Početna strana > Rubrike > Politički život > Odlazak Žirinovskog
Politički život

Odlazak Žirinovskog

PDF Štampa El. pošta
Đorđe Milošević   
četvrtak, 14. april 2022.

 Moskva i cela Rusija oprostili su se protekle nedelje od lidera Liberalno-demokratske parije Vladimira Žirinovskog koji je tri dana ranije preminuo posle duge i teške bolesti.

Žirinovski je početkom februara dopremljen u Centralnu kliničku bolnicu u Moskvi u teškom stanju izavanom infekcijom korona virusom. Pre toga, on se osam puta vakcinisao protiv ove bolesti, poslednji put 20 decembra prošle godine. Navodno je dobio sepsu, nekoliko dana bio je u veštačko izazvanoj komi ali lekari nisu uspeli da mu spasu život.

Žirinovski je početkom februara dopremljen u Centralnu kliničku bolnicu u Moskvi u teškom stanju izavanom infekcijom korona virusom. Pre toga, on se osam puta vakcinisao protiv ove bolesti, poslednji put 20 decembra prošle godine. Navodno je dobio sepsu, nekoliko dana bio je u veštačko izazvanoj komi ali lekari nisu uspeli da mu spasu život

Opelo u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi je držao patrijrarh moskovski i cele Rusije Kiril u prisustvu visokih državnih i političkih ličnosti i nogobrojnih građana. Telo Žirinoskog bila je zatim izloženo u Sali na stubovima u centru Moskve. Na oproštaj je došao i predsednik Vladimir Putin, što govori o poštovanju koje je on lično gajio prema preminulom političaru. Žirinovski je zatim sahranjen na Novodevičjem groblju u Moskvi gde počivaju ostaci mnogih sovjetskih i ruskih državnika i najuglednijih ličnosti.

Bio je jedan od najpoznatijih, najobrazovanijih i najkontroverznijih političara postsovjetske Rusije. Jedan je od veoma malog broja ličnosti koji je svih godina posle raspada Sovjetskog Saveza ostao politički aktivan i poslanik u parlamentu tokom svih saziva. Imao je stabilno biračko telo njegova partija značajnu frakciju u parlamentu.

Rodjen je 1946 godine u glavnog gradu srednjeazijske sovjeske repubike Kazahstanu, Alma Ati. Nosio je prezime svoje majke. Njegov otac Volf Isakovič Aldejštajn, Jevrej po nacionalnosti, rodom je iz zapadne Ukrajine (u to vreme teritorija Poljske). Na početku Drugog svetskog rata deportovan je u Kazahstan ali se godinu dana posle rođenja Vladimira vratio u Poljsku a zatim preselio u Izrael.

Iako po ocu Jevrejin, a po majci Rus, Vladimir je važio za vatrenog ruskog nacionalistu, što će javno i energično ispoljavati tokom čitave političke karijere.

Vladimir Žirinovski važio je za jenog od najobrazovanijih sovjetskih i ruskih političara. Sa najvišim ocenama završio je Institut istočnih jezika na prestižnom Moskovskom državnom univerzitetu. Takođe sa odličnim ocenama završio je Pravni fakultet na istom univerzitetu. Doktor je filozofskih nauka i univerzitetski profesor. Bio je pravi poliglota: tečno je govorio i vladao engleskim, francuskim, nemačkim i turskim jezikom.

Bio je kanditdat na svim predsedničkim izborima u Rusiji. Na prvim predsedničkim izborima juna 1991 godine osvojio je visoko treće mesto, odmah iza Jeljcina i Zjuganova. I na svim ostalim izborima imao je dobre rezultate

Bio je oženjen Galinom Lebedovom, lekarkom virusologom, s kojom ima sina Igora. Žirinovski je imao i dvoje vanbračne dece, što nije krio od javnosti.

Političku karijeru započeo je krajem osamdesetih godina prošlog veka. Bio je jedan od osnivača Liberalno- demokratske partije Sovjetskog Saveza koja je nešto kasnije prerasla u Liberalno- demokratsku partiju Rusije. Žirinovski je ostao njen predsednik do kraja života.

Bio je kanditdat na svim predsedničkim izborima u Rusiji. Na prvim predsedničkim izborima juna 1991 godine osvojio je visoko treće mesto, odmah iza Jeljcina i Zjuganova. I na svim ostalim izborima imao je dobre rezultate.

Prvih godina posle raspada Sovjetskog Saveza, za vreme Borisa Jeljcina, program Liberalno- demokratske partije bio je opozicioni a sam Jeljcin bio je često meta oštrih kritika Žirinovskog. Formalno gledano, njegova partija i kasnije je ostala opoziciona, ali se gotovo uvek saglašavala sa programom zvanične politike Kremlja i u parlamentu je podržavala tu politiku. Kasnijih godina, saradnja sa aktuelnom vlasti bila je sasvim korektna. A pre nekoliko godina, Vladimir Voljfovič zvanično je dobio javno priznanje za svoju delatnst u pravnoj oblasti. Imao je i čin potpukovnika ruske armije.

Ljudi iz njegovog okruženja tvrde da je Vladimir Žirinovski bio jedna ličnost u javnim nastupima, kada je znao da plane, izgovori poneku nekontrolisanu reč i bude predmet kritika, a sasvim druga u svakodnevnoj komunikaciji, privatnom ili službenom kontaktu sa sagovornicima. Autor ovih redova ima o tome i neka lična zapažanja.

Bio je krajnje oštar kritičar politike zapadnih zemalja i njihovih lidera. Smatrao je NATO pakt agresivnom tvorevinom. Družio se sa bivšim iračkim predsdnikom Sadadom Huseinom, zvao u goste francuskog desničarskog političara Le Pena. Bio je veoma kritičan i prema komunistima u svojoj zemlji

Njegovi javni nastupi često su bili veoma oštri, ponekad su prelazili granicu pristojnosti. Bio je krajnje oštar kritičar politike zapadnih zemalja i njihovih lidera. Smatrao je NATO pakt agresivnom tvorevinom. Družio se sa bivšim iračkim predsdnikom Sadadom Huseinom, zvao u goste francuskog desničarskog političara Le Pena. Bio je veoma kritičan i prema komunistima u svojoj zemlji. Govorio je kako bi komunisti u Rusiji trebalo da kleknu i traže od naroda oproštaj za sva zla koja su počinili za 73 godina vladavine i uništenje miliona ljudi. Smatrao je da je u Sovjetskom Savezu ruski narod bio u podređenom položaju. Takođe je smatrao da je Sovjetski Savez kao država mogao da opstane još decenijama, pa čak i neograničeno, da se komunistička partija transformisala u socijalističku i još jednu partiju patriotske orijentacije.

Na kritike u javnosti da se u Sovjetskom Savezu mnogo kralo, a to se nastavilo i u Rusiji, Žirinovski je, još za vreme Jeljcina, rekao: ,,Svi kradu, pa kradem i ja. Odem na prijem, savijem escajg u salvetu pa u džep. Država je kriva, on nas je naučila i naterala da krademo. Da moja majka nije krala iz menze u kojoj je radila, ko zna da li bi ja danas bio živ''.

Osuđivao je agresiju NATO pakta na SR Jugoslaviju i devedesetih godina boravio je u Beogradu. Moskovski mediji su javili da se vratio nezadovoljan jer mu nije ukazan odgovarajući tretman a Slobodan Milošević, navodno, nije želeo da ga primi plašeći se reagovanja Jeljcina jer je Žirinovski bio u opoziciji. Kasnije, Žirinovski se u više navrata negativno izražavao o srpskom predsedniku.

Njegovu političku delatnost pratili su i neki skandali. U jednoj debati u direktnom TV prenosu bacio je u lice sok sagovorniku, prozapadnom političaru Borisu Njemcovu. Pre par meseci, do suza je zasmejao učesnike jedne debate i milione TV gladalaca kada je pokazao kako bi Putin i Bajden trebalo da ratuju: prineo je ruke ustima i dugo i gromko imitirao zavijanje vuka. Još pre par godina predvideo je da će doći do rata u Ukrajini, a znatno ranije da će u SAD za predsednika biti izabran afro- amerikanac (Barak Obama). U svoj radni kabinet ponekad je dolazio mopedom, a na razne skupove konjskom zapregom, ruskom ,,trojkom''. Govorio je da se ponaša onako kako smatra da bi trebalo. ,,Imidž majstori mi nisu potrebni. Ja sam onakav kakav sam''.

Vladimir Voljfovič ostaće umapćen kao jedna od najpoznatijih političkih ličnosti u postsovjetskoj Rusiji

Izjavljivao je kako će političku karijeru završiti 2036 godina kada bude navršio sto godina života. Rekao je kako bi želeo da se, kada umre, sahrani na Crvenom trgu, desno od groba Leonida Brežnjeva, a levo bi trebalo da bude sahranjen lider komunista Genadij Zjuganov. Njegova želja se nažalost nije ostvarila.

Povodom smrti Vladimira Voljfoviča, u ruskoj javnosti mogu se čuti oprečne ocene o njegovoj ličnosti i političkoj delatnosti. Jedni ga smatraju darotivim, vanseriskim političarem izrazito patriotske orijentacije. Drugi pak misle da je politički šarlatan, bukač i sklon ekscesima. Niko mu, međutim, ne osporava izrazitu inteligenciju, vanserijsko obrazovanje i sposobnost.

U svakom slučaju, Vladimir Voljfovič ostaće umapćen kao jedna od najpoznatijih političkih ličnosti u postsovjetskoj Rusiji.

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, „Zajednica srpskih opština“ na KiM biti formirana do kraja 2023. godine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner