Oni koji su rukovodili zemljom posle 5. oktobra nisu imali pojma, Vučiću treba dati šansu (II)

U drugom delu intervjua sa Borisavom Jovićem razgovaramo o 5. oktobru, vlasti Vojislava Koštunice, briselskom sporazumu, Aleksandru Vučiću, kao i o odnosu Srbije prema EU i Rusiji.

Nova srpska politička misao: Kako ste doživeli 5. oktobar 2000?

Borisav Jović: Po mom mišljenju, to je bila logična posledica svega što je prethodilo. Milošević je doživeo potpuni krah zahvaljujući svojoj unutrašnjoj politici. Potpuno je izgubio ugled, dozvolio je kriminalizaciju svoje porodice i okoline sa kojom je najviše sarađivao. Dozvolio je sebi apsolutnu vlast i menjanje koga hoće i kako hoće. Izgubio je ugled naročito činjenicom da je njegova žena praktično radila i u SPS i u vlasti šta god je htela.

Oni koji su rukovodili zemljom od 5. oktobra nisu imali pojma šta rede. Možda su oni imali dobru nameru, ali mislim da nisu imali pojma ni o čemu i da su potpuno upropastili zemlju. 

Sa druge strane, narod je bio do kraja iscrpljen. Običan čovek je razmišljao: Mi moramo da podržimo njega dok se ne završe ratovi i sve. Kada se to završilo, moramo da ga promenimo. Trpeli smo. Ne možemo da trpimo hiljadu godina.

Paralelno sa tim bila je i strahovita uloga stranih obaveštajnih službi. Naša opozicija je bila nula, ali su ih strane obaveštajne službe organizovale. One su im plaćale kampanju, davale novac za organizaciju, diktirale šta da se radi.

Da li ste očekivali da će Milošević tako pasti?

- Ja sam očekivao njegov pad. Ne može večito da vlada. Bilo mi je sasvim jasno da su takvom vladanju izbrojani dani.

Kako gledate na put kojim Srbija od 5. oktobra ide?

- To je put koji je apsolutno nesagledan do kraja. Oni koji su rukovodili zemljom od 5. oktobra nisu imali pojma šta rade. Možda su oni imali dobru nameru, ali mislim da nisu imali pojma ni o čemu i da su potpuno upropastili zemlju.

Mnogi smatraju da su poslednji izbori bili definitivna kazna za ljude koji su vodili 5. oktobar. Šta vi mislite?

-  Ti ljudi danas su apsolutno na nuli, potpuno poraženi. Dato im je 10 godina da unište zemlju i da stalno pričaju kako je neko drugi to uradio.

Kako gledate na lik i delo Vojislava Koštunice pošto je porazom otišao sa političke scene?

- Koštunica je za mene pozitivan lik u dve stvari. Prvo, on je odigrao vrlo ozbilju ulogu posle 5. oktobra. To što je odigrao ulogu da sruši Miloševića, meni je svejedno ko ga je srušio. Igrom slučaja, izabran je Koštunica.

Ta ekipa koja je srušila Miloševića imala je dva shvatanja: Jedno da se mora organizovati i poštovati pravna država, a drugo je bilo da treba eliminisati sve koji su radili za Miloševića ili sa njim. Mislim da je Koštunica odigrao dobru ulogu jer bi u suprotnom nastao potpuni haos iz kog ne bismo mogli da izađemo.

Kako gledate na nasleđe njegove politike?

- Što se tiče njegove politike, on je u mnogo čemu bio dosledan, ali je pitanje da li je to bilo moguće ostvariti. Ali je pitanje da li su neke stvari bile moguće?! Za neke stvari koje se nisu mogle realizovati, kao što je razlaz sa Crnom Gorom, Koštunica ne može biti kriv.

Kakav je Vaš stav o Briselskom sporazumu i politici aktuelne - dolazeće vlade kada je o Kosovu reč?

- Prema mom mišljenju, moralo je da se nađe neko rešenje koje odgovara faktičkoj situaciji. Mala je mogućnost da Srbija učini toliko da vrati stanje koje je nekada bilo. To nije moguće iz mnogo razloga. Bilo je neophodno da se nešto uradi i nađe kompromis sa Albancima kako bi se postigao normalan život.

Moje je mišljenje da je trebalo drugačije raditi. Ali, nije loše bilo ukoliko je ishod trajna stabilnost na ovom prostoru i obezbeđivanje prava srpskog naroda. Međutim, ima mnogo pitanja koja bi trebalo rešiti, a za koja ne vidim da će biti rešena na ovaj način kako je srpska strana krenula.

Ta ekipa koja je srušila Miloševića imala je dva shvatanja: jedno da se mora organizovati i poštovati pravna država, a drugo je bilo da treba eliminisati sve koji su radili za Miloševića ili sa njim. Mislim da je Koštunica odigrao dobru ulogu jer bi u suprotnom nastao potpuni haos iz kog ne bi mogli da izađemo. 

A kakav je to način?

- Oni su smislili da unutar šiptarske države postoji još jedna srpska država na neki način. Da li je to neki kompromis koji znači priznanje situacije, ili je to nada da će Srbi u toj formi biti zaštićeni i priznati, ne znam. Moje mišljenje je bilo da je trebalo napraviti istorijski kompromis oko Kosova koji bi imao nekoliko tačaka, i to sam poslao i Dačiću i Nikoliću kada se sve zahuktavalo oko pregovora o Kosovu, pre Briselskog sporazuma. Ali, nikada nisam dobio nikakav odgovor.

A kako tumačite plan ove vlasti oko Kosova?

- Postavili su neki plan, ali je on prema mom mišljenju slab. Njihov plan traži da se prizna da Srbi postoje na Kosovu, a to nije sporno.

Kakav ishod očekujete na kraju drame o Kosovu?

- Ishod je "mic, po mic", oni postaju država koju mi ne priznajemo do trenutka kada bi trebalo da uđemo u EU, i onda će da nas pritisnu. Problem je u tome što nemamo viziju šta želimo na kraju.

Mnogi su u javnosti kazali da Aleksandar Vučić ima viziju i plan za budućnost. Kako Vi gledate na njega?

-  Ne mogu na to da odgovorim. Nisam ja prorok. Ja mogu da dam savet šta bi trebalo raditi, a da pričam da je neko više ili manje inteligentan – ne mogu. To je narod kazao i neka trpi ili neka čeka. Oni su i za Miloševića kazali da je nešto uradio, a da nešto nije.

Ovo što je Vučić pokušao da radi treba pozdraviti ukoliko bude dalo efekata. Ja pozdravljam njegove napore za suzbijanje kriminala i korupcije. Da li je to sve osnovano, pokazaće se na sudu. To što Vučić ima određene ideje za pribavljanje stranog kapitala preko veza – pa, mi smo sirotinja i sve što dobijemo jeftino je dobro. Danas su svi isti, jedino je razlika u kamati i roku otplate. Mi drugog izlaza nemamo nego da molimo da neko dođe. Ako taj neko dođe i ulaže svoje pare, na svoj rizik, onda mi tu možemo samo da dobijemo, a ne da izgubimo. A koliko mi dajemo, e, to je drugo pitanje.

Ja sam protiv toga da se svemu suprotstavljamo. Moramo ih pustiti da nešto rade, pa neka se onda vidi.

Da li vidite neku sličnost ili razliku u putu uspona Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića?

- Ne poznajem Vučića dovoljno da bih mogao da upoređujem. Jedino što me brine jeste da li ima dovoljno jaku ekipu da stvori program, plan i viziju i da je sprovede. Ono što Vučić govori je dobra želja i pravac koji ne bi morao da bude sporan. Svaka vizija, bilo kakava da je, ako vodi napred, trebalo bi da bude podržana. Samo je problem da li ima dovoljno snage. Međutim, ne vidim ekipu oko njega, to je problem. A ja ne poznajem te ljude oko njega.

Šta je Srbiji danas potrebno?

- Srbiji je danas vrlo važno da reši nekoliko fundamentalnih stvari. Prvo, potrebno nam je vođstvo koje nije korumpirano i ne radi za svoj interes, već za narod. Nije lako to u Srbiji stvoriti jer su svi, na neki način, gramzivi. Ako je Vučićeva ekipa dobra, onda pozdravljam.

Srbija bi trebalo da ima neku viziju i konkretne planove i ciljeve oko kojih će se okupiti i koje će to vođstvo da gura napred. Vučić kaže da će sarađivati sa svima i to je dobra stvar.

Ako neko misli da mi možemo svoju politiku nekome da nametnemo, vara se. Mi se moramo prikloniti, ali na neki dostojanstven način.

Treće pitanje, koje je možda najvažnije, to vođstvo, ako bi bilo pošteno, trebalo bi da ima jaku podršku naroda i njegovu spremnost da podnese žrtve da bi se ti programi sproveli.

Politika oko Kosova: Ishod je – mic, po mic, oni postaju država koju mi ne priznajemo do treuntka kada bi trebalo da uđemo u EU, i onda će da nas pritisnu. Problem je u tome što nemamo viziju šta želimo na kraju. 

Da li mislite da je narod, posle svega, spreman na žrtvu?

- Možda smo sada došli do poštenog vođstva, možda smo definisali neke ciljeve i došli smo do velikog jedinstva naroda u izbornom postupku. Ali, ovo poslednje – spremnost naroda da podnese žrtve – to ostaje da tek vidimo. Ako narod bukne i skoči protiv rezova koji moraju da slede, onda sve ode u propast.

Ako ovih nekoliko stvari uspemo da ostvarimo, sve će doći, pa i novac.

Kao ekonomista po struci, kako ocenjujete ekonomske prilike u zemlji?

- Srbiji je potreban minimum poštenja, vizije, plana i jedinstva. Mi nemamo mogućnosti da se razbacujemo. Ako uspemo da održimo ovaj nivo standarda nekoliko godina, dok malo ne konsolidujemo finansije, mi ćemo se provući. To što Vučić kaže „Pričekajte kraj godine, pa da vidimo“ – od toga nema ništa! Bolje bi bilo da kaže „Pričekajte kraj mog mandata“, jer bez četiri godine reformi i trpljenja nama nema spasa.

Dakle, Vučića ćemo da cenimo po onome šta se desi. Kako drugačije?! Ja bih bio najsrećniji da se sve ovo što priča ostvari, ali hajde da vidimo.

Naš cilj u ovom trenutku je EU...

- Nije. To nije cilj, nego metod. Cilj koji vlada postavlja je napredak Srbije i poboljšanje života. EU je jedan od načina za to. Veza sa drugim državama sveta je isto način za to. Glavno je da li će Srbija postati prosperitetna zemlja. Smatra se da će Srbija udružena u EU imati veće tržište, bolju saradnju, veće fondove...

A ukoliko zarad toga Srbija bude morala da se odrekne sporazuma o bescarinskom izvozu u Rusiju?

- Pa, to mora da se izračuna, šta dobijamo, a šta gubimo. Ima još deset godina do toga. Niti znamo šta će biti sa EU, niti šta će biti sa tim sporazumom sa Rusima, niti znamo da će u EU biti veće prednosti od ovoga što sada imamo sa Rusima. Ja bih to pažljivo pratio i vodio računa da ne uđemo u minus.

Ali, sad smo videli da se na primeru Ukrajine Srbiji ne dozvoljava da održi neopredeljenu poziciju?!

- To je više politička stvar, a ekonomski računi postoje i jasniji su. Mi u ovom trenutku znamo samo da nam je povoljno to što imamo rusko tržište. Mi ne znamo da li će kroz 10 godina to biti drugačije u odnosu na EU. U ovom trenutku Rusija nam je korisna, to je sasvim jasna stvar. Da li ćemo sa EU dobiti nešto više, to ne mogu da kažem.

Ako i aktuelni premijer, i budući premijer, i predsednik države kažu da je EU cilj, a kažu – kako Vi ocenjujete taj cilj?

- To morate njih da pitate. Smatram da svaka pametna vlada svake godine mora da gleda bilans i šta bi moglo da se desi i da na temelju toga balansira svoj stav. Kada dođe datum ulaska u EU, Srbiju ne može niko da prisili. Kada taj dan dođe, sračunaće se šta gubimo, a šta dobijamo. Ako vidimo da više gubimo, onda možemo da odložimo ulazak.

Kod nas je haos i moramo da sprovedemo reforme zarad nas samih. Ovde ljudi uzmu robu, pa neće da je plate!

Ovo što je Vučić pokušao da radi treba pozdraviti, ukoliko bude dalo efekata. Ja pozdravljam njegove napore za suzbijanje kriminala i korupcije. Da li je to sve osnovano, pokazaće se na sudu. 

Da li nam treba EU da bismo uveli da se roba mora plaćati, a zakoni poštovati?

- Pa očito nam treba. Pedeset godina nismo bili u stanju sami to da uradimo. Pogledajte moje knjige i izlaganja na Centralnom komitetu gde sam podnosio referate u kojima sam stalno govorio da ne može da funkcioniše država u kojoj možeš da kupiš robu, ali ne i da platiš, u kojoj imaš presudu, a ne možeš da je sprovedeš.

Dakle, ako ulazimo u neko društvo, moramo da uzmemo i njihova pravila, ali i sami da vidimo šta nam odgovara i da to upodobimo sebi. Ako nam ne odgovara – onda možemo da odgodimo ulazak.

Ali, na primeru Ukrajine, koja je htela da odgodi dalje vezivanje za EU, videli smo šta se desilo: Odmah se pojavila, bolje reći – pronađena je, neka opozicija koja je srušila vlast. Nije nemoguće da tako i kod nas pronađu nekoga ko bi sve učinio da dođe na vlast...

- Ako smo takvi – onda moramo da platimo. Nas ne može niko da načini ni Japancima, ni Nemcima. Ako neko može da nas potplati da glasamo, onda smo sami krivi.

Ali, ne doprinose li tome sami političari koji sve vreme javnosti plasiraju nerealna obećanja i potpiruju najgore u ljudima – da bez realnih osnova očekuju da će nešto dobiti, da će biti nagrađeni i da će biti bolje?!

- Sazrevanje svesti u narodu je potrebno. Moje dugogodišnje iskustvo je da ima perioda i razloga kada čovek kaže „glasaću te opet“, a ima i kada pređe meru i kaže – „nikad više“. Slučaj Vinstona Čerčila to jasno pokazuje. To sam govorio i Miloševiću – čim zaključiš mir, izgubićeš. Psihologija naroda je takva – neće nikoga dugo da trpi.

Srbija i Crna Gora - vreme će učiniti svoje

- Moje je mišljenje da bi Srbija i Crna Gora bolje prolazili kao jedna država, ali je tu problem lični: Ljudi koji su tamo na vlasti žele da imaju svoje poreze, svoj budžet, svoje prihode. Ogromne su prednosti kad ti možeš sam da manipulišeš velikim novcem.

A šta ćemo sa pravima Srba u Crnoj Gori, ali i drugde u regionu?!

Jedino što me brine jeste da li Vučić ima dovoljno jaku ekipu da stvori program, plan i viziju, i da je sprovede. Ne vidim ekipu oko njega, to je problem. 

- To je problem jer Crnogorci ovde imaju prava kao i Srbi, dok Srbi tamo nemaju ista prava kao i Crnogorci. To je posledica objektivne situacije da Crna Gora nije sačinjena samo od Crnogoraca, kako tamošnja vlast misli. Ipak, mislim da će to s vremenom da bude prevaziđeno.

Mislite da će pitanja prava Srba biti prevaziđeno, ili da će pitanje nacionalnosti biti prevaziđeno?

- Mislim da će biti prevaziđeno to da su prava Srba ostala relativno ograničena.

Kako – da će se Srbima uvažiti prava, ili će se njihova prava potisnuti kao pitanje?!

- Vreme će učiniti svoje i ono igra na brisanje toga kao značajnog pitanja i za jedne i za druge.

Za istorijski kompromis sa Albancima - priznati Kosovo u zamenu za sever i garantovanje prava preostalim Srbima

- Ja sam za istorijski kompromis koji će da prizna Kosovo. Ali, pod određenim uslovima. Prvo, sever Kosova mora da ostane u Srbiji. Ako hoćeš da te priznam – moraš nešto da ustupiš.

Drugo, za 200.000 ljudi koji su prognani sa Kosova moramo dobiti sredstva od međunarodne zajednice kako bismo ih obezbedili svu infrastrukturu i zaposlenje, jer se oni na Kosovo vratiti neće.

Treće, pitanje imovine: Prema međunarodnim standardima, svačija imovina mora se štititi – i lična, i preduzeća i države.

Četvrto, pitanje verskih objekata i njihove imovine. Najvažnijim verskim objektima mora da se vrati imovina i da se tretiraju kao Hilandar, u Grčkoj.

Peto, Srbija ne može da dozvoli sebi da na Kosovu ima uglja za 200 godina, a da mi to ne možemo da koristimo. Nama tim sporazumom mora da bude određeno jedno teritorijalno polje i da koristimo te rude.

Ali, na taj predlog nikada nisam dobio odgovor. Ipak, ja nisam hteo da spavam, već sam izašao sa predlogom. Ono što je Tadić započeo i što se nastavilo je muljanje iza koga neće da se dobije ništa.

Razgovarali Milan Dinić i Đorđe Vukadinović