, 2008, 2009. и 2010. године.

Мали је рекао да се још не зна како ће изгелдати финансијска конструкција за пројекат метроа, али је остављен износ да уколико се договор направи, Србија може нешто да плати и да се крене у изградњу тог капиталног инвестиционог пројекта.

Национални стадион је пројекат од изузетног значаја за Србију, спорт је постао велики бизнис, рекао је Мали и оценио да ће стадион бити покретач развоја целог тог дела града, и да ће представљати „нови Београд на води“.

Вукадиновић: Шансе да би „национални стадион могао бити исплатив пројекат су равне нули

Захваљујем на одговору.

Скрећем Вам пажњу да сте прескочили ово што се тицало аутопута, моравског коридора и приоритета у том смислу. Али ћу само кратко прокоментарисати ово на што сте одговорили.

Дакле, ја сам већ рекао свеједно ми је ко је направио те спорове, те дугове и губитке који су сада стигли на наплату. Али немогуће је да баш сви ти спорови потичу само из периода претходних власти, а не и из ових седам година од како је на власти СНС.

Што се тиче метроа, ви сте рекли да „не прејудицирате ништа и да разговарате  и са француском и са кинеском страном поводом метроа“. Ја бих рекао; „Да, али кредитну линију ипак  повлачите од француског трезора“.  Осамдесет милиона евра. Не дају они случајно средства баш за тај пројекат метроа, и то јесте нека врста „стављања ноге у врата“. То је оно што се мени чини. При томе, уопште не мислим да је аутоматски бољи кинески предлог пројекта од француског. То тек треба видети и испитати. Ја сам лично, барем у овом тренутку скептичан и према једном и према другом пројекту када је реч о метроу у Београду. Поготову с обзиром на то какво је стање београдске инфраструктуре, да и не говоримо о Србији. Зато и мислим да метро није баш први на дневном реду, а плус ми то „мирише“ на неко прејудицирање.

 „Што се, пак, тиче националног стадиона, ја бих волео када бих могао да делим ваш оптимизам. Али ми имамо једну Београдску арену која је много искоришћенија и манифестације које се тамо одигравају су много популарније, као и могућност да се користи као концертни простор – па и она ишак функционише на граници рентабилности, или испод тога. Мислим да су шансе никакве, или равне нули, да би овај 'Национални стадион’ могао да буде исплатив пројекат. А то што сте на крају рекли да би то била ‘нека нова врста Београда на води’ – па, управо то је оно што ме и брине“, одговорио је Синиши Малом посланик Ђорђе Вукадиновић.

(Фонет, НСПМ)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер