“Otvoreni Balkan”, ili kako je uspon Kine obnovio geostrateški značaj Balkanskog poluostrva

Krajem prošle godine u Tirani je, u okviru inicijative Otvoreni Balkan, održan novi sastanak Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srbije, Zorana Zaeva, predsednika Vlade Republike Severne Makedonije i Edija Rame, predsednika Vlade Republike Albanije. Ova inicijativa pokrenuta je 2019. godine pod nazivom “Mini Šengen”, a preimenovana je u "Otvoreni Balkan" u julu 2021. Srbija je njen deo od samog početka. 

Glavni rezulatat sastanka iz Tirane bio je potpisivanje šest sporazuma koji bi trebalo da unaprede privrednu saradnju tri države. Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Kosovo nisu se priljčučili inicijativi. 

Uoči sastanka lideri triju balkanskih država objavili su zajednički članak u nemačkom listu  "Frankfurter algemajne cajtung", u kome, između ostalog, kažu:

„Naša vizija je da primenom četiri evropske slobode u našim zemljama prevladamo društvene, ekonomske i trgovinske prepreke koje koče ekonomski rast naše regije. Zato smo potpisali sporazume koji ukidaju granične kontrole kako bi roba mogla da prolazi gotovo bez zastoja, i koji našim građanima omogućavaju nesmetani rad u drugoj zemlji". (1)

Potpisali su Sporazum o radnim dozvolama, Sporazum o integriranim sistemima elektronskih usluga, koji treba da omogući građanima tri zemlje da podnose prijave u drugim zemljama na bilo kom mestu, i četiri sporazuma iz oblasti veterinarstva i fitosanitarne inspekcije, koji će, navodno, olakšati promet živih životinja, te proizvoda biljnog i životinjskog porekla.

Prema Sporazumu o radnim dozvolama državljani ugovornih strana imaju pravo da se slobodno kreću, borave i rade na teritorijama drugih država članica “Otvorenog Balkana” pod uslovom da  poseduju važeću ličnu kartu ili biometrijsku putnu ispravu, da nemaju zabranu ulaska i boravka na teritoriji druge ugovorne strane i ne predstavljaju pretnju po javni poredak, nacionalnu bezbednost, javno zdravlje ili međunarodne odnose druge države. 

Režimska propaganda insistirala je na tome kako se radi o autonomnoj inicjativi triju lidera, naročito “vizionara” Aleksandra Vučića. Njihova inicjativa, navodno, odgovor je na usporavanje proširenja EU na Zapadni Balkan

Radi ostvarivanja prava na slobodan pristup tržištu rada, državljanin ugovorne strane će registrovati lične i druge podatke. Odobrenje za slobodan pristup tržištu rada omogućava ostvarivanje prava na zaposlenje, bez potrebe pribavljanja dozvole za rad i dozvole boravka u strani prijema, uključujući i pravo na oslobađanje plaćanja taksi propisanih nacionalnim zakonodavstvom. Odobrenje isključuje pravo na državne podsticaje za zapošljavanje, izuzev ako ugovorne strane nisu drugačije dogovorile.

Predsednik Srbije prednjačio je u najavama još ambicioznijih planova: "Možda jednog dana napravimo i carinsku uniju, izbrišemo granice između nas", rekao je on. (2)

Sastanak u Tirani nije izazvao veliku pažnju domaćih analitičara, ali ni stranih medija. Režimska propaganda insitirala je na tome kako se radi o autonomnoj inicjativi triju lidera, naročito “vizionara” Aleksandra Vučića. Njihova inicjativa, navodno, jeodgovor na usporavanje proširenja EU na Zapadni Balkan.

Nema, dakle, dileme o tome da se radi o američkoj inicijativi. Kako velike sile nikad ništa ne rade bez nekog ozbiljnog političkog cilja, trebalo bi se pozabaviti pozadinom projekta “Otovreni Balkan”

Brojne činjenice osporavaju ovakve tvrdnje. U Tirani su, kao posmatrači, bili prisutni i predstavnik Atlantskog saveta i direktor Fonda za otvoreno društvo Aleks Soros. Povodom sastanka američki ambasador u Beogradu Entoni Godfri izjavio je: „SAD daju punu podršku stalnim naporima regiona u pravcu privredne koordinacije i integracije. Cilj inicijative “Otvoreni Balkan” koja se zalaže za stabilnost i prosperitet kroz slobodan protok robe, ljudi, kapitala i usluga presudan je za evropsku budućnost Srbije i celog regiona“. (3)

Najzad tačka 5. Vašingtonskog sprazuma glasi:” Obe strane (Kosovo i Srbija, prim. M. S) će pristupiti „mini-Šengen zoni“, koju su Srbija, Albanija i Severna Makedonija proglasile u oktobru 2019. godine i u potpunosti iskoristiti njene prednosti.”

Nema dakle dileme o tome da se radi o američkoj inicijativi. Kako velike sile nikad ništa ne rade bez nekog ozbiljnog političkog cilja, trebalo bi se pozabaviti pozadinom projekta “Otovreni Balkan”. Vučić je u izjavama insistirao da realizacija sporazuma počinje odmah, a da  bi trgovinska razmena uskoro mogla dostići nivo od milijardu evra. Narodna Skupština Republike Srbije četiri sporazma ekspresno je potvrdila na sednici održanoj 29. decembra.

“Olako obećana brzina” i prilično banalna argumentacija protagonista svedoči da iza “Otvorenog Balkana” stoje politički, a ne ekonomski motivi

Ne treba biti veliki ekspert da bi neko zaključio je da je mnogo vremena potrebno kako bi se ovako ambiziozni ciljevi postigli. Nije poznato da li su u državama potpisnicama usaglašeni svi fitosanitarni i veterinarski standardi, da li su labaratorije jednako opremljne instrumentima i da li imaju dovoljno obučenih kadrova za vršenje alnaliza i sl. Osim toga, nije predviđeno postojanje nadnacionalne insitucinalne infrastrukture neophodne u procesima tržišnih integracija, kakva, uz sve nedostake, postoji u EU. Aleksandar Vučić je odgovarajući na pitanje novinara ocenio kako nema potrebe da se u sporazume ugrađuju mehanizmi za rešavanje eventualnih sporova: ”Tu nikakvih problema ne može da bude i nikakavih sporova, jer niko ne množe da bude oštećen. Reč je o stvarima koje donose mnogo koristi svim zemljama članicama 'Otvorenog Balkana'“(4)

Osim toga, u trima državama postoji endemska korupcija, teško da potrošači iz jedne zemlje veruju u certifikate koje izdaju druge dve. Pre nego što se otpočne sa procesima ukidanja tržišnih barijera trebalo bi konsolidovati procese standardizacije i kontrole na unutrašnjim tržištima. Ukoliko takve aktivnosti izostanu, prevare će biti masovne.

Najveći problem je kako će se robe slobodno kretati između Albanije i Srbije, budući da se Kosovo nije priključilo ovom poduhvatu. “Olako obećana brzina” i prilično banalna argumentacija protagonista svedoči da iza “Otvorenog Balkana” stoje politički, a ne ekonomski motivi.

Očigledno je da ova inicijativa polazi od neoliberalne predpostavke da uspostavljanje ekonomskih sloboda i stvaranje jedinstvenog tržišta automatski vodi, u sledećem koraku, ka političkoj integraciji i pomirenju. Ekonomske slobode zahtevaju da se tržište integriše na nivou višem od prostora na kome deluje politička vlast. Tako se privatni biznis oslobađa političke kontrole, što je, navodno, preduslov dinamičnog prvrednog razvoja.

Na primeru EU se vidi da to nije slučaj. Tamo je tržišna integracija, uz uvođenje jedinstvene valute, dovela da velikih podela na Sever i Jug, kao i do ekonomske krize koja nikad nije prevaziđena, a pandemija ju je samo pogoršala. Koncept neoliberalne globalizacije, koji je počivao na deregulaciji, opštoj privatizaciji, tržišnom fundamentalizmu i istiskivanju nacionalnih država kao regulatira privrednih procesa, definitivno je kompromitovan, naročto posle velike finasijske krize 2007–2009.

Cilj ovakvih mera nije da se nadoknadi nedostatak radne snage, nego da se pojačanom konkurencijom na tzv. tržištu rada obori njena cena. Ako u Srbiji skoči cena rada, kapitalistička preduzeća mogu da aktiviraju rezervoare radne snage iz drugih država i tako obore nadnice

Poseban je problem što na prostoru Zapadnog Balkana glavnu političku silu predstavljaju zavađeni nacionalni identiteti, pa privredne integracije u takvom kontekstu mogu dovesti do suprotnih efekata od željenih. Etnička izmešanost na Balkanu je eksplozivna, nacionalna i verska mržnja predstavljaju neiscrpne resurse za parazitske političke i intelektualne elite, aktiviranjem kojih oni stiču moć i uticaj u svojim društvima. Slobodno prekogranično kretanje radne snage u takvom kontekstu pre može dovesti do povećanja etničke netrpeljivosti nego do privrednog razvoja. Primer Zapadne Evrope to pokazuje. Dok su strani radnici dolazili iz kulturno sličnih, evropskih hrišćanskih zemalja, proces njihove integracije je tekao bez velikih problema. Ali, kada su u Evropu počeli da stižu migranti iz islamskog sveta, to je dovoleo do rasta ksenofobije i velikog povećanja uticaja krajnje desnice. 

Cilj ovakvih mera nije da se nadoknadi nedostatak radne snage, nego da se pojačanom konkurencijom na tzv. tržištu rada obori njena cena. Ako u Srbiji skoči cena rada, kapitalistička preduzeća mogu da aktiviraju rezervoare radne snage iz drugih država i tako obore nadnice.

Osim toga, kada je radnička klasa multikulturna, to otežava njeno organizovanje i stvaranje klasnih organizacija. Buržoazija svesno podstiče etničku netrpeljivost među podređenim klasama, koristeći se starom maksimom “zavadi pa vladaj”. Zbog imigrantske prirode radničke klase u SAD nikad nije nastao moćan, socijalistički radnički pokret. Naravno, pitanje je da li uopšte postoji sklonost radnika iz Abanije da posao traže u Srbiji. Obično radnici ne migriraju iz siromašne u siromašnu zemlju, već idu tamo gde su nadnice veće. A ako da toga i dođe, to će pre dovesti do jačanja “narodnih patrola” nego do pozitivnih privrednih efekata. 

Za Vučića je važno što se u okviru inicijative “Otvoreni Balkan” na njega ne vrši pritisak zbog autoritarnog načina vladanja, kršenja ljudskih prava i medijskih sloboda. To je znak da SAD na Vučića i dalje računaju kao na jakog lidera preko koga mogu da ostavre svoje političke ciljeve na Balkanu.

Verovatno je glavna američka ideja da se preko naoko ekonomske inicjative pospeši proces “normalizaicije odnosa”  (tj. međusobno priznanje) između Srbije i Kosova, reši kriza u Bosni i Hercegovini i smire tenzije u srpsko-crnogorskim odnosima. SAD ovako postupaju kako bi suzbile uticaj Rusije i Kine na Balkanu.  EU je još devedesetih pokazala da nije u stanju da “upravlja” Balkanom, što ostavlja prazan prostor drugim silama, pre svega Rusiji, da bude aktivna na ovom prostoru. Njoj je u intersu da podstiče sukobe kako bi onemogućila Zapad da bude još agresivniji prema Rusiji. Ukoliko bi zapadne države i korporacije monopolizovale za sebe korišćenje ruskih resursa, to bi odlučilo ishod nastajućeg američko-kineskog hladnog rata i obezbedilo kontinuiet zapadne dominacije u svetskom kapitalističkom sistemu. 

Što se Kineza tiče, njima odgovara stvaranje integrisanog privrednog prostora na pravcu njihove ekonomske ekspanzije. Balkan se nalazi u neposrednom susedstvu EU, što kineskim preduzećima lociranim na tom prostoru omogućava brz pristup evropskim tržištima. Da bi taj cilj bio ostvaren, Kina mora biti u dobrim odnosima sa EU, a to, pak, ne odgovara SAD, koje bi htele da Unija bude deo antikineskog saveza pod američkim vođstvom. 

Za Vučića je važno što se u okviru inicjative “Otvoreni Balkan” na njega ne vrši pritisak zbog autoritarnog načina vladanja, kršenja ljudskih prava i medijskih sloboda. To je znak da SAD na Vučića i dalje računaju kao na jakog lidera, preko koga mogu da ostvare svoje političke ciljeve na Balkanu. Kreatorima američke spoljne politike nikad nije predstavljao problem da podržavaju i koriste usluge najgorih tirana, ukoliko su služili njihovim nacionalnim interesima. Takve oni nazivaju “naša bitanga”.

Crna Gora se nije priključila pod izgovorom da bi na taj način bio usporen proces njenog pridruživanja EU. Mada, kao i u BiH, i kod dela crnogorske političke elite postoji strah od učestvovanja u nekoj integraciji u kojoj bi Srbija dominirala. Kosovo, pak, zahteva da bude tretirano kao ravnopravna država. 

Sve države potencijalne članice, uz Kosovo, imaju trgovinski deficit u odnosima sa Srbijom. Kod nekih postoji i zabrinutost da bi tržišna integracija pojačala dominaciju Srbije zbog toga što bi strane kompanije koje bi delovale na celoj teritoriji “Otvorenog Balkana” svoja sedišta verovatno imale u Beogradu. Takvo razmišljanje nije neosnovano. Srbija je i po broju stanovnika i snazi svoje privrede daleko ispred drugih država koje su članovi ove inicijative, ili bi to mogle da postanu. Iskustvo ukazuje da, ako se integracije odvijaju između nejedanko razvijenih privreda, bogatiji  dobijaju, a siromašniji gube. To se desilo u EU, ali i u bivšoj Jugoslaviji, u kojoj su razlike između najsiromašnijeg dela – Kosova i najbogatijeg – Slovenije, vremenom rasle. Ali, budući da strani kapital ima znatan udeo u privredi Srbije i odlučujući uticaj u oblikovanju ekonomske politike, verovatno je da od ove prednosti naše zemlje većina njenih stanovnika ne bi imala koristi. Tako nešto potvrđuje i sledeća Vučićeva izjava iz Tirane: ''To znači da kad imate Kromberg i Šubert, koji ima fabriku u Kruševcu, a ima i u Severnoj Makedoniji, više nije potrebno da se više na svaka dva meseca uzimaju dozvolu ako su potrebni inžinjeri iz Severne Makedonije u Kruševcu. Oni mogu bez problema da dobijaju radnu dozvolu činjenicom da su radnici državljani Severne Makedonije i obrnuto'' (5). I Edi Rama je naglasio da bi integrisano tržište bilo atraktivnije za strane investitore. 

Lideri su u Tirani isticali da je poljoprivreda među najvažnijim oblastima za saradnju. Ona predstavlja jednu od najvažnijih privrednih grana u Srbiji, koja još uvek nije pod kontrolom stranog kapitala. Vučić nije objasnio kakve posledice bi “Otovreni Balkan” mogao imati na domaće proizvođače. I prošle godine bili smo svedoci kako su domaći povrtari bacali paradajz zbog toga što je naše tržište bilo preplavljno albanskim

Lideri su u Tirani isticali da je poljoprivreda među najvažnijim oblastima za saradnju. Ona predstavlja jednu od najvažnijih privrednih grana u Srbiji, koja još uvek nije pod kontrolom stranog kapitala. Vučić nije objasnio kakve posledice bi “Otovreni Balkan” mogao imati na domaće proizvođače. I prošle godine bili smo svedoci kako su domaći povrtari bacali paradajz zbog toga što je naše tržište bilo preplavljeno albanskim.

Više od dve decenije SAD ne uspevaju da dovrše proces uspostavljanja kosovske državnosti, što predstavlja jedan od najvećih spoljnopolitičkih neuspeha još uvek najmoćnije sile na svetu. Odustajanje od tog poduhvata ne dolazi u obzir, jer bi to značilo da SAD više nisu supersila. Zbog toga je odabran način kojim se izokola želi postići taj cilj, a da pri tom Vučić dobije priliku da faktičko priznanje Kosova obrazloži ogromnim ekonomskim koristima koje Srbija od takve odluke može imati. “Da se Vlasi ne dosete.”

Postoje i drugi geopolitički razlozi koji utiču na američku podršku “Otvorenom Balkanu”. Priznavanje Kosova od strane Srbije i disciplinovanje Republike Srpske značilo bi da je Rusija definitivno izbačena sa Balkana. Takođe, za ambicioznu kinesku “Inicijativu pojas i put” balkanska ruta je od ključnog značaja. Za SAD je važno da vojno i politički budu snažno prisutne u našem regionu kako bi mogle da kontrolišu taj trgovački pravac i eventualno ga prekinu. Sjedinjene Američke Države su odlučile da pojačaju vojno prisustvo na Zapadnom Balkanu formiranjem isturenog štaba Komande za specijalne operacije u Evropi (SOCEUR) u Albaniji i dovođenjem za sada nepoznatog broja vojnika u tu zemlju (6). Od 1. januara Albanija je nestalni član Saveta bezbednosti UN. U tom kontekstu treba tumačiti i gradnju autoputa Niš–Priština. Inače, oko polovine kineskog uvoza i izvoza kreće se pomorskim putevima koje kontroliše flota SAD. 

Ključni američki nacionalni interes narednih decenija biće obuzdavanje Kine. Da bi taj cilj bio postignut, neohodno je da EU bude uključena u antikinesku koaliciju pod američkim vođstvom

Ključni američki nacionalni interes narednih decenija biće obuzdavanje Kine. Da bi taj cilj bio postignut, neohodno je da EU bude uključena u antikinesku koaliciju pod američkim vođstvom. Više članica EU ima veoma razvijenu ekonomsku razmenu sa Kinom. Njihovi interesi u odnosima sa najdinamičnijom privredom na svetu razlikuju se od američkih. Zbog toga je formiranje jedinstvenog zapadnog antikineskog bloka veliki problem za spoljnu politiku SAD. Za Vašington je takođe važno da predupredi i realizaciju Makronovog plana o “strateškoj autonomiji” EU, koji, doduše, i nema nikakve izglede na uspeh. Cilj SAD je da Evropa ostane u podređenom položaju prema SAD, kao što je to bio slučaj tokom konfrontacije sa SSSR-om.

Uspon Kine i njena namera da bude snažno prisutna na tržištu EU obnovila je geostrateški značaj Balkanskog poluostrva kao kontinentalanog mosta između Evrope i Azije

Uspon Kine i njena namera da bude snažno prisutna na tržištu EU obnovila je geostrateški značaj Balkanskog poluostrva kao kontinentalanog mosta između Evrope i Azije.  SAD, koje su aktivno učestvovale u razbijanju Jugoslavije, sada traže novi model organizacije balkanskog političkog prostora koji najviše odgovara postizanju njihovih geoplitičkih ciljeva. Najpre je izvršena destrukcija prostorne organizacije koja je bila u interesu domaćeg stnovništava, što je u značajnoj meri bila SFRJ, a sada se uspostavlja nova, koja treba da služi interesima zapadnog krupnog kapitala. 

Vučić jedan progresivni istorijski socijalisltički program transformiše u neoliberalni. ”Otoreni Balkan” je koncept koji je nametnut iz SAD i služi njihovim nacionalnim intersima

Vučić uporno nastoji da se predstavi kao protagonista ideje ”Balkan balkanskim narodima”. Nju su zamislili balkanski socijalisti druge polovine devetnaestog veka, poput Svetozara Markovića. Njihov cilj je bio stvaranje saveza malih balkanskih naroda koji bi im omogućio da se oslobode imperijalnog pritiska velikih evropskih sila, što bi stovrilo uslove za njihov autonomni privredni razvoj. Vučić jedan progresivni istorijski socijalisltički program transformiše u neoliberalni. ”Otoreni Balkan” je koncept koji je nametnut iz SAD i služi njihovim nacionalnim intersima. 

Na kraju treba istaći da je ponovno približavanje balkanskih naroda neophodan uslov njihovog ekonomskog i društvenog razvoja. Ali, forme saradnje oni moraju osmisliti autonomno, tako da integracije služe njihovim interesima, a ne geopolitičkim potrebama velikih sila. Balkanski socijalisti devetnaestog veka dali su dobar primer kako to treba raditi. 

Autor je politikolog iz Zrenjanina 

1. https://www.dw.com/sr/vu%C4%8Di%C4%87-rama-i-zaev-tra%C5%BEe-podr%C5%A1ku-za-otvoreni-balkan/a-60196210

2.  https://www.euronews.rs/srbija/politika/29919/vucic-rama-i-zaev-u-tirani-porucili-da-sporazumi-odmah-stupaju-na-snagu-sta-mogu-da-ocekuju-gradani-i-privreda/vest

3. https://www.danas.rs/vesti/politika/godfri-ciljevi-otvorenog-balkana-presudni-za-evropsku-buducnost-srbije/ 

4. https://www.telegraf.rs/vesti/politika/3435415-nece-biti-cekanja-na-skupstinsku-ratifikaciju-sporazuma-iz-tirane

5. https://www.rtv.rs/sr_lat/politika/vucic-zaev-i-rama-u-tirani-potpisuju-sest-sporazuma-o-otvorenom-balkanu_1299151.html. 6.

6. https://www.autonomija.info/mediji-amerika-jaca-vojno-prisustvo-na-zapadnom-balkanu-preko-albanije.html