среда, 23. октобар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Нисмо као маргиналци из Г17 плус
Политички живот

Нисмо као маргиналци из Г17 плус

PDF Штампа Ел. пошта
Чедомир Јовановић   
среда, 27. август 2008.

 

Иницирање реформских проевропских закона, унапређивање предлога закона кроз разговор са предлагачима, подршка, глас и храбар наступ Либерално-демократске партије увек када у владајућој коалицији постоји опструкција или покушај да се спречи усвајање неког проевропског предлога – у томе видим основну функцију ЛДП-а, не и у гужвању за фиктивне функције овог или оног заменика или директора, каже Чедомир Јовановић, лидер ЛДП-а, одговарајући на питање да ли формирање власти у Београду можда значи и нове позиције зањегову странку на републичком нивоу. 

Јовановић јена наша питања одговорио електронском поштом пошто је био пословно ван Србије. Он истиче да ће јесење заседање Скупштине показати „пун смисао новог принципа који смо успели да унесемо у српску политику, кроз јасно опредељење да у парламенту будемо најевропскија политичка снага”.

Зашто тврдите да ЛДП у Београду само подржава мањинску власт коалиције За европски Београд и СПС-а, када сте, ипак, учествовали у њеном креирању, предложивши при том своје кандидате за Градско веће и положаје у неким секретаријатима и градским предузећима? У чему је разлика између начина на који сте ви укључени у београдску власт у односу на ДС или СПС?

Своју улогу у Београду видимо у афирмисању вредности које ће покренути суштинску промену – трансфер права, а не само обавеза са града на грађане, странака на сваку врсту институција, државе на друштво, које мора имати предност. Ми за себе нисмо тражили никакву апанажу, квоте. С друге стране, нисмо били спремни да жртвујемо своје бираче пристанком на опште обећање да ће коалиција ДС–СПС сама од себе одустати од потпуне партизације градске управе. Успели смо да основну предизборну идеју – напуштање модела партијске државе кроз суштинску деполитизацију живота у Београду – уградимо у договор са Демократском странком.Тај принцип ће бити спроведен на свим нивоима градске управе али не тако што ће ЛДП уместо маргиналног Г17 себе прогласити експертском партијом, већ тако што ће се кроз градске институције а не партијске градске одборе водити град. До људи који то могу да ураде нећемо стићи поштујући принцип негативне селекције и политичке подобности, који је постао правило живота, већпоштујући принципе конкурентности и отворености у раду које је кроз преговоре са ДС-ом изгурао ЛДП. Не за своје прикривене чланове и не због отужне демагогије, већ због тога што смо сигурни да се у земљи мора променити систем, а не актери на власти. Када посао почне да се добија на конкурсу, а не на партијској квоти, када одлуке почну да се доносе у институцијама, а не на овим или оним политичким нивоима, биће свима јасно да је то резултат нашег договора који није завршен и запечаћен до сада уобичајеном поделом плена. Странке се више неће ни усуђивати да то посматрају као услов ЛДП-а, него као основно постизборно правило.

Да ли стварно грађани Београда треба да верују да то што неко формално није члан неке од владајућих странака обезбеђује његову објективност, професионализам и независност у раду?

Грађани ће свој став о квалитету појединих људи градити на основу резултата и промена које ће видети. Оно што већ сада знају захваљујући ЛДП-у јесте да шефовање у београдском одбору неке странке није довољна квалификација за управљање урбанизмом или неким другим ресорима, као што је до сада био случај.Људима професионализам и независност обезбеђују биографија, професионални интегритет и чињеница да су њихови животи и резултати постојали и ван политике и странака. То што неко није члан странке није гаранција да је поштен, али чињеница да је стручан и да има резултате и без политике јесте гаранција да неће своју позицију посматрати као партијски задатак. Ми ћемо, уосталом, и даље инсистирати на смањивању броја сектора у којима држава, град или политика генерално имају одлучујућу реч. Када током наредних неколико година велики комунални и други системи буду функционисали на тржишним принципима а многа предузећа престану да буду јавни системи, онда ће послове водити менаџери који власницима гарантују резултат. За сада, и ово је огроман напредак.

Ваши страначки представници инсистирају на томе да у ствари подржавају само ДС. Да ли је вама заправо непријатно да својим бирачима признате да сте у било каквој вези са СПС-ом?

Не. Било би погрешно и притом потпуно бесмислено бежати од чињенице да се иза ДС-а налази и СПС. Контекст СПС-а ми је једнако близак као контекст у којем градим односе са вашим новинама. И против Вас и против њих смо протестовали, и Ви и они сте нас нападали, и са Вама и са њима ми данас покушавамо да изградимо односе који ће произвести неки нови квалитет. Наравно,поред свих оспоравања која су присутна. Није ми непријатно што смо, искључиво кроз разговоре са демократама и њихову могућност договора са социјалистима, спречили Шешеља и Коштуницу у намери да од Београда направе упориште своје пропале политике.

А зашто вам је прихватљивије то што су социјалисти добили прилику да од Београда направе упориште своје политике?

Социјалисти су били на обе стране и било је јасно да ће тањихова подршка бити неопходна за формирање власти у Београду. Већину у Београду чине проевропске снаге, темпо диктира ЛДП и најбитније је да експеримент Коштуница–Шешељ није добио шансу.

У предизборној кампањи, у интервјуу за „Политику” у мају, рекли сте да је СПС „и данас пропали чувар Милошевићевих вредности” и „ЛДП неће учествовати у легализацији тих вредности”. Шта се у међувремену променило?

Ништа што би омогућило успостављање нашег партнерства са СПС-ом. Ни за нас, ни за њих. ЛДП никада није покушавао да исприча причу о „новим и реформисаним” социјалистима.Милошевићеве вредности су и даље за нас неприхватљиве.Неприхватљива нам је било каква накнадна легализација тог система. Због тога кроз републички парламент спречавамо сваки покушај да се кроз Владу Србије рестаурирају старе навике и политичке преваре. То је смисао нашег опредељења да ће сваки покушај опструкције европеизације Србије, са или без директног позива на Милошевића и његово наслеђе, бити одбачен и да ће у томе ЛДП бити најгласнији.

Знате ли колико сте присталица ЛДП-а разочарали сарадњом са СПС-ом? Како ће се ова „комбинација” у Београду (али и још неким општинама) одразити на проценат подршке коју имате у бирачком телу?

ЛДП нисмо направили да би у пропалој Србији нама унутар странке било лагодно, да бисмо били у бизнис класи нашег „Титаника”. Постојимо да бисмо мењали ову земљу све док она не постане израз оног што је најбоље у нама. За цену никада нисмо питали, ни када смо говорили о политичкој позадини 12. марта и визији Србије Зорана Ђинђића, ни када смо говорили о Хагу, Косову, цркви и религији, монополима. Не желим да ми деца живе у лепом ЛДП-у већ у нормалној Србији, које је таква између осталог и због тога што смо ми били спремни да разумемо интерес који је шири чак и од интереса наших бирача. Нашибирачи разумеју да ово није никаква „комбинација” и да смо отворили простор за међустраначко такмичење које се одвија на терену „европских послова”, а не у атмосфери одбране од СРС–ДСС–СПС-а власти у граду.

Зашто сте одустали од првобитног захтева за смену генералног директора РТС-а Александра Тијанића? То је био ваш услов за постизање практично било каквог договора са ДС-ом (било за Владу Србије, било за главни град)?

Друштву су потребни нови људи, а не нове газде. До њих се долази кроз нови систем, а не кроз трагање за нашим Тијанићима, Струјама, не кроз наметање утицаја наше политике уместо Коштуничине или Тадићеве. Питање медијских слобода страховито је важно и ми смо на њега спремили одговор. Било би превише банално када бисмопокушали све да сведемо на судбину неколико партијских комесара који су РТС или „Политику” и„Новости” грађанима одузели у име власти. Немогуће су озбиљне промене у земљи без дубинске демократизације медија. Први корак су наравно смене свих оних који су као у Милошевићевој епохи поверовали да све почиње и престаје са владајућом странком. Зато ћемо предложити скупштини измене Закона о радиодифузији и Закона о јавном сервису, као и модел који ће онемогућити власт да именује искључиво своје људе као представнике државе у медијима са мешовитом својином, што се по правилу дешава у вашем листу и „Новостима”.

Да ли ће ЛДП и неке потезе републичке владе условљавати наставком подршке београдској власти (Ви, рецимо, сматрате да је енергетски споразум са Русијом веома лош и да га у овом облику не треба усвајати)?

У оној мери у којој потези на републичком нивоу утичу на живот у Београду. ЛДП сматра, рецимо, да није могућ напредак ни у Београду ни у Србији без усвајањабројних системских закона. Било би беспредметно очекивати да ће град моћи нормално да функционише уколико не буде брзих проевропских законских предлога, уколико градовима не буде враћено право да управљају својом имовином или ако се не врате многе друге надлежности и права граду.

Може ли, по Вашем мишљењу, Влада Србије да води успешну борбу за останак Косова у оквирима Србије, а да се то не одрази на процес прикључења Србије Европској унији?

Влада може да води успешан процес брзог придруживања Унији и да истовремено заштити и развије права Срба на Косову. Да ли је у стању и да ли жели да то уради, то ћемо видети. Свакако да покушај да се у парламентуусвоји декларација која инсистира на континуитету досадашње политике није добар пут, као што није добро ратификовати ни енергетски споразум са Русијом. ЛДП од тога не одустаје и због тога што мислимо да то угрожава европске интеграције.С друге стране, ЛДП, као проевропска странка, никада неће бити задовољан темпом интеграција због тога што смо већ у огромном заостатку, али ће учинити све да заштити тај процес и да га убрза.

Биљана Баковић

---------------------------------------------------------------

Нисам се срео с Тадићем

Да ли је заиста било потребно да прекидате одмор да бисте се срели са Борисом Тадићем и коначно договорили о Београду, као што су пренели неки медији?

То није тачно, али чак и да јесте, мислим да би било најмање што смо могли да урадимо. Ми бисмо угрозили грађане да смо у име наших очигледних разлика жртвовали Београд . Не мислим да би нам данас било боље да смо Тадићу и ДС-у окренули леђа када су у Коштуници са којим су кохабитирали и били у коалицији видели оно што смо видели ми пре пет година.


Политика
[објављено: 22/08/2008.]

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер