Ова количина ријалити шоуа апсолутно је угрозила нацију - мислим да је побуна сада неизводива

Ова количина ријалити шоуа угрозила је нацију, каже глумица Милена Дравић, овогодишња добитница награде за животно дело Добричин прстен, у интервјуу за Радио Слободна Европа (РСЕ).

Редитељ Пуриша Ђорђевић рекао је да би волео да са њом сними свој последњи филм. Милени Дравић се допада идеја о тој сарадњи, али истиче да не би волела да то буде последњи филм ни њему, ни њој.

“Министарство за културу није баш дарежљиво, тако да нисам сигурна да ли би до тога могло да дође. Било би лепо да може, било би добро, и за њега и за мене, поготово после ове велике паузе коју сам имала. То су жеље. Да ли ће доћи до реализације, то стварно не знам”, каже Дравић за РСЕ.

Након доделе Добричиног прстена један од колега славне глумице рекао је да "има наде за овај град". Милен Дравић сматра да би могло нешто да се уради, “али нам се не да”.

“Зашто и како, не знам. Ова количина ријалити шоуа је апсолутно угрозила нацију. То је озбиљна ствар. Не гледају то само пензионери, већ то гледају сви на скоро свим каналима. За мене је то највећа опасност.”

Почетком 2017. године рекла је: "Апсолутно не могу да схватим како су незнање и површност завладали у свим сферама. Свуда око себе видимо јавашлук и незнање. Не знам да ли ћемо моћи из тога да се ишчупамо". Исто понавља и на крају године.

“Неко ми је јавио да је то изабрано за изјаву године. То сам рекла и то мислим. Било би ми жао да поклекнемо јер стварно имамо јако талентоване људе. Не знам објашњење зашто и због чега је опасност по државу промовисати праве вредности.”

Побуна је сада неизводива

Пре 20 година учествовала је у демонстрацијама, а данас је, како каже, неко друго време и сматра да је побуна сада неизводива.

“Са својим комшијама сам деведестих спонтано ишла на демонстрације. Нисам ишла са својим сталежом, са својим удружењем, ни са позориштем. Било је то спонтано, једноставно нешто се десило. Можда ће нешто изненада да се деси и данас, нешто што не могу ни да претпоставим.”

Додаје и да јој је јако тешко пао период болести покојног супруга Драгана Николића када су, како каже, сви таблоиди писали на најстрашнији начин о његовим мукама, о његовој болести, и о њој.

“То је било неиздржљиво. Од њега се то крило, да не чита. Драган је био исувише велики кликераш, знао је и осећао је све шта се дешава. Страшно је било. Сви наши пријатељи, наша породица и ми, смо били очајни. Били смо беспомоћни. Нисмо били заштићени ни од кога. Драган и ја никада нисмо припадали неким клановима, неким групама, тако да смо потпуно били на ветрометини. Доста сам јака особа, али то нисам могла да издржим. Нисам могла да верујем шта се дешава. После месец-два сам се због тога разболела и ја, врло озбиљно.”

Камо среће да данас постоји Кино клуб Београд

На питање да ли је знала у шта се упушта, када је прихватила улогу у филму Душана Макавејева Мистерије организма, Милена Дравић каже знала да према ауторима, попут Макавејева, постоји неки гард.

“Међутим, нисам кукавица и нисам калкулисала. Таман посла! Мени је било важно то њихово знање, тај њихов ентузијазам и то све што су носили са собом, иновацију. То су фантастични филмови. На крају сам била потпуно у праву што сам пристала да радим са њима, и то заиста, без калкулације, него са великим одушевљењем”, наводи уз оцену да је Кино клуб Београд био попут школе или универзитета.

“Камо среће да постоји такав кино клуб данас и овде. Исти такав је био Кино клуб у Загребу, Лордан (Зафрановић, редитељ, прим. РСЕ) је био међу тим људима. Ми сви смо се знали. Стварно су то били врхунски људи, од Жике Павловића (писац и редитељ, прим. РСЕ), Макавејева, Кокана Ракоњца (редитељ), Бабца (и редитељ, монтажер, професор и теоретичар филма Марко Баба, прим. РСЕ), Вуксана Луковца (монтажер), сниматеља Алексадра Петковића... То се видело у њиховим филмовима, прво на кратким филмовима, који су ишли на фестивале, који су добијали награде. Онда су кренули озбиљни филмови. Да пусте младом свету Капи воде, Ратници, одмах би схватили какви су то момци тада били и како су фантастично радили.”

Време ће показати могу ли да се вратим позоришту

Каже и да су јој доктори рекли да треба да да настави да ради, и да ће евентуално прво бити неко снимање, док ће време показати да ли ће моћи опет да игра у позоришту.

Додаје и да је чека улога Мод у представи Харолд и Мод, коју је режирао Милан Караџић у Београдском драмском позоришту.

“Јако ми је жао због те представе. Они су ме чекали један период, па други период... Мислим да је мени, за сада, то немогуће да играм, јер то је заиста тешка улога, захтевна. То је један темпо од два сата. Морала бих да будем у фантастичној кондицији. Ако будем ишта радила више, мораћу да кренем са неким лакшим стварима, било да је то филм или телевизија, али мора да буде снимање. Онда ће се показати да ли бих могла поново да се вратим позоришту. Обожавам позориште и страшно бих волела да се вратим.”

Милена Дравић за РСЕ каже и да би волела опет да оде у Пулу и Сарајево, али и у Дубровник у којем није била после рата.

(РСЕ)